Ukoliko bi Skupština usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti bio bi to propis protiv srbskog jezika

18.05.2021. god.

Ukoliko bi Skupština Srbije usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti bio bi to propis protiv srbskog jezika, jer se njegovim odredbama vrši nasilje nad našim jezikom.

On je u suprotnosti sa Ustavom Srbije i Zakonom o zabrani diskriminacije, njime se uvode verbalni delikt i cenzura. Nikome se ne sme i ne može zabraniti da iz srbskog jezika bira onu mogućnost izražavanja koja mu najbolje odgovara, pa makar to bili i oblici gramatički neutralnog muškog roda. Upravo ta zabrana i jeste suštinska namera Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Ovo je saopštio Odbor za standardizaciju srbskog jezika povodom najave usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti kojim se uvodi rodno senzitivan jezik, a koji se nalazi u skupštinskoj proceduri. Članovi Odbora smatraju da je predsednik Aleksandar Vučić jedini koji može zaustaviti ovo svesno preduzeto nasilje nad srbskim jezikom koje negira zakonitosti njegove strukture.

– Predsednik je izjavio da ne bi mogao potpisati Zakon o istopolnim zajednicama, ako ga Skupština usvoji, jer je protivan Ustavu. Ne verujemo da bi predsednik Srbije, u kojoj je većini građana srbski jezik osnova nacionalnog identiteta, mogao potpisati zakon koji je sa jezičkog stanovišta zakon protiv srbskog jezika – kažu u Odboru.

Članovi Odbora smatraju da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti napravljen pod uticajem Brisela i zato bi se predlagači i Vlada mogli ugledati na Brisel i kad je u pitanju njegovo (ne)usvajanje:

– Svedoci smo, naime, da je ovih dana iz Deklaracije o unapređenju socijalne kohezije u EU uklonjen izraz „rodna ravnopravnost“. Evropska unija ne može da se saglasi ni oko upotrebe samog izraza, a Srbija je požurila da usvoji i zakon.

Naglašavaju da je iz teksta propisa očigledno da su se dve ministarke – jedna „ekonomistkinja“, a jedna „fizičarka“ – kao predlagači zakona i Vlada oglušili o preporuke Odbora.

– Srbski jezik je uvek karakterisala liberalna jezička politika, a ovaj zakon podrazumeva direktivnu jezičku politiku, tj. nametanje jezičkih oblika nesvojstvenih tvorbenosemantičkoj strukturi srbskoga jezika (kao npr. vodičica/vodičkinja, vatrogaskinja/vatrogasilja, psihološkinja, virusološkinja, filološkinja, borkinja… a šta tek reći za bekicu – „ženu beka“, centarhalfkinju ili centarhalficu?!) ili pak leksičkosemantičkoj strukturi srbskoga jezika (npr. da li je akademkinja „žena akademac“ ili „žena akademik“, da li je trenerka „žena trener“ ili „sportska odeća“, da li je generalka „žena general“, „generalna proba“, „generalna popravka“ ili „generalno čišćenje“…) – nabrajaju u Odboru.

Dodaju i da se čini kao da su se predlagači zakona ugledali na Hrvate, koji godinama izmišljaju reči i na silu ih guraju u jezik. Članovi Odbora podsećaju i da Vlada nije prihvatila Zakon o zaštiti jezika i pisma:

– Usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti šalje se jasna poruka da Vlada misli da srbski jezik ne treba štititi, nego ga treba urušavati „dekretima“ države u kojoj je on osnova nacionalnog identiteta.

Set tzv. pravaških zakona u koji, osim Zakona o rodnoj ravnopravnosti, ulaze i Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o istopolnim zajednicama, izazvao je lavinu reakcija u javnosti. Nakon burnih rasprava, Zakon o istopolnim zajednicama je odbačen, a druga dva propisa nalaze se u Skupštini i rasprava o njima trebalo bi da počne u utorak.

Autor LJ. Begenišić
Standard.rs, Večernje novosti, Iskra