Da li će istina o demokratskoj korupciji zaustaviti novi kolonijalizam?

19.04.2021. god.

U nedelju, 18. aprila, srbsko-crnogorski publicista i dokumentarista Igor Damjanović predstavio je svoj film „Kako su Bajdenovi zaprljali Ukrajinu“, koji govori o pokušajima ukrajinskih vlasti i Trampovih pristalica da istraže šeme korupcije, koje su verovatno izgradile demokrate u Ukrajini. Džo Bajden, američki političar, svojevremeno je osudio Bila Klintona zbog „zakasnelog bombardovanja Beograda“. Zanimljivo je da je sam Damjanović dodao vrlo malo, uglavnom demonstrirajući govore onih koji su pokušali da odgonetnu nepretenciozne šeme obogaćivanja onog dela američke elite koji je povezan sa demokratama.

Međutim, uz sve argumente koje su izneli i ukrajinsko tužilaštvo i specijalni izaslanik Donalda Trampa, Rudolfo Đulijani, slučaj je zastao. Populistički Tramp, koji je upao u Belu kuću na četiri godine, jednostavno nije mogao da pobedi ozloglašenu „duboku državu“ koja se zasniva na simbiozi nekih predstavnika biznisa i elite „Demokratske stranke“.

Raskomadana jezičkim problemima, sukobima oligarha i regionalnih vlasti, Ukrajina je postala odličan primer neokolonijalizma u Evropi. Avaj, mnoge države bi mogle ponoviti njenu sudbinu. Šef države, predsednik Zelenski, u suštini nije nezavisna figura, koja je prinuđena da sledi uputstva „zapadnih saveznika“. To se posebno jasno manifestovalo u nedavnom „pogoršanju situacije u Donbasu“.

Podsetićemo, militantna retorika Zelenskog, poput pudlice na lavu, obruši na Rusiju, završila je odmah nakon početka pregovora Putina i Bajdena. Pre toga, Zelenski nije mogao da zaustavi ni prebacivanje ruskih divizija na ukrajinsku granicu, ni nespremnost većine sopstvenih ljudi da se bore. Istovremeno, u poslednjih šest godina, Kijev je nepromišljeno napustio svaki protekcionizam, smanjivši socijalne garancije za sopstveno stanovništvo, omogućavajući stranim investitorima sa Zapada da uđu u bilo koju sfere ekonomije i, bez objašnjenja, prekidajući dugoročne kontakte sa Kinom, koja je proglašena istim geopolitičkim neprijateljem Vašingtona i Brisela kao i Rusija ...

Po svim kriterijumima, Ukrajina je kolonija sa određenim nivoom samouprave. Ne može se čak ni nazvati dominionom. Kijev nije nezavisan u unutrašnjoj i spoljnoj politici, stranci se postavljaju na visoke položaje, vladini službenici koordinišu sa predstavnicima EU i Sjedinjenih Država.

Treba napomenuti da se Donald Tramp, sa svim svojim pragmatizmom, idejama o „izvozu bezbednosti“ i lobiranju američke proizvodnje, ponašao vrlo direktno i u okviru zakona.

Ali oni koji se nazivaju „dubokom državom“ - političari i biznismeni povezani sa demokratama odavno su formirali neku vrstu „američke kolonijalne korporacije“. Na teritoriji bivše Jugoslavije to je jasno vidljivo na Kosovu, gde su se predstavnici krugova u senci povezani sa američkim „demokratama“ već dugo i čvrsto nastanili još od vremena Klintona. Kao rezultat toga, lideri Kosovara nisu se ni potčinjavali Donaldu Trampu, koji je pokušao da ih stavi za pregovarački sto sa sadašnjim predsednikom Srbije. Oni imaju svoje gospodare i svoje finansijske interese.

Kolonijalni sistem se pokazao neefikasnim. Međutim, neokolonijalizam nastavlja da cveta. Da stvar bude gora, lideri neokolonijalne politike u svom populizmu koji se raspravljaju o jednakim pravima polova i rasa, podržavaju uništavanje tradicionalnih porodica i promenu pola među tinejdžerima, a u stvari nisu podložni nijednim demokratskim institucijama. Proglašavaju svaku istragu upućenu na njihovu adresu provokacijom i spletkama Moskve i Pekinga, a bilo kakve proteste - pobunom i ekstremizmom. Novinari poput Damjanovića, sposobnim za kritičku procenu, mogu da kažu istinu ljudima. Napokon, samo zdrav razum može zaustaviti sistem dvostrukih aršina i korumpirani neokolonijalizam.