Početna stranica > Novosti
Zaštita životne sredine jedan je od prioriteta poslovanja NIS-a, istakao je Mihail Rjazanov, HSE direktor NIS-a zadužen za bezbednost, zdravlje na radu i zaštitu životne sredine u intervjuu za portal „Energija Balkana“, dodajući da je NIS u procesu formulisanja Strategije zaštite životne sredine u kojoj će biti postavljeni ciljevi u oblasti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Rjazanov: Energetika može da bude dugoročno održiva
07.06.2021. god.
Zaštita životne sredine jedan je od prioriteta poslovanja NIS-a, istakao je Mihail Rjazanov, HSE direktor NIS-a zadužen za bezbednost, zdravlje na radu i zaštitu životne sredine u intervjuu za portal „Energija Balkana“, dodajući da je NIS u procesu formulisanja Strategije zaštite životne sredine u kojoj će biti postavljeni ciljevi u oblasti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
U intervjuu koji je objavljen povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, koji se obeležava 5. juna, Rjazanov je istakao da je NIS, kao i bilo koja druga energetska kompanija, spremna da pruži svoj doprinos zaustavljanju klimatskih promena.
„Po pitanju zaštite životne sredine radimo u dva smera. Najpre, NIS investira u čisto ekološke projekte, gde nemamo nikakvih efekata ni na finansijske, ni na naše proizvodne pokazatelje. Drugo, ulažemo u proizvodne projekte, koji pored finansijskog imaju značajan uticaj na poboljšanje ekoloških pokazatelja. U čisto ekološke projekte NIS je od 2009. godine uložio oko 120 miliona evra”, istakao je Rjazanov, a kao primer projekta kompanije koji je pored proizvodnih doneo i značajne ekološke benefite naveo je projekat „Duboka prerada“, čija je vrednost više od 300 miliona evra, koji je NIS pustio u rad 2020. godine i koji je značajno uticao na smanjenje emisija štenih gasova.
Rjazanov je istakao da NIS ekološke projekte realizuje u svim segmentima biznisa, jer u kompaniji održivi razvoj razumeju kao način da se ostvare finansijski rezultati, ali isključivo uz istovremeno unapređenje zaštite životne sredine. On je dodao da je kompanija najviše ulaganja imala u Rafineriji nafte Pančevo, a među najznačajnijim projektima ističu se: rekonstrukcija i modernizacija FCC kompleksa koja je rezultirala smanjenjem emisija praškastih materija, modernizacija auto i železničkog punilišta, rekonstrukcija Dunavskog pristaništa koja je omogućila otpremu derivata po najmodernijim ekološkim i tehničkim standardima.
„Zbog svega ovoga mogu da kažem da je NIS jedan od lidera u oblasti održivog razvoja u Srbiji – objavili smo 11 verifikovanih Izveštaja o održivom razvoju u kome javnost transparentno i sveobuhvatno obaveštavamo o svojim ostvarenjima, među kojima je i briga za zaštitu životne sredine, zdravlje zaposlenih i bezbednost na radu“, rekao je Rjazanov, ističući da, prema njegovom ličnom mišljenju u energetici, gde se koriste nafta i ugalj, ako se primenjuje dovoljno mera zaštite, za smanjenje štetnih emisija, to može biti dugoročno održivo.
Uz konstataciju da je Gaspromnjeft, kao matična kompanija NIS-a, postavio važan cilj, „cilj nula“, koji obuhvata nula incidenata, nula povreda na radu i profesionalnih bolesti, Rjazanov je dodao da i NIS teži da dostigne isti cilj, što će zahtevati promenu pristupa i organizacije kompanije po pitanju HSE, ali i nove projekte:
“Jedan od projekata koji je već u toku je “Štit bezbednosti – Karkas“. On će nam omogućiti da bolje kontrolišemo rizike, do minimalnog rizika, koji mogu da prouzrokuju neželjene događaje. Tu moramo da budemo ponosni i na Gaspromnjeft i na NIS zbog svega što se dešavalo i tokom prethodne godine, kada smo bili pod uticajem drastično negativnih makroekonomskih uslova, ali smo ipak nastavili ulaganja u projekte zaštite životne sredine, bezbednosti na radu, uključujući i projekat „Karkas”, izjavio je Rjazanov i naveo da za dostizanje “cilja nula“ nije dovoljna samo posvećenost, već su potrebna i ulaganja.
“Rezultati koje smo ostvarili do sada govore nam u prilog – u 2020. godini, koja je bila obeležena zdravstvenim i bezbednosnim izazovima, mi smo unapredili HSE pokazatelje - indikator povreda sa izgubljenim danima (pokazatelj LTIF) smanjen je 8% u odnosu na 2019. godinu,“ zaključuje Rjazanov i dodaje da će NIS i u narednom periodu ostati fokusiran na unapređenje HSE pokazatelja u kompaniji, što znači veću bezbednost za zaposlene i saradnike, kao i dodatnu brigu za zaštitu životne sredine.
