Roman Protasevič o službi u „Azovu“: „Ako ruska horda ne bude zaustavljena, sledeća će biti Belorusija“

29.05.2021. god.

Pojavio se intervju sa bivšim glavnim urednikom kanala Telegram Neksta o njegovom učešću u ratu u Donbasu u neonacističkom bataljonu

„To se dogodilo 22. marta“, kaže borac pod nadimkom „Kim“ o svojoj povredi.

"Tokom promene položaja na desnom boku linije fronta u naselju Širokino, na mene je pala vatra neprijateljske minobacačke baterije, usled čega sam dobio sam ranjen u grudi. Međutim, zahvaljujući profesionalnosti vojnih lekara, za mesec dana vratio sam se u redove“.

Intervju u beloruskom izdanju „Naša Niva“ stoji fotografija sa zamućenim licem. Ali danas je ta ista fotografija distribuirana bez retuširanja. Na njoj je Roman Protasevič. U uniformi i sa oružjem. Ako je mesec dana nakon ranjavanja ponovo u redovima, to znači da smo u maju bili na istom mestu. Dima Stešin i Semjon Pegov i ja smo se tada noću odvezli na položaje milicije u Širokinu. Tokom dana nije bilo moguće doći tamo - automobil bi gađali PTUR-om. I skoro celi dan bili smo pod neprekidnom vatrom. S jedne strane, tu su ruski novinari sa kamerama i fotoaparatom, s druge strane, beloruski „novinar“ sa automatskom puškom „Kalašnjikov“. U intervjuu sa Dudjuom, da vas podsetim, Protasevič je rekao da je u ukrajinskoj vojsci radio kao slobodni fotograf.

Šta je on zapravo tamo radio i kako je ušao u neonacističku jedinicu? Evo šta je rekao "Našoj Nivi":

O Azovu

„... U Azov sam stigao na osnovu selekcije, koja je bila ista za sve ... Disciplina (uključujući potpunu zabranu alkohola i droga), moćna ideološka podloga, posebni i brojni treninzi, atmosfera jedne porodice, komandanti uz borce ...

... Prvo treba da prođete kroz seriju provera unutar ekipe. Ako posle provere nema pitanja o čoveku, on se šalje u jedan ili drugi bataljon, puk, gde zauzvrat mora da ispuni zahteve za pristupanje strukturi, pre svega fizički ...

... Skoro godinu dana (u ukrajisnkoj vojsci). Sada služim u Mariupolju ... "

Protasevič je učestvovao u neprijateljstvima protiv Donbasa.

O motivaciji

„... Prvo, u meni teče i ukrajinska krv, budući da su moji daleki rođaci bili Ukrajinci.

Drugo, dosta je nevinih ljudi ubijeno, bačeno u zatvore i prognano. Ova tuga nije prošla moju porodicu. I sada Rusija pokazuje agresiju i klizi u „crvenu provaliju“.

Treće, rat se vodi ne samo za Ukrajinu, već i za Belorusiju. Ako sada ne zaustavite rusku Putinovu hordu, onda je naša zemlja možda sledeća ...

... Moj dolazak u rat bio je apsolutno promišljen. Do sada, na sreću, nemam se na šta žaliti. Štaviše, ovde sam, tokom rata, upoznao svoje najbliže prijatelje, koji su takođe moja braća po oružju ... "

Roman Protasevič u redovima „Azova“

O Belorusima u bataljonu

„... Ne mogu da govorim o tačnom broju i ne vidim poentu. Što se tiče gubitaka, srećom nije bilo mnogo. Tokom operacije u Širokinu nekoliko ljudi je zadobilo lakše povrede i lakši potres mozga ...

Ukupno u Donbasu trenutno ima oko 40 ljudi. Mnogi Belorusi koji su se borili na početku rata više se ne bore. Broj bi, naravno, bio mnogo veći da je usvojen zakon o državljanstvu stranih učesnika u antiterorističkoj operaciji ...

... Svi smo mi nacionalisti u najboljem smislu te reči. Očuvanje nacionalne kulture, tradicije, istorije i identiteta. Za to bi trebalo da se bori svaki narod ...

... Što se mene lično tiče, pristalica sam ograničene demokratije. Nemam ništa protiv homoseksualaca, ali ne podržavam njihovo usvajanje dece. Nisam protiv nacionalnih manjina, već za pooštravanje migracionog zakonodavstva. Nisam protiv demokratije, ali za izuzeće apsurdnih trenutaka iz nje ... "

O prvoj borbi

„... Prva borba za skoro svaku osobu, čak i ako je savršeno utemeljen u teoriji, mešavina je životinjskog straha, nerazumevanja onoga što se događa, vatre, zemlje i betona ...

... Što se tiče senzacija u pogledu prvog pucnja u borbenoj situaciji, u glavi sam imao samo jednu misao: „Ili ti ili ti“. Međutim, ne žalim ni za čim ... "

U „Azovu“ je Protasevič imao nadimak „Kim“.

O beloruskoj opoziciji

„... Belorusi će ponovo većinom izabrati Lukašenka. Naravno, na predsedničkim izborima je uvek bilo nameštanja glasova, ali ljudi su i dalje išli i ići će na biračka mesta da postave željenu kvačicu za aktuelnog predsednika ...

... Opozicija se srušila u potpunosti i nepovratno. Ljudi koji uzvikuju iste reči od sredine 90-ih više i ljudi su više zgađeni nego što imaju želju da slušaju njihov govor do kraja. Lideri opozicije konačno su izgubili dodir sa stvarnošću, i što je najvažnije, sa narodom. Oni su odavno prestali da se zanimaju za ljude ...

... Nažalost, opoziciju već dugo zanima samo sam politički proces, a ne i njegov rezultat. Pa za koga bi obični ljudi trebalo da idu na taj trg? .. "

Čudno je da je Protasevič s takvom pozadinom mirno živeo u Belorusiji od 2015. do kraja 2019. godine. U isto vreme, Belorusi koji su se borili na strani milicije bili su predmet krivičnog gonjenja.

Aleksandar Koc, Komsomoljskaja pravda