Početna stranica > Novosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Prikaz knjige „Košare i Paštrik srbski Termopili“
22.05.2021. god.
Medija centar „Odbrana“ objavila je u Bibioteci „Vojna knjiga“ knjigu „Košare i Paštrik srbski Termopili“, autora general-pukovnika u penziji Nebojše Pavkovića i kontraadmirala Boška Antića. Recenzenti su general-major u penziji Mirko Starčević, brigadni general vanr, prof. dr Miroslav Talijan i pukovnik u penziji prof. dr Vladimir Grujić. Konsultanti su bili pukovnik u penziji Goran Jevtović, pukovnik u penziji Milutin Filipović i brigadni general u penziji Stojan Konjikovac.
Urednik je mr Snežana Đokić, glavni grafički uregnik je Goran Janjić, dizajn i oprema Olivera Sinadinović, jezički redaktor Slađana Mirčevski i korektor Slađana Grba.
Na poslednjoj stranici korica je zapisano:
"Košare i Paštrik su srbski Termopili, a srpske Leonide su slavni komandanti: general-pukovnik Nebojša Pavković, komandant Treće armije; general-potpukovnik Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa; pukovnik Dragan Živanović, komandant 125. motorizovane brigade; pukovnik Božidar Delić, komandant 549. motorizovane brigade... Uz njih su srbski Spartanci: članovi komandi, komandanti bataljona - komandiri četa i vodova, a najveći junaci su vojnici i dobrovoljci koji su kao jedan branili stopu po stopu otadžbine, vođeni rečima junaka Tibora Cerne: "Za ovu zemlju vredi poginuti" i pukovnika Božidara Delića: "Nema nazad, iza je Srbija!
General-pukovnik Nebojša Pavković, u sadejstvu sa kontraadmiralom Boškom Antićem daje opis dve najslavnije bitke u odbrambenom ratu 1999. godine... oni podižu spomenik herojima sa Košara i Paštrika, koji su natčovečanskim naporima sprečili da neprijatelj zauzme i deo naše zemlje, čineći podvige kakvi u istoriji nisu zabeleženi"
O knjizi najbolje govore recenzije, koje se objavljuju uz saglasnost recenzenata, a nisu objavljene u knjizi.
Prof. dr Vladimir Grujić, pukovnik u penziji
Urednik je mr Snežana Đokić, glavni grafički uregnik je Goran Janjić, dizajn i oprema Olivera Sinadinović, jezički redaktor Slađana Mirčevski i korektor Slađana Grba.
Na poslednjoj stranici korica je zapisano:
"Košare i Paštrik su srbski Termopili, a srpske Leonide su slavni komandanti: general-pukovnik Nebojša Pavković, komandant Treće armije; general-potpukovnik Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa; pukovnik Dragan Živanović, komandant 125. motorizovane brigade; pukovnik Božidar Delić, komandant 549. motorizovane brigade... Uz njih su srbski Spartanci: članovi komandi, komandanti bataljona - komandiri četa i vodova, a najveći junaci su vojnici i dobrovoljci koji su kao jedan branili stopu po stopu otadžbine, vođeni rečima junaka Tibora Cerne: "Za ovu zemlju vredi poginuti" i pukovnika Božidara Delića: "Nema nazad, iza je Srbija!
General-pukovnik Nebojša Pavković, u sadejstvu sa kontraadmiralom Boškom Antićem daje opis dve najslavnije bitke u odbrambenom ratu 1999. godine... oni podižu spomenik herojima sa Košara i Paštrika, koji su natčovečanskim naporima sprečili da neprijatelj zauzme i deo naše zemlje, čineći podvige kakvi u istoriji nisu zabeleženi"
O knjizi najbolje govore recenzije, koje se objavljuju uz saglasnost recenzenata, a nisu objavljene u knjizi.
Prof. dr Vladimir Grujić, pukovnik u penziji
Delo pod nazivom „Košare i Paštrik srbski Termopili“, autora Nebojše Pavkovića, general-pukovnika, komandanta Treće armije za vreme agresije NATO–a na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine, i Boška Antića, kontraadmirala, predstavlja autentičan dokumenat o odbrani otadžbine od izuzetnog značaja u vojnom, političkom, socijološkom, moralnom, psihološkom i istorijskom smislu.
U želji da sačuvaju od zaborava epsku borbu Prištinskog korpusa i Treće armije sa snagama NATO-a posle dvadeset dve godine od „Milosrdnog anđela“ autori faktografski prikazuju kako je skršena kopnena agresija takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, podpomognute od srane regularne albanske vojske, plaćenika i predvođena NATO-om. Celo delo svijeno je oko dva boja koji su se odigrali na Košarama i Paštriku i prikazuje nadčovečanske napore 125. i 549. motorizovane brigade opravdano ih dovodeći u ravan sa spartanskom vojskom i prikazjujući Košare i Paštrik kao srpske Termopile, analogija je očigledna, potpuno opravdana i zasnovana na činjenicama da je u bici za Termopile kao i u bojevima na Košarama i Paštriku odnos snaga bio jedan prema beskonačno i isto tako odlučnost da se slomi neprijatelj u oba slučaja je bila iznad života branilaca.
Da bi bila izbegnuta i najmanja sumnja u autentičnost opisa borbi na Košarama i Paštriku autori su se odlučili na korišćenje originalnih ratnih dokumenata (ratni dnevnik, domaću i stranu štampu, izveštaje televizijskih agencija, obaveštenja iz najrazličitijih izvora i dr.).
Autori kompletno delo zasnivaju na faktičkim činjenicama, a u žiži opisa su vojnici, komandiri odeljenja, vodova, četa, komandanti bataljona, odluke i postupci pukovnika Dragana Živanovića i Božidara Delića kao komandanata brigada. Pred očima čitalaca se odigrava drama svake pojedinačne borbe, pojavljuju se likovi mladih vojnika, doživljava se njihova odlučnost da se agresor zaustavi, spremnost da se drug zaštiti, neviđena hrabrost da se položaj zadrži, spremnost na žrtvu.
U metodološkom smislu autori su se opredelili za hronološki prikaz ratnih dešavanja, uz izbegavanja složene vojničke terminologije kako bi se jednostavnim i razumljivim narativom širokoj čitalačkoj publici događaji prikazali na pristupačan i razumljiv način. U tom smislu, olakšano je razumevanje toka borbenih dejstava i njihove vremenske, prostorne i zemljišne složenosti kroz prikaz ratnih karata, kopija odluka, naređenja, izveštaja, šema, fotrografija i dr. Koristeći jezik činjenica i faktografije autori su izbegli zamku da se pojedini događaji posmatraju kroz ogledalo i dobiju formu željenog, čime su omogućili najširoj čitalačkoj publici potpuna i verodostojna saznanja o stvarnim događajima koji su se odigrali na Košarama i Paštriku, u zoni odgovornosti 125. i 549. motorizovane brigade Prištinskog korpusa Treće armije.
