Večna borba između dobra i zla

09.02.2021. god.

Intervju sa piscom Aleksandrom Kontorivičem i jedanaestogodišnjom Fainom Savenkovom, najmlađim članom Saveza pisaca Luganske Narodne Republike

Kako i zašto ste počeli da pišete sa Fainom Savenkovom?

Upoznali smo je 2019. godine - u Donjecku. Na prvom festivalu „Zvezde nad Donbasom“. Sedeli smo zajedno za jednim stolom u trpezariji i tamo počeli da razgovaramo. Od reči do reči ... i tako je krenulo. Dakle, kada se postavilo pitanje o pisanju zbirke priča po rezultatima prvog festivala, pitanje sa koautorom mi je bilo očigledno.

Ali vi i ona ste potpuno različiti autori. Piše kratke eseje i pozorišne predstave - a vi, borbena fantastika ...

Dakle, sve je novo i rođeno je na spoju različitih pravaca! Tada nismo imali zadatak da opišemo vojne operacije - bez nas ima dovoljno iskusnih autora. Ideja je bila da se napiše apsolutno mirna stvar - ljubazna, ali ne i slatka. Tako je nastala priča „Nastavnici i učenici“. O običnim dečacima - i o neobičnim mačkama. I izašla je potpuno neočekivano - za sve. Ako je većina ostalih priča u zbirci kritikovana (uglavnom zbog zlobe i štetnosti, zbog nedostatka stvarnih razloga za objektivnu kritiku), onda su se na ovom delu pakosni kritičari nekako „spustili“ - nije bilo argumenata.

Reći ću još - ova priča poslužila je, da tako kažem, kao prolog. I sada Faina i ja već pišemo pravi roman zasnovan na ovom materijalu. To će reći nastavak naše priče. Više od polovine je već napisano. Radni naslov - „Stajanje iza ramena“.

Zašto takvo ime?

Dakle, za svaku osobu, ako se okrenemo drevnim legendama, neko stoji. To mogu biti ne samo rođaci i prijatelji, možda čak i potpuno različiti entiteti ... Postoje dobre sile, postoje i druge ... Roman govori o ovome - o večitoj borbi dobra i zla. I o onima koji stoje na obe strane ove borbe.

Da li vam je teško pisati zajedno?

Nimalo. Savršeno se dopunjavamo.

A ko je vođa, ako mogu tako da kažem?

Prvo, slažemo se oko toga ko šta piše. U kom ključu - svako bira sam. Razmenjujemo delove teksta, zatim gotove epizode, nagađamo i razgovaramo o daljem razvoju događaja. Ponekad je potrebno napisati umetke za povezivanje - to obično radim ja. Prošle godine sam na festivalu „Zvezde nad Donbasom“ naglas pročitao fragment naše priče - niko nije ni primetio da su ovaj fragment napisala dvoje različitih ljudi.

Imate pedeset godina razlike u godinama! Da li se meša u rad?

Nimalo. Sa Fainom komuniciram na potpuno isti način kao i sa bilo kojim mogućim koautorom, ne uzimajući u obzir starost. I ona sve savršeno razume.

Ali ona svet vidi sasvim drugačije od vas.

To je dobro! Korisno je za sve nas da na ovaj način sagledamo šta se dešava. I evo tako izvrsne prilike. I vrlo je dobro što jeste!

Da li vaši zajednički planovi imaju neki mogući nastavak ili je sve usredsređeno samo na romansu koja je sada na čekanju?

Već postoji projekat za novo delo. A za novu zbirku priča na kraju festivala 2020. već smo napisali još jednu priču. Oni koji su je već pročitali, u početku nisu ni znali kako da reaguju na nju - ispale su različite stvari.

A čija je ideja za novi roman?

Fainina potpuno. Želim da kažem da vrlo dugo nisam video tako potpunu sinopsisu. Završavamo prvi roman i prelazimo na sledeći.

Faina Savenkova

Da li je tačno da pišete svoj prvi roman? Vi ste dramski pisac, pišete kratke eseje i priče, zašto vas je privuklo da napišete roman? Takođe fantastično, ali u saradnji sa tako poznatim autorom?

- Sama priča se činila zanimljivom, ali u priči je jednostavno nemoguće otkriti neke detalje ili razvoj dalje radnje. Kada smo, posle festivala "Zvezde nad Donbasom", učesnicima ponudili da napišu priču, Aleksandar Kontorovič i ja smo odlučili da ćemo definitivno pisati o mačkama i pokušati da ne diramo u rat. I, znate, ispalo je vrlo teško. Ali uspeli smo. Već tada je Aleksandar Kontorovič rekao da bi ova priča mogla da stvori dobar dečiji roman. Dugo smo razgovarali o likovima, njihovoj priči i skupili snagu za pisanje. Dobro, nismo mi skupljali snagu, već ja. Bilo je vrlo zastrašujuće preduzeti veliko delo, posebno u koautorstvu sa poznatim piscem. Ali posao traje i uskoro će naš zajednički rad ugledati svetlost dana.

2. Zašto ti je ova ljubav toliko važna?

Postoji nekoliko razloga za to. Osim što je ovo za mene prvo tako veliko delo, „Stajanje iza ramena“ prilika je da malo drugačije pogledam na događaje u Donbasu. Za sada o ovom ratu pišu uglavnom odrasli pisci i borci.

3. Reci mi, kako radite u koautorstvu? Da li Aleksandar Kontorovič mnogo zahteva od tebe?

Od trenutka kada sam počela da pišem, nastavnici su me retko hvalili. Prema meni su se odnosili kao prema odraslom piscu i dramaturgu i prema mom radu se postupalo na isti način. Starosne razlike se obično ne prave. Naravno, ne grde me, već nešto objašnjavaju i pomažu u nečemu.

Faina Savenkova je najmlađi član Saveza pisaca Luganske Narodne Republike. I šampion u tekvondou. Ima samo 11 godina i završava šesti razred. Mnogo voli Srbiju i Emira Kusturicu. Faina piše pozorišne komade i priče. Objavljivali su je poznati časopisi iz Rusije i LNR, dobila je nekoliko nagrada.