Kako je Rusija izgledala pre 90 godina

Godina 1931. Početak Staljinove vladavine. U jeku je bila sovjetska „petoletka“. Sovjetska vlast je forsirala industrijalizaciju i izgradnju. Zemlja se najzad ekonomski povratila posle haosa Prvog svetskog rata i Građanskog rata, ali je ljudski život još uvek bio u opasnosti zbog brutalne politike sovjetskih vlasti, piše Russia beyond.

 

Poljoprivreda je bila primorana da funkcioniše pod kontrolom države. Seljaci su ostali bez lične svojine, a „višak“ žita i stoke je konfiskovan. Ljudi su bili primoravani da stupe u kolhoze, tj. u sovjetski oblik kolektivnog gazdinstva koji se 1931. godine pojavio u većini sovjetskih sela. „Kulaci“, „bogati“ seljaci i oni koji su u svojim gazdinstvima koristili najamnike proterani su u Sibir ili poslati u Gulag.

 

Na Crvenom trgu su održane praznične demonstracije sa naduvanim balonima u obliku kućica, posvećene uspešnoj kolektivizaciji.

 

 

 

Sovjeti su nastavili da se bore protiv Pravoslavne crkve, kao i protiv svih ostalih religija. Jedan od najpoznatijih događaja 1931. godine bilo je rušenje Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi. Bilo je planirano da se na njegovom mestu podigne džinovski Dvorac Sovjeta ali se to nije dogodilo – na mestu hrama se krajem 1950-ih pojavio bazen. Hram je ponovo podignut na tom mestu tokom 1990-ih.

 

 

 

Evo kako je 1931. godine izgledao Kremlj i kej reke Moskve. Posle Revolucije glavni grad Sovjetskog Saveza je premešten iz Sankt Peterburga u Moskvu pa su najviši sovjetski rukovodioci sa svojim porodicama stanovali u Kremlju. Staljin je imao plan da preuredi i rekonstruiše centar grada, da proširi ulice i prospekte. Taj plan će on realizovati kasnije, tokom naredne decenije.

 

 

 

Manježni trg u samom centru Moskve danas je pešačka zona, a evo kako je izgledao 1931. godine.

 

 

 

Sovjetska prestonica je uglavnom bila napredan grad sa velikim brojem automobila i tramvaja. U velikom broju su je posećivali strani turisti koji su hteli da vide sjaj komunističke zemlje. Pa ipak, u gradu je još uvek bilo mnogo konjskih zaprega.

 

 

 

Jedan od uglednih stranih gostiju te godine je bio Bernard Šo. On se sastao sa Josifom Staljinom i rekao da mu se ovaj veoma dopao. Engleski pisac se sastao i sa delegacijom sovjetskih pisaca i stvaralaca, i po svemu sudeći bio je nadahnut Sovjetskom Rusijom.

 

 

 

Sovjetska kinematografija se brzo razvijala tako da je 1931. godine u SSSR-u snimljem prvi sovjetski film sa zvukom. Zvao se „Put u život“. Na fotografiji su avangardni reklamni plakati sovjetskog filma. Jedan je podignut na manastirski zvonik u Moskvi. Kasnije je taj manastir srušen.

 

 

 

Arhitektonski spomenik Suhareva kula još uvek je stajao na svom mestu. Međutim, 1934. je srušen u skladu sa Staljinovim planom rekonstrukcije Moskve jer su Sovjeti smatrali da on „ometa kretanje“.

 

 

 

Za radnike su napravljena čitava nova gradska naselja tako da su hiljade ljudi dobile sopstveni stan, što je bio prilično veliki luksuz za Sovjete koji su navikli da žive u radničkim domovima i „komunalkama“ (zajedničkim stanovima u kojima je živelo po nekoliko porodica).

 

 

Nad Lenjingradom je proleteo nemački dirižabl „Grof Cepelin“. Najavljen je kao istraživačka letelica sa naučnicima koji proučavaju Arktik i fotografišu teren iz vazduha. Sovjeti su dozvolili da ova letilica preleti iznad Lenjingrada, a zauzvrat su zamolili da dobiju fotografije i rezultate istraživanja. Međutim, te fotografije su tajanstveno iščezle, zbog čega je sovjetska vlast smatrala da je cilj cepelinovog leta bio špijunaža.