Iako se može učiniti da „svi znamo sve“ ili barem ono najvažnije o agresiji NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju, malo dublje sagledavanje činjenica otkriva nam sliku priličnog neznanja o ovim događajima jer većina ljudi govori o agresiji kao nizu neprekidnih bombardovanja i dejstava Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije po agresorovoj avijaciji, krstarećim raketama i bespilotnim letelicama. Pored toga, jedan deo ljudi na vlasti, posle 5. oktobra, u želji da se dodvori novim gospodarima, sprečavao je svako pominjanje NATO agresije, a iznošenje činjenica o postojanju kopnene ofanzive NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja se odigrala na Drimsko–kosovskom operativnom pravcu grubo je negirao. Pri tome, jedan deo tih ljudi, istina malobrojnih, ali ekstremnih u stavovima, a vrlo uticajnih, kao i nevladin sektor, propagirali su tezu da smo „dobili šta smo tražili“ i „kad je pa Kosovo bilo naše“, te u cilju dobrih odnosa sa NATO–om mi treba da se osećamo krivim za ono što su nam uradili, te su po toj logici i svi koji su branili zemlju trebali da za to odgovaraju i završe u Hagu, što se i dogodilo.
Upravo zato, vrednost ovoga dela je izuzetna jer se pred čitalačkom publikom otkriva da tokom agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, NATO planira i u vremenu od 9. aprila do 14. juna 1999. godine izvodi napad kopnenim snagama sa teritorije republike Albanije na našu zemlju u rejonima Karaule „Košare“, u rejonu odbrane 53. graničnog bataljona, i na Gorožupskom platou, u rejonu odbrane 55. graničnog bataljona Prištinskog korpusa.
Držeći se čvrsto principa da je istina najbolji garant verodostojnosti svakog dela, pa i ovoga, autori su prikazali tok priprema, analizu preduzetih mera, radnji i postupaka naše Vojske koji će prethoditi početku agresije kopnenih snaga NATO-a i takozvane Oslobodilačke vojske Kosova na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije. Na taj način omogućeno je svakom čitaocu da stekne uvid u kom stepenu je komandovanje svih nivoa preduzelo sve potrebno i neophodno da se jedinice pripreme za ratna dešavanja. Prikazujući originalna ratna dokumenta, naređenja, izveštaje i planove na najargumentovaniji način se odbacuju i pobijaju tvrdnje uglavnom malobrojnih, zlonamernih pojedinaca koji zastupaju tezu o nespremnosti i iznenađenju naših jedinica, slaboj obučenosti, manjku naoružanja i opreme, izostanku kvalitetnog pozadinskog obezbeđenja, slaboj i nedovoljnoj artiljerijskoj podršci, neadekvatnoj inžnjerijskoj pripremi položaja odbrane i da su jedinice u kritičnim momentima borbenih dejstava bile prepuštene same sebi i dr. U proteklom periodu mnogi od učesnika odbrane otadžbine iznosili su svoje viđenje borbi, što je i logično jer je to viđenje bilo uslovljeno mestom i ulogom na kome je dotični pojedinac bio dok su borbe trajale. Ipak, jedan deo događaja koji je suštinski odredio bojeve na Košarama i Paštriku i doveo do sloma napadnih dejstava snaga NATO-a i takozvane Oslobodilačke vojske Kosova pod kodnim nazivima „Strela 1“ i „Strela 2“ ostao je van domašaja sveobuhvatne analize. Upravo taj prostor popuniće ovo delo, posebno u domenu najvišeg komandovanja od strane komadanata 125. i 549. motorizovane brigade, Prištinskog korpusa i Treće armije. U tu svrhu prikazana su originalana naređenja pomenutih nivoa komandovanja iz kojih se nedvosmisleno vidi da je komandovanje teklo permanentno, gotovo bez prekida, i da su preduzete mere obezbedile elastičnost, upornost i neprekidnost odbrane što je na kraju dovelo do kraha agresije NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju i zbog čega je agresor izlaz potrežio u pregovorima i pristupio potpisivanju Kumanovskog sporazuma.
Autori neprekidno kroz sadržaj ovoga rada u prvi plan ističu osposobljenost, hrabrost, patriotizam i spremnost svakog vojnika, komandira i komandanta da se suprostave i bore sa agresorom imajući na umu reči Svetog Kneza Lazara izgovorene pred boj na Kosovu polju „Ja ne odlučujem da li ću u boj na osnovu toga kolika mi sila preti, već koliku svetinju branim“. Na stranicama ovoga dela opisani su epski primeri hrabrosti komandira i komadanata koji su vodili svoje jedinice iz borbe u borbu, iz bitke u bitku, nesvakidašnji primeri vojničke odlučnosti da se položaj brani bez obzira na cenu. Braneći Beograd 1915. godine major Gavrilović obratio se legendarnim govorom srbskim vojnicima i zajedno sa svojim pukom otišao u legendu. U tom duhu, braneći Paštrik i sprečavajući prodor agresora u srce Srbije 1999. godine pukovnik Delić, komandant 549. motorizovane brigade, uputiće čuvenu poruku branilaca otadžbine „Nema nazad, iza je Srbija“! U delu su opisani izuzetni podvizi i žrtvovanja gde se daje život za spas ranjenog druga, opisane su borbe prsa u prsa, kao i likovi golobradih mladića koji postaju prekaljeni ratnici.Tako će komandir odelenja Tibor Cerna iz pakla Košara otići u legendu ostavljajući poruku za pokolenja „Za ovu zemlju vredi poginuti“. Takođe su dati opisi situacija gde na liniju vatre u kritičnim momentima stižu komandanti brigada, komandant Korpusa ili Armije i ličnim primerom daju podstrek borcima da istraju. Često, u toku bombardovanja i raketiranja naših položaja od strane strategijske avijacije, umesto vojničkih izveštaja i raporta, sledilo je krajnje obično ljudsko pitanje „Jeste li živi“ i još jasniji i kraći odgovor „Živi smo, borimo se, neće proći“. Podstaknuti očinskom brigom i zajedničkim zadatkom, pripadnici 125. i 549. motorizovane brigade, rame uz rame, sa 72. specijalnom, 63. padobranskom brigadom i jedinicama vojne policije ispoljili su neverovatnu kreativnost u suprostavljanju agresoru umešnim komandovanjem, primenom mera i postupaka maskiranja, izradom lažnih položaja, ciljeva i objekata, čestom promenom položaja jedinica i komandi, rastresitim poretkom artiljerije i dr. Sve ovo je znatno umanjilo efekte dejstva NATO avijacije do te mere da ni uvođenje u borbu strategijeske avijacije nije dovelo do željenih rezultata. Autori ističu primere neverovatne kohezije vojničkih kolektiva, od grupe i odelenja do brigade. Primeri pojedinačne i kolektivno ispoljene hrabrosti smenjuju se jedan za drugim u borbama za Košare, Paštrik i Gorožup.
U želji da sačuvaju od zaborava epsku borbu Prištinskog korpusa i Treće armije sa snagama NATO-a posle dvadeset dve godine od „Milosrdnog anđela“ autori faktografski prikazuju kako je skršena kopnena agresija takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, podpomognute od srane regularne albanske vojske, plaćenika i predvođena NATO-om. Celo delo svijeno je oko dva boja koji su se odigrali na Košarama i Paštriku i prikazuje nadčovečanske napore 125. i 549. motorizovane brigade opravdano ih dovodeći u ravan sa spartanskom vojskom i prikazjujući Košare i Paštrik kao srpske Termopile, analogija je očigledna, potpuno opravdana i zasnovana na činjenicama da je u bici za Termopile kao i u bojevima na Košarama i Paštriku odnos snaga bio jedan prema beskonačno i isto tako odlučnost da se slomi neprijatelj u oba slučaja je bila iznad života branilaca.
