Jevgenij Mironov: „Traganje, traganje, traganje...“

Moskovsko pozorište nacija kojim rukovodi poznati ruski glumac Jevgenij Mironov ponovo izaziva ushićenje publike u inostranstvu. Ovih dana predstavu „Priče Šukšina“ koja je zaslužila gromoglasne aplauze u desetak zemalja videli su i Francuzi. I ponovo uspeh! A u najskorije vreme (27.-28.novembra) Pozorište nacija očekuju u Poljskoj – na Međunarodni pozorišni festival u Lođu... O tajnama uspeha, o novom pogledu na umetnost i premijerama nove sezone „Glasu Rusije“ je ispričao prvi čovek pozorišta Jevgenij Mironov.
 

Ne samo „Priče Šukšina“, u kojima Mironov igra desetinu uloga, već i druge predstave Pozorišta nacija po pravilu postaju veliki događaji kulturnog života Rusije. Mnogi povezuju takav uspeh sa dolaskom Mironova na mesto rukovodioca 2006 godine. Ali sam Jevgenije ima drugo objašnjenje:
 

Ja smatram da je Pozorište nacija nov, svež pogled na umetnost, na život, na mlade. Zato je jedan od prioritetnih pravaca pozorišta – dati mogućnost svim talentovanim ljudima da se ovde „rode“. A drugi zadatak – da im se da mogućnost da vide svet otvorenim očima. Zbog toga postoje i festivali i stažiranje kod velikih režisera i mogućnost rada u inostranstvu.
 

Verovatno takav prilaz je osnovan na sopstvenom iskustvu glumca, koji je više puta učestvovao u krupnim evropskim projektima.
 

Ja sam srećan čovek – ja sam video svet. U svakom smislu. I ja sam imao tu mogućnost – ja sam je sam tražio – da se probam u različitim pozorišnim pravcima, sa različitim rediteljima, u različitim školama. To je i rad sa moskovskim režiserom Valerijem Fokinom, i litvanskim – Ejmuntasom Njakrošusom. Englez Donelan i Nemac Peter Štajn – to su sve različiti sistemi koordinata, različita pozorišta. A to znači da tu školu, to pozorište treba učiti, izučiti ga iznutra, do srži. A zatim na neki način ujediniti sva ta znanja sa onim što nosiš u samom sebi. To je veoma zanimljivo – daje veliki razvoj čoveku. Sada je nemoguće raditi, a da to nije u sintezi. Moraju postojati pozorišta muzeji kakav je Mali teatar u Moskvi ili Komedi Fransez u Parizu. Pri tom ja baš ne mogu da nazovem francusku trupu muzejem, jer tamo zovu Roberta Vilsona, oni su takođe u potrazi. I to traganje mora biti konstantno. U glavnom, traganje, traganje, traganje – onda je zanimljivo, novo.
 

Ove sezone Pozorište nacija obećava različite postavke, pa i saradnju sa stranim kolegama, govori Jevgenij Mironov:
 

Imamo sada divne projekte! Nastavljamo da radimo sa Javorom Girdevim, koji je za nas već postavio predstavu „Metoda Grenholma“ po katalonskom komadu. To je bugarski režiser, veoma talentovan, on otvara za nas novu dramaturgiju. Sada radi na američkom tekstu „Kiler Džo“: to je jedan hrabar eksperiment – crna komedije u stilu Tarantina. Mi nismo imali nikad ništa slično. Istovremeno radimo na „Kaliguli“ sa Ejmuntasom Njakrošusom. I obe premijere su predviđene za januar. A dalje počinje sa radom režiser iz Sankt-Peterburga Andrej Mogučij: to će biti interpretacija Don Kihota, u kojem će glavna uloga biti ženska...
 

Jevgenija Mironova inače očekuje glavna uloga u predstavi „Kaligula“. Još jedan veliki rad u njegovom glumačkom repetoaru. A upravo je završeno snimanje serije u više epizoda „Dostojevski“, u kojoj je Mironov glumio velikog pisca. Jednom je on pričao kako je bilo teško naći lik glavnog protagoniste romana velikog klasika „Idiot“. Može se predpostaviti da je sa Dostojevskim bilo još teže...
 

Teško je reći. Snimanje je trajalo osam meseci, radio sam dan i noć, jer se meni kao i režiseru Vladimiru Hotinjenku nije dopadao scenario do kraja. I mi smo se zabarikadirali knjigama i trudili se da iskoristimu svu informaciju koju smo nalazili. Na kraju – ne znam šta će od svega ispasti... Ali se veoma nadam da će ispasti dobro. Verujem u to, jer smo se nas dvojica jednostavno zaljubili u tog čoveka. Moja potraga za likom je bila veoma oprezna, jer je taj film mogućnost, da se tako izrazim, da nađemo početak i kraj ličnog života velikog čoveka. Situacija je sama po sebi nemoguća – jer ja sam siguran da nije etično ulaziti u svet čoveka. Ali u ovom slučaju to je uzajamno povazano sa stvaralaštvom pisca, jer se u svim njegovim delima  vidi šta mu se dešavalo u životu, šta ga je nateralo upravo na ovaj roman i ovu temu. Njega samog ima u svakom od svojih junaka. Zato mi je bilo važno da shvatim, šta se dešavalo u svakom momentu njegovog života. Ja sam ga molio da mi zbog toga oprosti. Ali mislim, da smo ipak držali distancu, i nismo gurali nos gde ne treba. I otkrili smo nešto važno i za nas same. Znate, neverovatno mi ga je žao! SA TAKVIM talentom proživeti tako neadekvatno težak život!
 

29.novembra Jevgenij Mironov će proslaviti svoj 44.rođendan. Odličan glumac, pozorišni lider svoje generacije, za njega je najvažniji razvoj savremene umetnosti Rusije – i ne samo glavnog grada već i regiona. I važno je da on kao član predsedničkog Saveta za kulturu mnogo za to čini.