Pet knjiga Mihaila Bulgakova koje obavezno treba pročitati

Bulgakov je jedan od najzagonetnijih i najkomičnijih ruskih pisaca. Imao je buran i težak život, i dosta neprijatnosti sa cenzurom i sovjetskim sistemom. Sve se to odrazilo u njegovim sjajnim delima od kojih su pojedina objavljena tek posle njegove smrti, piše Russia beyond. 

1. „Bela garda” ("Belaя gvardiя") 

 

Sergej Sneškin/„Non-stop prodakšn“, 2012.

Prvi Bulgakovljev roman je priča o gradu Kijevu koji je nekada bio deo Ruske imperije, a sada se posle boljševičke revolucije u Rusiji našao u vrtlogu Građanskog rata. Radnja se odvija 1918. godine. Boljševici još nisu zauzeli grad i u njemu se steklo mnoštvo carskih oficira i plemića. To je priča o porodici Turbin zahvaćenoj burnim političkim događajima. Njihova kuća je poslednje utočište nekadašnjeg života koje je rat uništio. Njima još uvek dolaze gosti i piju čaj ali se svet promenio i ljudi sada različito reaguju na nove okolnosti: jedni postaju izdajnici, drugi begunci, dok će se pojedini radije boriti na život i smrt.

Ovo je polubiografski roman. Članovi porodice Mihaila Bulgakova su poslužili za prototipe likova u delu, a kuća u kojoj žive Turbini očigledno liči na Bulgakovljevu kuću u Kijevu.

„Bela garda“ je objavljena 1925, a iste godine je Bulgakov napisao i dramu po ovom romanu. „Dani Turbinih“ – tako se zove njegova drama koja je danas jedna od najčešće postavljanih na scene u pozorištima Rusije i izvan nje. U drami figuriraju i antiboljševički oficiri, ali je sam Staljin voleo ovaj komad i nekoliko puta ga je gledao u pozorištu.

2. „Beleške mladog lekara” („Zapiski юnogo vrača“) 

 

Aleks Hardkasl/Big Talk Productions, 2012.

Mladi lekar dolazi da radi u zabačeno selo. Još je neiskusan ali je prinuđen da izvršava vrlo složene zadatke: amputacije, traheotomiju i porođaje u kojima je potrebno okrenuti dete u majčinoj utrobi. Knjiga je postala još popularnija otkako je 2013. godine ekranizovana u seriji sa Danijelom Radklifom u glavnoj ulozi.

Radi se zapravo o zborniku poluautobigrafskih priča jer je i sam Bulgakov godinama radio kao lekar. Po završetku medicinskog fakulteta na Kijevskom univerzitetu on je bio vojni lekar u Prvom svetskom ratu, a zatim je upućen u malo selo Smolenskog kraja.

U ciklus „Beleške mladog lekara“ nije ušla njegova popularna priča „Morfijum“, ali se ona često tretira kao deo ovog ciklusa. Mladi lekar pronalazi dnevnik svog druga koji je postao zavisnik od morfijuma. I ovo je poluautobiografski motiv iz Bulgakovljevog života. On je i sam jedno vreme bio zavisnik od morfijuma.

3. „Pseće srce” („Sobačьe serdce“) 

 

Vladimir Bortko/„Lenfilьm“,1988.

U sam osvit nove sovjetske države, genijalni moskovski hirurg, profesor Preobraženski (za koga je kao prototip, navodno, poslužio Bulgakovljev ujak), vrši naučni eksperiment. Uhvatio je psa lutalicu i presadio u njega deo ljudskog mozga i testise. Usled toga pas ubrzo posle toga poprima ljudski lik, ali postaje pijanica i protuva, mada se odlično uklapa u novo sovjetsko društvo. Bulgakov se podsmeva činjenici da su nedovoljno obrazovani ljudi nekadašnjeg „nižeg staleža“ sada odjednom postali vladajuća klasa.