Da bi bila izbegnuta i najmanja sumnja u autentičnost opisa borbi na Košarama i Paštriku autori su se odlučili na korišćenje originalnih ratnih dokumenata (ratni dnevnik, domaću i stranu štampu, izveštaje televizijskih agencija, obaveštenja iz najrazličitijih izvora i dr.).
Autori kompletno delo zasnivaju na faktičkim činjenicama, a u žiži opisa su vojnici, komandiri odeljenja, vodova, četa, komandanti bataljona, odluke i postupci pukovnika Dragana Živanovića i Božidara Delića kao komandanata brigada. Pred očima čitalaca se odigrava drama svake pojedinačne borbe, pojavljuju se likovi mladih vojnika, doživljava se njihova odlučnost da se agresor zaustavi, spremnost da se drug zaštiti, neviđena hrabrost da se položaj zadrži, spremnost na žrtvu.
U metodološkom smislu autori su se opredelili za hronološki prikaz ratnih dešavanja, uz izbegavanja složene vojničke terminologije kako bi se jednostavnim i razumljivim narativom širokoj čitalačkoj publici događaji prikazali na pristupačan i razumljiv način. U tom smislu, olakšano je razumevanje toka borbenih dejstava i njihove vremenske, prostorne i zemljišne složenosti kroz prikaz ratnih karata, kopija odluka, naređenja, izveštaja, šema, fotrografija i dr. Koristeći jezik činjenica i faktografije autori su izbegli zamku da se pojedini događaji posmatraju kroz ogledalo i dobiju formu željenog, čime su omogućili najširoj čitalačkoj publici potpuna i verodostojna saznanja o stvarnim događajima koji su se odigrali na Košarama i Paštriku, u zoni odgovornosti 125. i 549. motorizovane brigade Prištinskog korpusa Treće armije.
Iako se može učiniti da „svi znamo sve“ ili barem ono najvažnije o agresiji NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju, malo dublje sagledavanje činjenica otkriva nam sliku priličnog neznanja o ovim događajima jer većina ljudi govori o agresiji kao nizu neprekidnih bombardovanja i dejstava Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije po agresorovoj avijaciji, krstarećim raketama i bespilotnim letelicama. Pored toga, jedan deo ljudi na vlasti, posle 5. oktobra, u želji da se dodvori novim gospodarima, sprečavao je svako pominjanje NATO agresije, a iznošenje činjenica o postojanju kopnene ofanzive NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja se odigrala na Drimsko–kosovskom operativnom pravcu grubo je negirao. Pri tome, jedan deo tih ljudi, istina malobrojnih, ali ekstremnih u stavovima, a vrlo uticajnih, kao i nevladin sektor, propagirali su tezu da smo „dobili šta smo tražili“ i „kad je pa Kosovo bilo naše“, te u cilju dobrih odnosa sa NATO–om mi treba da se osećamo krivim za ono što su nam uradili, te su po toj logici i svi koji su branili zemlju trebali da za to odgovaraju i završe u Hagu, što se i dogodilo.
Upravo zato, vrednost ovoga dela je izuzetna jer se pred čitalačkom publikom otkriva da tokom agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, NATO planira i u vremenu od 9. aprila do 14. juna 1999. godine izvodi napad kopnenim snagama sa teritorije republike Albanije na našu zemlju u rejonima Karaule „Košare“, u rejonu odbrane 53. graničnog bataljona, i na Gorožupskom platou, u rejonu odbrane 55. graničnog bataljona Prištinskog korpusa.
Držeći se čvrsto principa da je istina najbolji garant verodostojnosti svakog dela, pa i ovoga, autori su prikazali tok priprema, analizu preduzetih mera, radnji i postupaka naše Vojske koji će prethoditi početku agresije kopnenih snaga NATO-a i takozvane Oslobodilačke vojske Kosova na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije. Na taj način omogućeno je svakom čitaocu da stekne uvid u kom stepenu je komandovanje svih nivoa preduzelo sve potrebno i neophodno da se jedinice pripreme za ratna dešavanja. Prikazujući originalna ratna dokumenta, naređenja, izveštaje i planove na najargumentovaniji način se odbacuju i pobijaju tvrdnje uglavnom malobrojnih, zlonamernih pojedinaca koji zastupaju tezu o nespremnosti i iznenađenju naših jedinica, slaboj obučenosti, manjku naoružanja i opreme, izostanku kvalitetnog pozadinskog obezbeđenja, slaboj i nedovoljnoj artiljerijskoj podršci, neadekvatnoj inžnjerijskoj pripremi položaja odbrane i da su jedinice u kritičnim momentima borbenih dejstava bile prepuštene same sebi i dr. U proteklom periodu mnogi od učesnika odbrane otadžbine iznosili su svoje viđenje borbi, što je i logično jer je to viđenje bilo uslovljeno mestom i ulogom na kome je dotični pojedinac bio dok su borbe trajale. Ipak, jedan deo događaja koji je suštinski odredio bojeve na Košarama i Paštriku i doveo do sloma napadnih dejstava snaga NATO-a i takozvane Oslobodilačke vojske Kosova pod kodnim nazivima „Strela 1“ i „Strela 2“ ostao je van domašaja sveobuhvatne analize. Upravo taj prostor popuniće ovo delo, posebno u domenu najvišeg komandovanja od strane komadanata 125. i 549. motorizovane brigade, Prištinskog korpusa i Treće armije. U tu svrhu prikazana su originalana naređenja pomenutih nivoa komandovanja iz kojih se nedvosmisleno vidi da je komandovanje teklo permanentno, gotovo bez prekida, i da su preduzete mere obezbedile elastičnost, upornost i neprekidnost odbrane što je na kraju dovelo do kraha agresije NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju i zbog čega je agresor izlaz potrežio u pregovorima i pristupio potpisivanju Kumanovskog sporazuma.
