Bezbednost Evrope iznutra i spolja

Do danas strategija unutrašnje bezbednosti EU zasnivala se na fragmentarnom prilazu, koji se koncentrisao samo u jednom pravcu. Sada nameravamo da kao jedinstveni front istupamo protiv glavnih pretnji i izazova našeg vremena. Tako je komesar za pitanja unutrašnjih poslova Sesilija Malmstrem okarakterisala cilj Strategije unutrašnje bebzednosti za ujedinjenu Evropu, koju je utvrdila Evropska komisija.
 

Dokument od 26 strana sadrži 41 konkrentu meru koju treba realizovati tokom naredne 4 godine. Buduće akcije usmerene su ne samo na borbu protiv terorizma kako je bilo do danas. Sada stanovnici velikog evropskog doma treba da odbijaju opasnosti koje im prete, ako se tako može reći, sa pet strana. Drugim rečima, određeno je pet strateških ciljeva: gušenje organzivanog kriminala, odbijanje opasnosti terorizma, zaštita građana i organizaciaj od kibernetičkih napada, jačanje kontrole na spoljnim granicama EU i konačno povećanje spremnosti na suprotstavljanje krizama i elementarnim nepogodama. Svake godine Evropska komisija će pružati Evropskom parlamentu i Evropskom savetu izveštaj o radu.
 

Teško da treba nabrajati sve one korake koji treba da budu preduzeti u skladu sa pomenutim dokumentom. Njihova suština je jasna – konkretizacija i pooštravanje svih formi suprotstavljanja savremenim pretnjama po bezbendost. Zadatak izrade kompleksa takvih mera bio je postavljen Evropskoj komisiji još početkom godine, u periodu španskog predsedavanja. Objavljivanje strategije podudarilo se sa proglašavanjem najvećeg stepena terorističke opasnosti u Nemačkoj. Tamo je objekt napada terorista Al-Kaide trebala da postane između ostalog zgrada rahstaga, gde zaseda parlament. Druga podudarnost je održavanje masovnog hapšenja lica u Belgiji osumnjičenih za pripremu terorističkih akata u evropskim zemljama, uključujući istu tu Nemačku. Kao što vidimo, dokument je vrlo blagovremen.
 

Indikativno je što su se među licima uhapšenim u Belgiji našli i iseljenici iz Rusije. Tačnije Čečeni. Po mišljenju politikologa i poslanika Državne dume Sergeja makarova, evropski pobornici ljudskih prava zaneli su se stereotipom da je Rusija imperija i da jadni Čečeni teže ka nezavisnosti. Na kraju se EU našla po rečima Makarova u ćorsokaku, da ne kažemo bezizlazu. Jer evropljani su sami otvorili vrata za ulazak Čečena u Evropu. Po ubeđenju Makarova, ideolozi EU treba da se izleče od rusofobije, kojom je još obuhvaćen deo društva.
 

U strategiji koju je usvojila Evropska komisija govori se o važnosti saradnje s partnerima. Među njima konkretno se navodi jedan. Pri čemu, ne sused sa kontinenta, već stariji brat sa druge obale Atlantika. Kako se kaže, njihova stvar. Ipak ruski eksperti, među kojima i Igor Korotčenko, glavni urednik lista Nacionalna odbrana, imaju svoje mišljenje o tome.
 

Uzimajući u ozbir da u nizu slučajeva kretanje robe i ljudi ide između ostalog preko ruske teritorije, evropske specijalne službe trebalo bi tešnje da koordinišu svoju delatnost sa kolegama iz Rusije – moguće sve do zajedničkih operacija na suprotstavljanju terorizmu. U prvom redu to se tiče razmene operativnih informacija i međuosobnog upozoravanja na pojedine aspekte uzajamnih pretnji.
 

Uzgred, još o jednoj podudarnosti. Upravo ovih dana komisija za ljudska prava Evropskog parlamenta preporučila je poslanicima da ograniče ulazak u zemlje EU za 60 ruskih činovnika, uključujući predstavnike specijalnih službi. Oni se terete za umešanost u smrt pravnika britanske kompanije Hermitage Capital Sergeja Magnitskog, kome su tobože odbili medicinsku pomoć u istražnom zatvoru u Moskvi. Po rečima Korotčenka, u datom slučaju u pitanju je manipulisanje činjenicama i očigledna politizacija, što ne koristi saradnji u borbi protiv terorizma i drugim opasnostima. Istina, to je već pogled na unutrašnju bezbednost Evrope spolja. Ali ponekada sa strane se bolje vidi.