Nerazumnu Irsku ubedili da uzme novac

Do jučerašnjeg dana irsko rukovodstvo je imalo jedan odgovor na sva ubeđivanja: ni za sva blaga sveta. Argument: do juna 2011. godine zemlja će izdržati na svoja sredstva, bez stranih pozajmica. A dalje – kako bude. Ali vrh EU je ubedio Dablin da uzme kredit iz stabilizacionog fonda EU i MMF. Veličina – 70, 80 ili čak 100 milijardi evra – suma zasad nepoznata. O razlozima koji su naterali jednu stranu da odbija, a drugu da joj mal te ne silom nudi kredit u prilogu posmatrača Sergeja Guka i eksperta Borisa Rubcova.
 

Ostrvska republika je imala svoje razloge da pada u nove dugove. Zatražiš pomoć od Vašingtona i Brisela i reci zbogom finansijskoj nezavisnosti. Odmah dolaze njihovi emisari koji će kontrolisati svaki korak. Bez njihove dozvole se ne može odlučivati o budžetu, o veličini poreza za biznis. Za sad Dablin privlači strane investitore procentnom stopom od 12,5% (prosečna u EU je 20%). Ovi uslovi se dopadaju posebno Amerikancima, koji žure da ulože u ekonomiju ostrva svoje dolare. Sada će revizori sigurno naterati Irce da se izjednače sa opštim standardom. Oni će diktirati Dablinu oštru strategiju smanjenja državnih rashoda. Nateraće ih da promene olakšani režim za finansiranje lokalnih banaka. 20 od 32% deficita BDP se pojavilo na računa kreditnih instituta.
 

Danas bankarski sistem Irske opstaje zahvaljujući Evropskoj centrobanci. Ali ona je objavila ovih dana da supsidije ne mogu biti beskrajne. Otpadaju i međunarodna finansijska tržišta. Tamo je moglo da se pozajmi, ali imajući u vidu predinfarktno stanje Irske, samo sa ljudožderskom kamatom: takva je cena rizika.
 

Nije samo Irska glavobolja za Brisel. Kako se kaže u saopštenju evropskih ministara finansija, radi se o stabilnosti EU i evrozone. Opasnost od širenja „irskog virusa“ se ocenjuje u Briselu kao visoka. I zato je bilo potrebno na bilo koji način ubediti Irsku da uzme kredit. Hoće li EU morati da baca gumu za plivanje i drugim zemljama koje imaju probleme, kao što su Portugalija i Španija, prazneći pri tom svoj stabilizacioni fond?
 

Pitali smo za mišljenje profesora Borisa Rubcova, zamenika šefa katedre za hartije od vrednosti i finansijski inžinjering Finansijske akademije.
 

To nije isključeno, iako pozicija Španije je mnogo bolja od Irske ili Portugalije. I ako bude bilo potrebno da se Španiji pruži takva pomoć, onda neće izdržati nikakvi stabilizacioni fondovi. Ali ja ne mislim da će doći do toga. U toj trojki – Irska, Portugalija, Španija – Irska je najslabija karika. I njeni problemi su najveći. I očigledno da su oni povezani ne sa radnom spekulanata, već sa dubljim faktorima, sa veoma brzim rastom prethodnih decenija. Sa gomilanjem disproporcija, koje su sad izašle na površinu i dolaze do izražaja. Zato ja ne mislim da stvari stoje tako loše, da će se u takvim razmerima pružati pomoć i Španiji. Pa i položaj Portugalije, sa moje tačke gledišta, je bolji, od Irske – rekao je ekspert Boris Rubcov.
 

Prema ocenama evropskih eksperata, za spasenje irskih banaka, koje su postradale na spekulacijama sa nekretninama, biće potrebno najmanje 50 milijardi evra. Sada će države koje žele da pomognu prikupljati taj novac. Za to će biti potrebno nekoliko nedelja. Čak ni EU ne može za jednu noć da prođe ceo krug sa prevrnutim šeširom.