Autori neprekidno kroz sadržaj ovoga rada u prvi plan ističu osposobljenost, hrabrost, patriotizam i spremnost svakog vojnika, komandira i komandanta da se suprostave i bore sa agresorom imajući na umu reči Svetog Kneza Lazara izgovorene pred boj na Kosovu polju „Ja ne odlučujem da li ću u boj na osnovu toga kolika mi sila preti, već koliku svetinju branim“. Na stranicama ovoga dela opisani su epski primeri hrabrosti komandira i komadanata koji su vodili svoje jedinice iz borbe u borbu, iz bitke u bitku, nesvakidašnji primeri vojničke odlučnosti da se položaj brani bez obzira na cenu. Braneći Beograd 1915. godine major Gavrilović obratio se legendarnim govorom srbskim vojnicima i zajedno sa svojim pukom otišao u legendu. U tom duhu, braneći Paštrik i sprečavajući prodor agresora u srce Srbije 1999. godine pukovnik Delić, komandant 549. motorizovane brigade, uputiće čuvenu poruku branilaca otadžbine „Nema nazad, iza je Srbija“! U delu su opisani izuzetni podvizi i žrtvovanja gde se daje život za spas ranjenog druga, opisane su borbe prsa u prsa, kao i likovi golobradih mladića koji postaju prekaljeni ratnici.Tako će komandir odelenja Tibor Cerna iz pakla Košara otići u legendu ostavljajući poruku za pokolenja „Za ovu zemlju vredi poginuti“. Takođe su dati opisi situacija gde na liniju vatre u kritičnim momentima stižu komandanti brigada, komandant Korpusa ili Armije i ličnim primerom daju podstrek borcima da istraju. Često, u toku bombardovanja i raketiranja naših položaja od strane strategijske avijacije, umesto vojničkih izveštaja i raporta, sledilo je krajnje obično ljudsko pitanje „Jeste li živi“ i još jasniji i kraći odgovor „Živi smo, borimo se, neće proći“. Podstaknuti očinskom brigom i zajedničkim zadatkom, pripadnici 125. i 549. motorizovane brigade, rame uz rame, sa 72. specijalnom, 63. padobranskom brigadom i jedinicama vojne policije ispoljili su neverovatnu kreativnost u suprostavljanju agresoru umešnim komandovanjem, primenom mera i postupaka maskiranja, izradom lažnih položaja, ciljeva i objekata, čestom promenom položaja jedinica i komandi, rastresitim poretkom artiljerije i dr. Sve ovo je znatno umanjilo efekte dejstva NATO avijacije do te mere da ni uvođenje u borbu strategijeske avijacije nije dovelo do željenih rezultata. Autori ističu primere neverovatne kohezije vojničkih kolektiva, od grupe i odelenja do brigade. Primeri pojedinačne i kolektivno ispoljene hrabrosti smenjuju se jedan za drugim u borbama za Košare, Paštrik i Gorožup.
Istina o titanskoj borbi branilaca otadžbine ovekovečena na stranicama ove knjige ostaće kao nepresušni izvor da se iz njega napajaju patriotizmom, hrabrošću i junaštvom generacije koje dolaze.
Ovo izuzetno delo autora Nebojše Pavkovića i Boška Antića treba da bude dostupno najširoj čitalačkoj publici, jer u sebi sadrži skrivene poruke:
- Srbskom narodu, branioci otadžbine sa Košara, Paštrika i Gorožupa ostavili su tajne formule, kodove i predačke lozinke za razumevanje prohujalih vremena, vremena koga živimo ali i onog koje će tek doći, da se vertikala kolektivnog sećanja, našeg naroda, ima na šta osloniti i da buduće generacije mogu imati odgovore na pitanja: Ko smo, Kakvi smo i Čemu težimo.
- Državi Srbiji, da nikad ne smetne s uma koliko je srpske krvi proliveno za Kosovo i Metohiju, teritoriju koja čini temelj naše kulture, duhovnosti i državnosti, te da ne pristane na nikakve floskule i prevare naših neprijatelja tipa „Sagledajmo realnost“ i prizna lažnu državu Kosovo.
- Građanima Srbije, da spoznaju istinu o događajima na samom kraju dvadesetog veka u kojima je prvi put posle Drugog svetskog rata napadnuta jedna evropska država od strane NATO alijanse bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. U tom okviru, posebno da se upoznaju sa odbranom teritorije Kosova i Metohije od strane Treće armije Vojske Jugoslavije.
- Porodicama poginulih, da se uvere da su imena njihovih najmilijih ovekovečena u sadržaju ovog dela te da pokolenjima budu uzor kako se voli i brani otadžbina.
- Vojsci Srbije, da koristeći iskustva obuhvaćena iznetim sadržajem maksimalno primenjuje u obuci i moralnom vaspitanju oficira, podoficira i vojnika. Te razvija, kod svih pripadnika Vojske uverenje u potrebu i mogućnost odbrane otadžbine i slobode.
Autori ovog dela, general Nebojša Pavković i admiral Boško Antić, uložili su ogroman napor u prikupljanju autentičnih dokumenata neprocenjive vrednosti, te javnosti učinili dostupnom istinu o kopnenoj agresiji NATO-a i šiptarskih terorista na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije iz Republike Albanije na prostoru Košara, Paštrika i Gorožupa u zoni odgovornosti 125. i 549. motorizovane brigade Prištinskog korpusa Treće armije Vojske Jugoslavije. Bogatstvo sadržaja čini ovo delo istorijski vrednim u vojnom, političkom, sociološkom, psihološkom i moralnom smislu.
.jpg)
General-major u penziji Mirko Starčević
Ovo izuzetno delo autora Nebojše Pavkovića i Boška Antića treba da bude dostupno najširoj čitalačkoj publici, jer u sebi sadrži skrivene poruke:
- Srbskom narodu, branioci otadžbine sa Košara, Paštrika i Gorožupa ostavili su tajne formule, kodove i predačke lozinke za razumevanje prohujalih vremena, vremena koga živimo ali i onog koje će tek doći, da se vertikala kolektivnog sećanja, našeg naroda, ima na šta osloniti i da buduće generacije mogu imati odgovore na pitanja: Ko smo, Kakvi smo i Čemu težimo.
- Državi Srbiji, da nikad ne smetne s uma koliko je srpske krvi proliveno za Kosovo i Metohiju, teritoriju koja čini temelj naše kulture, duhovnosti i državnosti, te da ne pristane na nikakve floskule i prevare naših neprijatelja tipa „Sagledajmo realnost“ i prizna lažnu državu Kosovo.
- Građanima Srbije, da spoznaju istinu o događajima na samom kraju dvadesetog veka u kojima je prvi put posle Drugog svetskog rata napadnuta jedna evropska država od strane NATO alijanse bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. U tom okviru, posebno da se upoznaju sa odbranom teritorije Kosova i Metohije od strane Treće armije Vojske Jugoslavije.
- Porodicama poginulih, da se uvere da su imena njihovih najmilijih ovekovečena u sadržaju ovog dela te da pokolenjima budu uzor kako se voli i brani otadžbina.
- Vojsci Srbije, da koristeći iskustva obuhvaćena iznetim sadržajem maksimalno primenjuje u obuci i moralnom vaspitanju oficira, podoficira i vojnika. Te razvija, kod svih pripadnika Vojske uverenje u potrebu i mogućnost odbrane otadžbine i slobode.
Autori ovog dela, general Nebojša Pavković i admiral Boško Antić, uložili su ogroman napor u prikupljanju autentičnih dokumenata neprocenjive vrednosti, te javnosti učinili dostupnom istinu o kopnenoj agresiji NATO-a i šiptarskih terorista na teritoriju Savezne Republike Jugoslavije iz Republike Albanije na prostoru Košara, Paštrika i Gorožupa u zoni odgovornosti 125. i 549. motorizovane brigade Prištinskog korpusa Treće armije Vojske Jugoslavije. Bogatstvo sadržaja čini ovo delo istorijski vrednim u vojnom, političkom, sociološkom, psihološkom i moralnom smislu.
General-major u penziji Mirko Starčević
Knjiga pod nazivom “Košare i Paštrik srbski Termopili“, autora generala Nebojše Pavkovića, komandanta Treće armije za vreme agresije NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju, i kontraadmirala Boška Antića, predstavlja izvorno dokumentovanje najtežih bojeva vođenih na teritoriji Kosova i Metohije 1999. godine. Sadržaj knjige značajan je u vojničkom, istorijskom, psihološkom i moralnom smislu.