 

Ovu kultnu fotografiju napravio je legendarni sovjetski fotograf Boris Ignatovič. Na njoj su prikazani ljudi koji idu u pravcu Zimskog dvorca i Dvorskog trga, a takođe džinovska noga jednog Atlasa na tremu Ermitaža.

 

1931. je bila četvrta godina Staljinove planske ekonomske „petoletke“. Ona je podrazumevala neverovatan industrijski napredak tako da su proleteri morali da rade više i da postižu rekordne rezultate. Za četiri godine sovjetska propaganda je formirala Stahanovski pokret u kome su bili angažovani najbolji radnici.

 

Najbolji sovjetski fotografi su poslati u sve krajeve zemlje da prave lepe fotografije snažnih i mladih radnika i velikih impozantnih fabrika. Čovek na ovoj fotografiji upravlja mašinom u fabrici papira.

 

Lica tih radnika su obično bila veoma srećna i nasmejana. Tako je propaganda pokušavala da pokaže potpuno novi tip sovjetskog građanina.

 

Tokom 1930-ih masovno je promovisana zaposlenost žena. One su, kao i muškarci, morale da rade u mnogim sektorima. Na donjoj fotografiji je ženska ekipa za transport drveta rečnim putem. Sastojala se od najboljih „udarnica“. Bilo je pitanje časti da cela ekipa postigne najbolji rezultat. Pored toga, tim grupama su često dodeljivane i državne nagrade.

 

Sovjetske vlasti su 1931. godine na celoj teritoriji SSSR-a uvele talone za namirnice. Državna preduzeća su delila hleb i sve ostale namirnice svojim radnicima i njihovim porodicama. Na donjoj fotografiji se vidi sledovanje koje su dobijali „vredni“ radnici, tj. oni koji su ipunjavali ili čak prekoračivali plan. Oni su sa običnim talonom ovo mogli dobiti u svojoj fabrici, u zatvorenom centru za distribuciju namirnica.

 

Na liniji Moskva – Lenjingrad je 1931. godine proradio prvi brzi voz „Krasnaя strela“. Voz je celu putanju prešao za rekordnih 9 časova i 45 minuta. Pre njega je vozovima trebalo 12 i više časova da pređu ovo rastojanje.

 

Ova linija i danas svakodnevno saobraća. Prekid je bio samo između 1941. i 1943. godine za vreme nemačke opsade Lenjingrada.

 

Maksim Gorki, na slici zajedno sa Josifom Staljinom, bio je glavni proleterski pisac i najpoznatiji sovjetski autor toga doba. Staljin je veoma cenio njegove ideološki ispravne romane i molio ga da se vrati u SSSR posle emigracije u Italiju.

 

U prvim godinama sovjetske vlasti na dnevnom redu političkog rukovodstva bio je masovni razvoj sporta i fizičke kulture. Vlasti su 1931. godine uvele fizičku normu za sovjetske građane koja se zvala „Spreman za rad i odbranu SSSR-a“ („Gotov k trudu i oborone“, GTO). Ljudi su mnogo trenirali i često učestvovali na sportskim paradama na Crvenom trgu.

 

Pod uticajem svih uspeha sovjetske industrije, početkom 1930. formiran je kazneno-popravni sistem GULAG. Prvi logor je osnovan na Soloveckom arhipelagu u Belom moru. Zatočenici ovog logora su 1931. godine upućeni na izgradnju Belomorsko-baltičkog kanala, jednog od najambicioznijih sovjetskih projekata. Kanal je napravljen u rekordnom roku po cenu desetina hiljada ljudskih života.

 

Sovjetska vlast je gradila svoju novu zemlju. Jedan od najpopularnijih stilova na početku 1930-ih bio je konstruktivizam. U tom stilu su širom zemlje stvorena remek-dela arhitekture poput ove zgrade mehanizovanog preduzeća javnu za ishranu „Fabrika-kuhinja“ u Moskvi.

 

„Novi“ sovjetski građani su se usprotivili muško-ženskim stereotipima i odbacivali su ograničenja iz prošlosti.

Russia beyond