Roman je napisan 1925. godine. Rukopis su konfiskovali organi državne bezbednosti. Tokom 1960-ih je knjiga rasprostranjena u krugovima sovjetske inteligencije u vidu samostalnih izdanja i izazvala je vrlo burnu reakciju. „Pseće srce“ se u zvaničnoj štampi pojavilo tek posle perestrojke 1987. godine.

Ova priča je neverovatno popularna u Rusiji, naročito zahvaljujući sjajnoj ekranizaciji na velikom ekranu, i postala je „virusna“ jer su mnogi citati iz nje postali aforizmi (na primer, „rasulo nije u klozetima nego u glavama“).

4. „Pozorišni roman“ (odnosno „Beleške pokojnika“) („Teatralьnый roman“ („Zapiski pokoйnika“)) 

 

Oleg Babicki, Jurij Goljdin/„Centr televizionnogo iskusstva“, 2002.

Moskovski pisac i dramaturg poziva čitaoca da zaviri iza zavese moskovskog pozorišnog i književnog života tokom 1930-ih. Bulgakov se obratio mnogim ustanovama sa predlogom da objave ovo delo ili ga postave na scenu, ali cenzura ništa od toga nije odobrila.

I ovo je Bulgakovljevo poluautobiografsko delo. Tokom 1920-ih on se preselio u Moskvu i posle izvesnog vremena počeo da radi kao dramaturg i pozorišni reditelj. Nekoliko njegovih drama su doživele ogroman uspeh u moskovskim pozorištima, ali je, sa druge strane, mnoge od njih sovjetska cenzura zabranila. Zvanična kritika je optuživala Bulgakova za antisovjetske stavove zbog čega je on patio. Nemajući mogućnost da slobodno radi, često je zapadao u finansijske probleme.

U „Pozorišnom romanu“ pisac se podsmeva ekscentričnim autorima i rediteljima i mnogobrojnim činovnicima koji su integrisani u pozorišni proces. Bulgakov malo preuveličava ono što je sam doživeo, ali da bi izbegao opasnost on piše da su svi događaji izmišljeni.

5. „Majstor i Margarita“ („Master i Margarita“) 

 

Vladimir Bortko/„Lenfilьm“, „Central Partneršip“, 2005.

Dva sovjetska pisca se šetaju kroz centar Moskve i nailaze na nepoznatog čoveka, najverovatnije stranca. Ispostavilo se da je njihov inteligentni sabesednik sam đavo. Po njegovom dolasku u Moskvi su počele da se dešavaju neverovatno čudne i zagonetne stvari. On se ponaša tako kao da hoće da pouči ljude i skrene im pažnju na moral i istinu.

Majstor piše roman o Isusu iz Nazareta i Pontiju Pilatu. Glave njegovog romana su ukomponovane u radnju kao metaroman. U novoj antireligioznoj sovjetskoj državi Majstorovo delo se kritikuje i zabranjuje se njegovo objavljivanje, a sam autor postaje zbog toga duševni bolesnik i završava u psihijatrijskoj bolnici. Voljena Margarita želi da ga spase i zbog toga sklapa ugovor sa đavolom...

Ovo je nesumnjivo najpoznatiji roman Mihaila Bulgakova i knjiga sa „najviše đavolskih pojava“ u celoj ruskoj književnosti. Autor je radio na romanu od kraja 1920-ih sve do smrti 1940. godine. Roman se pojavio u sovjetskom izdanju tek 1966. sa mnogim izmenama koje je unela cenzura. Kako ističu stručnjaci, ovo delo sadrži mnoštvo biografskih motiva i reminiscencija. Neobično je da je Bulgakovljeva žena Jelena sarađivala sa KGB-om (ona se na to mogla odlučiti kako bi spasla muža od zatvora). Znajući za to, on je u knjizi prikazao sklapanje ugovora sa đavolom, opravdavajući taj potez uzvišenom misijom – spasavanjem voljene osobe.

Russia beyond