Posebnu zahvalnost zaslužuje general Nebojša Pavković što je, nepravedno osuđen i boraveći u kazamatu, u nepovoljnim uslovima, smogao snage da javnosti učini dostupnom knjigu o najtežim borbama vođenim za vreme agresije NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine i time da svoj doprinos opiranju zaboravu, često svojstvenom na našim prostorima.
U metodološkom smislu, autori su, s pravom, izdvojili dva najteža boja, vođenih na Košarama i Paštriku, u graničnom pojasu između SR Jugoslavije i Republike Albanije. Pored korišćenja vojničke terminologije, sadržaj knjige je obogaćen ratnim dokumentima, sa čestim emotivnim obeležjima svedočenja vojnika i starešina.
Posebnu zahvalnost zaslužuje general Nebojša Pavković što je, nepravedno osuđen i boraveći u kazamatu, u nepovoljnim uslovima, smogao snage da javnosti učini dostupnom knjigu o najtežim borbama vođenim za vreme agresije NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine i time da svoj doprinos opiranju zaboravu, često svojstvenom na našim prostorima.
U metodološkom smislu, autori su, s pravom, izdvojili dva najteža boja, vođenih na Košarama i Paštriku, u graničnom pojasu između SR Jugoslavije i Republike Albanije. Pored korišćenja vojničke terminologije, sadržaj knjige je obogaćen ratnim dokumentima, sa čestim emotivnim obeležjima svedočenja vojnika i starešina.
Odbrana graničnog pojasa na Košarama i Paštriku prevazilazi uobičajen nivo jedinica brigada i graničnih bataljona i opravdano ima strategijski značaj.
Borbe na Košarama i Paštriku, pored nesumnjivo vojnog značaja, sadrže naglašenu moralnu dimenziju. Naime, sprečavanje prodora na teritoriju SR Jugoslavije šiptarskih terorista, uz svesrdnu pomoć avijacije NATO-a, u moralnom smislu predstavljalo je pojedinačnu i kolektivnu obavezu branilaca, većinom mladića, pripadnika Vojske Jugoslavije, da po cenu značajnih gubitaka ne dozvole ulazak neprijatelja na teritoriju SR Jugoslavije.
Pored pravilne procene situacije Komande Treće armije i Prištinskog korpusa, uspešnoj realizaciji odbrane doprineli su sastavi 125. motorizovane i 549. motorizovane brigade i 53. i 55. graničnog bataljona.
Trebalo je da prođe višegodišnje ćutanje medija, da bi se javno progovorilo o herojskoj odbrani jedinica Vojske Jugoslavije, posebno na Košarama i Paštriku. Reč je o nizu okolnosti koje predstavljaju moralno posrnuće najznačajnijih državnih i društvenih institucija, koje su nastojale da herojsku odbranu pokriju velom zaborava i time se dodvoravaju zemljama koje su učestvovale u agresiji na SR Jugoslaviju i NATO-u kao egzekutoru najvećeg zločina prema maloj zemlji nakon Drugog svetskog rata. Svakako da ne postoje razlozi za upoređivanje značaja borbi na Košarama i Paštriku, jer su obe po pojedinim obeležjima posebne, mada im je zajednički imenitelj visok borbeni moral. Pored ostalog, to potvrđuje činjenica da nije bilo dezerterstva uprkos okolnostima koje su zahtevale napore koji prevazilaze ljudsku izdržljivost. Uverenost branilaca da se moraju i mogu suprotstaviti nadmoćnijem neprijatelju, poverenje u starešine i međusobna solidarnost, doprineli su uspešnoj odbrani i očuvanju morala uprkos značajnim sopstvenim gubicima.
U smislu procene odnosa snaga između agresora, 19 najjačih zemalja s jedne i branilaca SR Jugoslavije, prednost bi, svakako, bila na strani agresora. Međutim, moralni činilac pripadnika Vojske Jugoslavije je, na iznenađenje i samog agresora, ispoljio dominantnu ulogu, zahvaljujući pravovremenom operativnom razvoju jedinica Treće armije, Prištinskog korpusa, uz vojničku osposobljenost, kreativnost, snalažljivost, maskiranje, izradu lažnih položaja itd. Obilazak jedinica od strane starešina Prištinskog korpusa i Treće armije, kao i komandanata neposredno angažovanih jedinica (125.motorizovane brigade, pukovnika Dragana Živanovića i 549. motorizovane brigade, pukovnika Božidara Delića), značile su podsticaj u savlađivanju izuzetno teških borbenih situacija i održavanju morala pojedinaca i jedinica.
Pored pravilne procene situacije Komande Treće armije i Prištinskog korpusa, uspešnoj realizaciji odbrane doprineli su sastavi 125. motorizovane i 549. motorizovane brigade i 53. i 55. graničnog bataljona.
Trebalo je da prođe višegodišnje ćutanje medija, da bi se javno progovorilo o herojskoj odbrani jedinica Vojske Jugoslavije, posebno na Košarama i Paštriku. Reč je o nizu okolnosti koje predstavljaju moralno posrnuće najznačajnijih državnih i društvenih institucija, koje su nastojale da herojsku odbranu pokriju velom zaborava i time se dodvoravaju zemljama koje su učestvovale u agresiji na SR Jugoslaviju i NATO-u kao egzekutoru najvećeg zločina prema maloj zemlji nakon Drugog svetskog rata. Svakako da ne postoje razlozi za upoređivanje značaja borbi na Košarama i Paštriku, jer su obe po pojedinim obeležjima posebne, mada im je zajednički imenitelj visok borbeni moral. Pored ostalog, to potvrđuje činjenica da nije bilo dezerterstva uprkos okolnostima koje su zahtevale napore koji prevazilaze ljudsku izdržljivost. Uverenost branilaca da se moraju i mogu suprotstaviti nadmoćnijem neprijatelju, poverenje u starešine i međusobna solidarnost, doprineli su uspešnoj odbrani i očuvanju morala uprkos značajnim sopstvenim gubicima.
U smislu procene odnosa snaga između agresora, 19 najjačih zemalja s jedne i branilaca SR Jugoslavije, prednost bi, svakako, bila na strani agresora. Međutim, moralni činilac pripadnika Vojske Jugoslavije je, na iznenađenje i samog agresora, ispoljio dominantnu ulogu, zahvaljujući pravovremenom operativnom razvoju jedinica Treće armije, Prištinskog korpusa, uz vojničku osposobljenost, kreativnost, snalažljivost, maskiranje, izradu lažnih položaja itd. Obilazak jedinica od strane starešina Prištinskog korpusa i Treće armije, kao i komandanata neposredno angažovanih jedinica (125.motorizovane brigade, pukovnika Dragana Živanovića i 549. motorizovane brigade, pukovnika Božidara Delića), značile su podsticaj u savlađivanju izuzetno teških borbenih situacija i održavanju morala pojedinaca i jedinica.
Autori ove izuzetno značajne knjige su, na uverljiv način, koristeći izvorna dokumenta-odluke, naređenja i sl, hronološki, uz svedočenje neposrednih učesnika u borbama, doprineli da istina bude dostupna javnosti, čime se umanjuje i/ili onemogućava proizvoljnost u tumačenju toka, značaja i ishoda borbi koje su, suštinski, imale strategijski značaj za odbranu SR Jugoslavije.
