Energetski dijalog Rusija-EU: 10 godina kasnije

Bukvalno uoči jubilarne konferencije u Briselu povodom desetogodišnjice energetskog dijaloga Rusija-EU čula se epatažna izjava zvaničnog predstavnika evropskog komesara za energetiku madam Holcner. Ona je zatražila da se promeni napaćeni sporazum između Rusije i Bugarske o izgradnji gasovoda Južni tok da bude u skladu sa normama EU. Reč ne ni manje ni više nego o pružanju jednakog dostupa cevovodu energetskih kompanija EU. Za sada je to pucanje u prazno, kaže direktor Instituta za energetiku i finansije Vladimir Fejgin. Slični stav se nalazi u Trećem enrergetskom paketu EU – boloku zakonodavnih akata koji utvrđuju uslove konkurencije na tržištu EU. Ali on stupa na snagu tek u martu 2011. goidne. Ipak upozoravaju nas: pripremite se, biće neprijatnosti...
 

Treći energetski paket je složeni skup dokumenata. On dovodi strane kompanije u posebne uslove na teritoriji EU. A jednostavno stvara ima probleme, zahtevajući da dele infrastrukturne vidove delatnosti. Odvojeno posedovanje cevovoda, podzemnih skladišta, odvojeno isporuke gasa, što nije u našim interesima, to je jasno. Na primer, nije u interesima Gasproma koji poseduje kapacitete u Evropi. U dokumetima ima mnogo drugih protivrečnosti, koje krajnje otežavaju biznis. I nastaje situacija poput one koja se zavrtela oko cevovoda Jamal-Evropa u Poljskoj, oko Ignalinske atomske centrale u Litvaniji, zbog zahteva EU da se ona zatvori, a koliko samo vrede mahinacije oko Južnog toka! Sva ova pitanja treba da postanu predmet razmatranja u formatu energetskog dijaloga Rusija-EU. Ali prvo treba odrediti: da li smo strateški partneri ili ne? Ako jesmo, hajde da primenjujemo zakonodavstvo u maksimalno povoljnoj formi i da stvaramo zajednička pravila igre na tržištu.
 

Pitanja izrade međunarodne pravne baze za saradnju u energetici na dnevnom su redu konferencije u Briselu. Kao i teme formiranja zajedničkog energetskog prostora, razvoja tržišta energetike Rusije i EU, partnerstva i modernizacije ruskog gorovno-energetskog kompleksa, kao i teški problemi tranzita, formiranja cena gasa. Učesnik energetskog dijaloga od 2000. godine, doktor nauka Stanislav Žiznjin na osnovu iskustva zna: strane sa teškoćom nalaze kompromis, bez obzira na to što...
 

Naši ekonomski i politički interesi podudaraju se. Upravo zato pre 10 godina energetski dijalog je pokrenut. On se vodi u formi konsultacija u tri tematske grupe. Šta je pošlo za rukom a šta nije pošlo za rukom da se učini proteklih godina? U pluseve bih ubrojao naš doprinos stvaranju mehanizama za rano upozoravanje na moguće prekršaje funkcionisanja energetskih sistema. Usvojen je specijalni Memorandum. I od sada incidenti, poput onog koji smo preživeli 2009. kada je ukrajinskom krivicom prekinuto snabdevanje Evrope gasom, u suštini su isključeni. Dalje, u mnogome zahvaljujući energetskom dijalogu pošlo je za rukom preći na praktičnu realizaciju projekta Severni tok, pripremu Južnog toka za izgradnju. Rastućim razumevanjem objašnjavam činjenicu što su ruski stručnjaci pozvani na razradu energetske strategije EU do 2050. godine. Dijalog o energetici postaje deo mehanizma realizacije programa Rusije i Evrope Partenrstvo za modernizaciju. Šta je među minusima? Nije pošlo za rukom da se izbavimo od formalizma. Dobre odluke, dešava se, ostaju na papiru. Realna saradnja se odvija van okvira dijaloga, na bilateralnoj osnovi, tačnije među kompamnijama, pojedinim zemljama. Zatim, istina, odjednom nastaju neslaganja sa nekim unutrašnjim pravilima EU. Odatle i atmosfera rizika. A energetski projekti uvek podrazumevaju ogromne investicije. Za invetitora šta je najvažnije? Stabilnost! Ako je nema, neće biti projekata diferzifikacije maršruta dostave sirovina, znači, nikakvu energetsku bezbednost Evropa neće videti.
 

Evropa je za Rusiju najveće tržište za plasman energenata, isporučilac opreme, pomoćnik u modernizaciji gorivno-energetskog kompleksa. Rusija je za Evropu pouzdani isporučilac energetski čiste sirovine, koji se brine o diverzifikaciji maršruta za isporuku svog proizvoda. Potrebni smo jedni drugima. I ma koliko govorili o uštedi energije, obnovljivim izvorima energije, izvoz cevovodnog gasa na kontinent će se uvećavati. Proračuni pokazuju: do 2030. godine evropljanima će biti potrebno plavog goriva za 200 milijardi kubnih metara više. Od njih najmanje 100 milijardi će otpasti na ruski gas. Znači, potrebni su novi cevovodi, novi dogovori. Ali zeleno svetlo za saradnju daje se za pregovaračkim stolom. Tako da očekujemo vesti iz Brisela sa konferencije povodom 10-godišnjice energetskog dijaloga sa EU...