„Zbog svega ovoga mogu da kažem da je NIS jedan od lidera u oblasti održivog razvoja u Srbiji – objavili smo 11 verifikovanih Izveštaja o održivom razvoju u kome javnost transparentno i sveobuhvatno obaveštavamo o svojim ostvarenjima, među kojima je i briga za zaštitu životne sredine, zdravlje zaposlenih i bezbednost na radu“, rekao je Rjazanov, ističući da, prema njegovom ličnom mišljenju u energetici, gde se koriste nafta i ugalj, ako se primenjuje dovoljno mera zaštite, za smanjenje štetnih emisija, to može biti dugoročno održivo.
Uz konstataciju da je Gaspromnjeft, kao matična kompanija NIS-a, postavio važan cilj, „cilj nula“, koji obuhvata nula incidenata, nula povreda na radu i profesionalnih bolesti, Rjazanov je dodao da i NIS teži da dostigne isti cilj, što će zahtevati promenu pristupa i organizacije kompanije po pitanju HSE, ali i nove projekte:
“Jedan od projekata koji je već u toku je “Štit bezbednosti – Karkas“. On će nam omogućiti da bolje kontrolišemo rizike, do minimalnog rizika, koji mogu da prouzrokuju neželjene događaje. Tu moramo da budemo ponosni i na Gaspromnjeft i na NIS zbog svega što se dešavalo i tokom prethodne godine, kada smo bili pod uticajem drastično negativnih makroekonomskih uslova, ali smo ipak nastavili ulaganja u projekte zaštite životne sredine, bezbednosti na radu, uključujući i projekat „Karkas”, izjavio je Rjazanov i naveo da za dostizanje “cilja nula“ nije dovoljna samo posvećenost, već su potrebna i ulaganja.
“Rezultati koje smo ostvarili do sada govore nam u prilog – u 2020. godini, koja je bila obeležena zdravstvenim i bezbednosnim izazovima, mi smo unapredili HSE pokazatelje - indikator povreda sa izgubljenim danima (pokazatelj LTIF) smanjen je 8% u odnosu na 2019. godinu,“ zaključuje Rjazanov i dodaje da će NIS i u narednom periodu ostati fokusiran na unapređenje HSE pokazatelja u kompaniji, što znači veću bezbednost za zaposlene i saradnike, kao i dodatnu brigu za zaštitu životne sredine.
Strategija zaštite životne sredine kao deo biznis strategije NIS-a
Prema rečima Rjazanova, Strategijom će biti obuhvaćeni ciljevi u oblasti smanjena emisija gasova sa efektom staklene bašte, što će definitivno uticati na poslovanje kompanije:
“U okviru ove Strategije ćemo definisati veliki broj mera i mogućnosti za smanjenje različitih vrsta emisija, prvenstveno emisija gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, već smo dosta uradili po ovom pitanju. Na primer, već sada radimo „utiskivanje” CO2 u naša iscrpljena ležišta u cilju smanjenja emisije (tj. sprečavanja emisija u atmosferu) i podizanja proizvodnje. Ove mere se ne primenjuju još na svim naftnim poljima, ali već smo osvojili tehnologiju i sada procenjujemo isplativost proširenja ovog projekta na više naftnih polja“ naveo je Rjazanov i dodao da će puštanjem u rad TE-TO Pančevo kompanija takođe doprineti smanjenju emisija, jer će ova termoelektrana-toplana, u koju će biti uloženo oko 180 miliona evra, trošiti samo prirodni gas.
Prema rečima Rjazanova, Strategijom će biti obuhvaćeni ciljevi u oblasti smanjena emisija gasova sa efektom staklene bašte, što će definitivno uticati na poslovanje kompanije:
“U okviru ove Strategije ćemo definisati veliki broj mera i mogućnosti za smanjenje različitih vrsta emisija, prvenstveno emisija gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, već smo dosta uradili po ovom pitanju. Na primer, već sada radimo „utiskivanje” CO2 u naša iscrpljena ležišta u cilju smanjenja emisije (tj. sprečavanja emisija u atmosferu) i podizanja proizvodnje. Ove mere se ne primenjuju još na svim naftnim poljima, ali već smo osvojili tehnologiju i sada procenjujemo isplativost proširenja ovog projekta na više naftnih polja“ naveo je Rjazanov i dodao da će puštanjem u rad TE-TO Pančevo kompanija takođe doprineti smanjenju emisija, jer će ova termoelektrana-toplana, u koju će biti uloženo oko 180 miliona evra, trošiti samo prirodni gas.
- Izvor
- Tanjug
- foto: © NIS/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.