Uprkos brojčanoj i tehničkoj prednosti agresora, borbe na Košarama i Paštriku, vođene u izuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima, upućuju na traganje za izvornom moralnošću branilaca, koji su često uz velike gubitke, uspeli da spreče prodor agresora na teritoriju SR Jugoslavije i stvore uslove za kopnenu invaziju. Naime, najveći broj branilaca su bili mladi ljudi, znatan broj je i nakon isteka služenja vojnog roka ostao do kraja agresije na braniku otadžbine. Pored individualnih moralnih svojstava - hrabrosti, patriotizma, tradicija itd, visokom borbenom moralu doprinelo je poverenje boraca u svoje pretpostavljene na svim nivoima komandovanja. Saznanje boraca da neće biti napušteni i u najtežim situacijama, doprinelo je međusobnoj solidarnosti vojnika i starešina, o čemu postoji znatan broj primera, navedenih u sadržaju ove knjige. Individualnoj i kolektivnoj hrabrosti i heroizmu poklonjena je izuzetna pažnja autora ove knjige, koja predstavlja izvor nadahnuća i za buduće branioce otadžbine.
Podatak da je bitka na Košarama trajala 65 dana, a na Paštriku 19 dana, ne može se meriti samo vremenskim trajanjem, već paklenim okolnostima, koje su u ovoj knjizi dokumentovane koliko je to bilo moguće, i ostaju trajno svedočanstvo o hrabrosti i žrtvovanju za odbranu otadžbine. Analiza iskustava stečenih u pomenutim borbama višestruko je korisna i u obuci vojnika i starešina na svim nivoima komandovanja...
Ni Srbija nije pokazala poštovanje prema učesnicima ne samo borbi na Košarama i Paštriku i u odbrani od agresije 1999.godine, već je do„buđenja“ došlo pre nekoliko godina, kada su javnosti postali dostupni događaji koji su dugo pokrivani zaboravom.
Uprkos brojčanoj i tehničkoj prednosti agresora, borbe na Košarama i Paštriku, vođene u izuzetno nepovoljnim vremenskim uslovima, upućuju na traganje za izvornom moralnošću branilaca, koji su često uz velike gubitke, uspeli da spreče prodor agresora na teritoriju SR Jugoslavije i stvore uslove za kopnenu invaziju. Naime, najveći broj branilaca su bili mladi ljudi, znatan broj je i nakon isteka služenja vojnog roka ostao do kraja agresije na braniku otadžbine. Pored individualnih moralnih svojstava - hrabrosti, patriotizma, tradicija itd, visokom borbenom moralu doprinelo je poverenje boraca u svoje pretpostavljene na svim nivoima komandovanja. Saznanje boraca da neće biti napušteni i u najtežim situacijama, doprinelo je međusobnoj solidarnosti vojnika i starešina, o čemu postoji znatan broj primera, navedenih u sadržaju ove knjige. Individualnoj i kolektivnoj hrabrosti i heroizmu poklonjena je izuzetna pažnja autora ove knjige, koja predstavlja izvor nadahnuća i za buduće branioce otadžbine.
Podatak da je bitka na Košarama trajala 65 dana, a na Paštriku 19 dana, ne može se meriti samo vremenskim trajanjem, već paklenim okolnostima, koje su u ovoj knjizi dokumentovane koliko je to bilo moguće, i ostaju trajno svedočanstvo o hrabrosti i žrtvovanju za odbranu otadžbine. Analiza iskustava stečenih u pomenutim borbama višestruko je korisna i u obuci vojnika i starešina na svim nivoima komandovanja...
Ni Srbija nije pokazala poštovanje prema učesnicima ne samo borbi na Košarama i Paštriku i u odbrani od agresije 1999.godine, već je do„buđenja“ došlo pre nekoliko godina, kada su javnosti postali dostupni događaji koji su dugo pokrivani zaboravom.
Jedan od autora je i kontraadmiral u penziji, gospodin Boško Antić.Sa generalom Nebojšom Pavkovićem vezuje ga dugogodišnje iskreno prijateljstvo. Upoznali su se u Školi nacionalne odbrane i to poznanstvo preraslo je u čvrsto prijateljstvo. U svojstvu načelnika, sa slušaocima 42.klase te Škole, februara 1999. godine boravio je pet dana na Kosovu i Metohiji. I toj petoj uzastopnoj poseti slušalaca i nastavnog osoblja te Škole Kosovu i Metohiji domaćin je bio komandant Treće armije, general-potpukovnik Nebojša Pavković.
Skladnost u mišljenju, stavovima i etici temelj su njihovog prijateljstva. I jedan i drugi pridržavaju se Volterove maksime:,,Prijateljstvo velikog čoveka jeste dobročinstvo bogova.“
Knjiga „Košare i Paštrik srbski Temopili“ na dokumetovan način predstavlja očuvanje istine o najtežim borbama za vreme agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, o vojnostručnoj osposobljenosti branilaca, njihovom izuzetno visokom borbenom moralu.
Ova knjiga je svedočenje o najmračnijoj ideologiji i praksi NATO-a, koji su koristili nedozvoljena sredstva, poput kasetnih bombi i radioaktivne municije, a upotreba strategijske avijacije prvenstveno je izraz nemoći, a ne svemoći svetskih silnika. Takođe, brojni primeri pokazuju potpuno odsustvo moralnosti šiptarskih terorista, koje bi trebalo da postoji i u ratu. Umesto stida, teroristi su se „iskazali“ time što su odrali na živo zarobljenog starešinu Vojske SR Jugoslavije. Istina o svim zlodelima, uključujući uzimanje organa od zarobljenih naših boraca, i putem sadržaja ove knjige treba da bude dostupna svetskoj javnosti.
Na kraju, kao pomoćnik komandanta Treće armije za vreme agresije NATO-a na SR Jugoslaviju i neposredan učesnik u mnogim događajima, smatram se počastvovanim da mogu da dam svoj doprinos u oblikovanju konačne verzije ove knjige. Uveren sam da će knjiga zainteresovati širi krug čitalaca:preživele učesnike ovih epopeja, a i drugih branilaca zemlje od agresije NATO-a, porodice, rodbine i prijatelje poginulih, umrlih od rana ili bolesti ili nestalih branilaca naše zemlje. Knjiga, takođe, predstavlja važan osnov obrazovanja i vaspitanja u svakoj obrazovno-naučnoj instituciji,a posebno u institucijama državnog sistema koje se bave bezbednošću i odbranom zemlje.
Skladnost u mišljenju, stavovima i etici temelj su njihovog prijateljstva. I jedan i drugi pridržavaju se Volterove maksime:,,Prijateljstvo velikog čoveka jeste dobročinstvo bogova.“
Knjiga „Košare i Paštrik srbski Temopili“ na dokumetovan način predstavlja očuvanje istine o najtežim borbama za vreme agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, o vojnostručnoj osposobljenosti branilaca, njihovom izuzetno visokom borbenom moralu.
