Budžet budućnosti

Jedna od glavnih tema protekle nedelje bio je budžet Rusije. Državna duma je u drugoj – glavnoj – redakciji prihvatila nacrt federalnog budžeta za 2011. godinu i za planirani period 2012-2013. godine. A ministar finansija Aleksej Kudrin pretpostavio je da Rusija ima sve šanse da već u bliskoj budućnosti dobije budžet bez deficita.
 

Tradicionalno, druga redakcija je najsloženija. Glavno pitanje je raspodela budžetskih sredstava među korisnicima. I usaglašavanje ovih planova s makroekonomskim pokazateljima, koji su odobreni u prvoj redakciji za 14 glavnih stavki u budžetu.
 

Ocenjujući finansijski dokument, stručnjaci ističu da je jedna od njegovih vrlina težnja da se novac iz budžeta koncentriše u prioritetnim smerovima uz istovremeno jačanje stabilnosti budžetskog sistema.
 

Nacrt budžeta predviđa vraćanje procesu trogodišnjeg strateškog budžetskog planiranja i u njemu nema kriznog fonda, u kojem bi se akumulirala sredstva za nepredviđene troškove. Ovo svedoči o tome da je ekonomija zemlje izašla iz krize. U perspektivi, okviri planiranja moraju biti prošireni, istakao je u intervjuu za „Glas Rusije“ jedan od predsednika Saveta za nacionalnu strategiju Josif Diskin:
 

Veliku vrlinu predstavlja povratak neprekidnom planiranju budžetskih troškova, trogodišnjem ciklusu, koji je postojao pre krize. To je potpuno ispravno s moje tačke gledišta. Ne samo to, smatram da bi već trebalo preći na petogodišnje planiranje s tim da se garantuje finansiranje velikih, dugoročnih programa.
 

Novi budžet čuva socijalno usmerenje. Uplate za socijalne ciljeve – za razvoj obrazovnog sistema, za finansijsko obezbeđivanje mera za stimulisanje nataliteta, za stambenu izgradnju nije smanjen. Ujedno, u budžetu su predviđeni novi dugoročni programi – razvoj farmaceutske i medicinske industrije. Za socijalne programe se ukupno izdvaja skoro polovina budžetskih sredstava.
 

Ako je reč o budžetskom planiranju za sledeće 3 godine, pre svega treba istaći daje predviđeno smanjenje deficita. Planira se da on 2011. godine bude malo veći 3,5%, 2012. – malo iznad 3% i manji od 3% 2013. godine. U budućnosti deficit može biti smanjen na nulu. I zasad postoje sve osnove da to ostvarimo bez povećanja poreza, istakao je minstar finansija Aleksej Kudrin.
 

Nalazimo se na raskrsnici: ili ćemo više pažnje posvećivati smanjenju troškova i povećanju njihove efikasnosti, tada su to ozbiljne strukturne promene, između ostalog i u obavezama države. Ili će se veći deo odnositi na povećanje poreza. Ja sam za prvi put, ali je on najsloženiji, kao što vidimo na osnovu iskustva drugih zemalja.
 

Ove tačke gledišta se pridržava i pomoćnik predsednika Arkadij Dvorkovič. On glavni akcenat stavlja na poboljšanje poslovne klime:
 

Glavna rezerva za smanjenje budžetskog deficita nije povećanje poreza, već povećanje ekonomske aktivnosti za račun smanjenja opterećenja biznisa. Opterećenja u njegovim najrazličitijim manifestacijama: od poreskog do administrativnog i korupcijskog.
 

Dakle, stručnjaci dolaze do zaključka da budžet Rusije u budućnosti može da dobije značajan priliv sredstava, koja će predstavljati rezultat porasta poslovne aktivnosti u zemlji. A to omogućava Ministarstvu finansija da pravi planove za budućnost. Sredinom ove nedelje pojavile su se informacije o tome da Ministarstvo finansija Rusije planira da se vrati na formiranje bilansa budžeta bez nafte i gasa već 2014-2015. godine.