Ova knjiga je svedočenje o najmračnijoj ideologiji i praksi NATO-a, koji su koristili nedozvoljena sredstva, poput kasetnih bombi i radioaktivne municije, a upotreba strategijske avijacije prvenstveno je izraz nemoći, a ne svemoći svetskih silnika. Takođe, brojni primeri pokazuju potpuno odsustvo moralnosti šiptarskih terorista, koje bi trebalo da postoji i u ratu. Umesto stida, teroristi su se „iskazali“ time što su odrali na živo zarobljenog starešinu Vojske SR Jugoslavije. Istina o svim zlodelima, uključujući uzimanje organa od zarobljenih naših boraca, i putem sadržaja ove knjige treba da bude dostupna svetskoj javnosti.
Na kraju, kao pomoćnik komandanta Treće armije za vreme agresije NATO-a na SR Jugoslaviju i neposredan učesnik u mnogim događajima, smatram se počastvovanim da mogu da dam svoj doprinos u oblikovanju konačne verzije ove knjige. Uveren sam da će knjiga zainteresovati širi krug čitalaca:preživele učesnike ovih epopeja, a i drugih branilaca zemlje od agresije NATO-a, porodice, rodbine i prijatelje poginulih, umrlih od rana ili bolesti ili nestalih branilaca naše zemlje. Knjiga, takođe, predstavlja važan osnov obrazovanja i vaspitanja u svakoj obrazovno-naučnoj instituciji,a posebno u institucijama državnog sistema koje se bave bezbednošću i odbranom zemlje.
Vanr. prof. dr Miroslav Talijan, brigadni general
General.pukovnik Nebojša Pavković, komandant slavne i herojske Treće armije tokom agresije NATO-a na našu otadžbinu, i kontraadmiral Boško Antić, nekadašnji načelnik Škole nacionalne odbrane, priredili su rukopis za štampu pod nazivom: Košare i Paštrik – srbski Termopili. Radi se o originalnom delu autora koje je nastalo kao plod njihovog dvodecenijskog analitičkog rada i marljivog sakupljanja obimne građe i svedočanstva o borbama koje su se vodile na Košarama i Paštriku.
Autori kroz knjigu ukazuju na izuzetan heroizam naših vojnika – branilaca otadžbine Srbije u surovim uslovima na vrletima Košara i Paštrika za vreme pokušaja kopnene invazije NATO-a. U knjizi su prezentovane ratne priče neposrednih učesnika ovih borbi, od kojih su neke iznesene po prvi put u javnost, kao što su svedočenja pripadnika 72. specijalne brigade Vojske Jugoslavije.
Autori težišno obrađuju ova dva najteža odbrambena boja, simbole otpora naše Vojske, podsećajući na vreme kada se, na samom kraju 20. veka, pripadnici Vojske, Policije i čitav narod (po ko zna koji put) suprotstavljaju albanskom radikalnom ekstremizmu, separatizmu i terorizmu. Oni simbolično predstavljaju borbu za očuvanje naše duše i srca – za svetu srpsku zemlju Kosovo i Metohiju tokom NATO agresije protiv nadmoćnijih i od Ujedinjenih nacija otuđenih snaga Severnoatlantske alijanse.
S jedne strane, sadržaj knjige daje sintetizovan i uopšten vojnički pogled na bojeve i borbe vođene protiv agresorovih snaga, šiptarsko-terorističkih bandi i stranih plaćenika. S druge strane, ona ukazuje i na značaj ostvarenog jedinstva svih komponenti vojne moći naše Treće armije (fizičke, konceptualne i moralne) tokom ratne 99-te godine. Stoga je ova knjiga, pored svoje neosporne dokumentarne i istorijske vrednosti, značajna i kao svojevrsno svedočanstvo o izuzetnom moralno-psihološkom stanju jedne vojske kada je, ujedinjena sa svojim narodom, u potpunosti opredeljena i odlučna da brani i odbrani zemlju, bez obzira na jačinu neprijatelja.
Sadržaj iz ove knjige ima i poseban vojni značaj, ne samo za vojnu nauku, nego i za budućnost vojnog poziva, zato što inspiriše na herojske podvige u teškim trenucima i stanjima „biti ili ne biti“. Time se nude odgovori na neka i dan-danas aktuelna pitanja koja se tiču važnosti odbrane suvereniteta, integriteta, teritorijalne celovitosti i međunarodno priznatog subjektiviteta naše zemlje.
Vojno-stručnoj i široj javnosti poznato je da su tekst knjige priredili autori s blistavim vojnim i u ratu zapaženim i potvrđenim karijerama, tako da je i bilo za očekivati da knjiga sadrži (pored obrađenih ratnih tema i borbenih dejstava na Košarama i Paštriku iz herojske 99-te) i obilje drugih podataka i opservacija autora. Posebno su zanimljivi delovi teksta o sećanjima neposrednih učesnika rata – div-junaka borbi na tlu Kosova i Metohije.
Ova knjiga, dakle, jeste svojevrsno vojnoistorijsko svedočanstvo o borbama i otporu NATO paktu i slobodarskoj tradiciji našeg naroda. U prethodna dva veka smo vojevali u više od deset ratova, buna i ustanaka, u stotinu operacija, borbi, bojeva i bitaka protiv otomanskih porobljivača, austrougarskih, bugarskih i nemačkih zavojevača, NATO pakta i njegovih satelita. Iako uvek, kao po pravilu, brojno slabiji, lošije naoružan i opremljen, nekad sam i protiv volje svojih saveznika, naš narod je uvek izlazio neporažen i kao pobednik. Nijedan NATO vojnik nije uspeo da uđe na teritoriju naše zemlje, a Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je usvojio Rezoluciju 1.244 koja garantuje suverenitet Republike Srbije na području Kosova i Metohije.
Mir je oduvek naša težnja, živimo za mir i slobodu – širimo bratsku ljubav među narodima, nadamo se i radeći težimo boljoj i sigurnijoj budućnosti. U našem narodu se kaže: „mira nema bez snažnog uma“, te da čovek nije moćan ako poseduje moć nagrađivanja i kažnjavanja, već ako ima vrline – oslobođen je nemira, ako je mudar – oslobođen problema i hrabar – oslobođen straha.
Glavni činilac u borbi za našu slobodu bila je i ostala ljudska duša – psiha, jer je to bit čoveka, to je čovek u svom istinskom obliku. Čovekova glava je najmudrija kada je hladna, a srce je najjače kada kuca za plemenite ciljeve. Naš narod dobro zna da sloboda i nezavisnost nemaju alternativu i cenu, te da je osnov uspeha u znanju, sposobnostima, vojnim veštinama i spretnostima vojnika. Međutim, kroz istoriju smo naučili da ni najsavremenije oružje niti najveće znanje ne garantuju uspeh ukoliko izostane ono najvažnije, ono što se ne može ni naučiti ni kupiti, a to su jedinstvo i ljubav. To jedinstvo i ljubav između naroda i njegove Vojske u potpunoj odlučnosti da zajedno odbrane svoju zemlju stvorilo je neprobojni štit i dalo im nadljudsku snagu da stoički izdrže udare najmoćnijih svetskih sila.
Nadamo se da će ova knjiga o herojima s Košara i Paštrika i o svim drugim ratnicima iz 99-te, koji su u to vreme branili otadžbinu, ugledati što pre svetlost dana i da će svima sa dušom i slobodarskim duhom, predočiti pouke kako i koliko se treba boriti za slobodu svoje zemlje, svoje i međunarodno pravo; zašto i kako ta borba traje i kad se rat završi, sve do današnjih dana.
Odajem priznanje autorima za objektivan prikaz bojeva i borbi na Košarama i Paštriku, koji su zaista bili srbski Termopili, i za to što će izdanjem ova knjiga osvetljavati put pobednika i inspirisati nas da budemo u koloni poklonika naših slavnih ratnih komandanata, starešina, vojnika, dobrovoljaca i civila – svih onih koji su svojoj zemlji pružili sve što su imali onda kada je bilo najteže. Na tome im večno hvala.
PRIREDIO
general-potpukovnik
Autori kroz knjigu ukazuju na izuzetan heroizam naših vojnika – branilaca otadžbine Srbije u surovim uslovima na vrletima Košara i Paštrika za vreme pokušaja kopnene invazije NATO-a. U knjizi su prezentovane ratne priče neposrednih učesnika ovih borbi, od kojih su neke iznesene po prvi put u javnost, kao što su svedočenja pripadnika 72. specijalne brigade Vojske Jugoslavije.
Autori težišno obrađuju ova dva najteža odbrambena boja, simbole otpora naše Vojske, podsećajući na vreme kada se, na samom kraju 20. veka, pripadnici Vojske, Policije i čitav narod (po ko zna koji put) suprotstavljaju albanskom radikalnom ekstremizmu, separatizmu i terorizmu. Oni simbolično predstavljaju borbu za očuvanje naše duše i srca – za svetu srpsku zemlju Kosovo i Metohiju tokom NATO agresije protiv nadmoćnijih i od Ujedinjenih nacija otuđenih snaga Severnoatlantske alijanse.
S jedne strane, sadržaj knjige daje sintetizovan i uopšten vojnički pogled na bojeve i borbe vođene protiv agresorovih snaga, šiptarsko-terorističkih bandi i stranih plaćenika. S druge strane, ona ukazuje i na značaj ostvarenog jedinstva svih komponenti vojne moći naše Treće armije (fizičke, konceptualne i moralne) tokom ratne 99-te godine. Stoga je ova knjiga, pored svoje neosporne dokumentarne i istorijske vrednosti, značajna i kao svojevrsno svedočanstvo o izuzetnom moralno-psihološkom stanju jedne vojske kada je, ujedinjena sa svojim narodom, u potpunosti opredeljena i odlučna da brani i odbrani zemlju, bez obzira na jačinu neprijatelja.
Sadržaj iz ove knjige ima i poseban vojni značaj, ne samo za vojnu nauku, nego i za budućnost vojnog poziva, zato što inspiriše na herojske podvige u teškim trenucima i stanjima „biti ili ne biti“. Time se nude odgovori na neka i dan-danas aktuelna pitanja koja se tiču važnosti odbrane suvereniteta, integriteta, teritorijalne celovitosti i međunarodno priznatog subjektiviteta naše zemlje.
Vojno-stručnoj i široj javnosti poznato je da su tekst knjige priredili autori s blistavim vojnim i u ratu zapaženim i potvrđenim karijerama, tako da je i bilo za očekivati da knjiga sadrži (pored obrađenih ratnih tema i borbenih dejstava na Košarama i Paštriku iz herojske 99-te) i obilje drugih podataka i opservacija autora. Posebno su zanimljivi delovi teksta o sećanjima neposrednih učesnika rata – div-junaka borbi na tlu Kosova i Metohije.
Ova knjiga, dakle, jeste svojevrsno vojnoistorijsko svedočanstvo o borbama i otporu NATO paktu i slobodarskoj tradiciji našeg naroda. U prethodna dva veka smo vojevali u više od deset ratova, buna i ustanaka, u stotinu operacija, borbi, bojeva i bitaka protiv otomanskih porobljivača, austrougarskih, bugarskih i nemačkih zavojevača, NATO pakta i njegovih satelita. Iako uvek, kao po pravilu, brojno slabiji, lošije naoružan i opremljen, nekad sam i protiv volje svojih saveznika, naš narod je uvek izlazio neporažen i kao pobednik. Nijedan NATO vojnik nije uspeo da uđe na teritoriju naše zemlje, a Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je usvojio Rezoluciju 1.244 koja garantuje suverenitet Republike Srbije na području Kosova i Metohije.
Mir je oduvek naša težnja, živimo za mir i slobodu – širimo bratsku ljubav među narodima, nadamo se i radeći težimo boljoj i sigurnijoj budućnosti. U našem narodu se kaže: „mira nema bez snažnog uma“, te da čovek nije moćan ako poseduje moć nagrađivanja i kažnjavanja, već ako ima vrline – oslobođen je nemira, ako je mudar – oslobođen problema i hrabar – oslobođen straha.
Glavni činilac u borbi za našu slobodu bila je i ostala ljudska duša – psiha, jer je to bit čoveka, to je čovek u svom istinskom obliku. Čovekova glava je najmudrija kada je hladna, a srce je najjače kada kuca za plemenite ciljeve. Naš narod dobro zna da sloboda i nezavisnost nemaju alternativu i cenu, te da je osnov uspeha u znanju, sposobnostima, vojnim veštinama i spretnostima vojnika. Međutim, kroz istoriju smo naučili da ni najsavremenije oružje niti najveće znanje ne garantuju uspeh ukoliko izostane ono najvažnije, ono što se ne može ni naučiti ni kupiti, a to su jedinstvo i ljubav. To jedinstvo i ljubav između naroda i njegove Vojske u potpunoj odlučnosti da zajedno odbrane svoju zemlju stvorilo je neprobojni štit i dalo im nadljudsku snagu da stoički izdrže udare najmoćnijih svetskih sila.
Nadamo se da će ova knjiga o herojima s Košara i Paštrika i o svim drugim ratnicima iz 99-te, koji su u to vreme branili otadžbinu, ugledati što pre svetlost dana i da će svima sa dušom i slobodarskim duhom, predočiti pouke kako i koliko se treba boriti za slobodu svoje zemlje, svoje i međunarodno pravo; zašto i kako ta borba traje i kad se rat završi, sve do današnjih dana.
Odajem priznanje autorima za objektivan prikaz bojeva i borbi na Košarama i Paštriku, koji su zaista bili srbski Termopili, i za to što će izdanjem ova knjiga osvetljavati put pobednika i inspirisati nas da budemo u koloni poklonika naših slavnih ratnih komandanata, starešina, vojnika, dobrovoljaca i civila – svih onih koji su svojoj zemlji pružili sve što su imali onda kada je bilo najteže. Na tome im večno hvala.
PRIREDIO
general-potpukovnik
Milomir Miladinović
- Izvor
- Tanjug
- / vostok.rs
- Povezane teme
- Srbija
- istorija
- rat
- književnost
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Međunarodni krivični sud u Hagu optužio je izraelskog premijera za ratne zločine u Gazi
Moskva će odgovoriti odlučno i na odgovarajući način na bilo koju agresiju, izjavio je predsednik
Vašington ipak nastoji da izbegne bilo kakvu upotrebu ovakvog oružja, izjavio je Tomas Bjukenan.
Vašington ipak nastoji da izbegne bilo kakvu upotrebu ovakvog oružja, izjavio je Tomas Bjukenan.
Stanje na dan 21. novembar 2024. godine do 17:00
Američke obaveštajne službe godinama su obučavale agente u Ukrajini, nastojeći da to sakriju od Moskve, navodi nemački magazin.
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
