„Spor život“ spasava od stresa

Novembar je mesec, duboka jesen – vreme depresija i stresova. Pristalice pokreta „Spor život“ («Slow life») znaju kako pobediti ove dve bolesti. Ljudi nemaju dovoljno vremena po njihovom mišljenju. Da bi pobedio stres čovek treba da se izbavi od žurbe. To je posebno važno za stanovnike megapolisa. Stiže onaj ko se ne žuri, tvrde sledbenici pokreta, oni se nazivaju „sloulajferi“.
 

Istorija pokreta započela je 1986. godine u Italiji. Tada je bedem fast-fuda – kompanija McDonalds odlučila da otvori svoj restoran na jednom od centralnih trgova Rima. Stvar je naišla na protivnika – italijanskog novinara. On je okupio grupu istomišljenika i organizovao je akciju protesta, a ujedno je osnovao pokret „Spora hrana“ («Slow Food»). Upravo ona predstavlja opoziciju, ne samo fast-fuda, već i savremenog načina života, večite užurbanosti i vreve, a kasnije i jedan od elemenata pokreta „Spor život“ («Slow Life»).
 

Evo nekih zapovesti ljudi, koji sporo žive: „Prikoči, ne odgovaraš za sve. Oseti ukus onoga što jedeš. Gledaj zvezde i zalaske sunca. Ne boj se da vreme provodiš neproduktivno i lenjo. Život treba živeti, a ne planirati. Kad se žuriš i kad si uzbuđen – stani. Provedi dan u samoći. Posedi u mraku.“ „Spor život“ poziva ljude da prestanu da gledaju na sat sve vreme, i da za vikend potpuno zaborave na njega, osluškujući ritam svog organizma, istina, ne padajući pritom u dokonu lenjost, kaže psiholog Sergej Ključnikov.
 

Savremeni život je povezan s neverovatno brzim tempom, za koji nisu stvoreni ni naša psihofiziologija, ni psiha. Čovek je prinuđen da živi u tako brzom tempu, da čak i ako ostvaruje prijatne rezultate nema vremena da se njima naslađuje. Zato je potpuno prirodno što je nastao pokret ljudi, koji sporo žive. Ovakav ravnomeran tok života upravo pomaže čoveku da više stigne. Ali, ne treba ga mešati s nepromišljenom dokonošću. Ljudi koji žive lagano to čine svesno, temeljno razmišljajući, posmatraju procese, usled čega se rađa dopunska energija, harmonija, sreća, i to povoljno utiče na organizam i na psihu. Lenjivac prosto leži, gleda kroz prozor i ništa ne radi.

Ljudi koji su probali „spor život“ kažu da im se u prvo vreme čini da je nedostatak vreve na pozadini sugrađana koji jure, nešto neprirodno. Međutim, posle nekoliko dana shvataju: veštački su savremeni način života i njegova jurnjava. Ipak, ima ljudi, koji ne mogu da žive lagano, koji prednost daju brzom tempu u svemu. Sergej Ključnikov savetuje kako da se takvi ljudi spasavaju od stresa.
 

Vrlo je važno da se čovek u svojstvu prevencije od stresa prema njemu pravilno odnosi. U malim dozama stres predstavlja ukus i miris života, stvara izvesnu napetost, intrigu. Nije zanimljivo kad je čoveku prelako. A kad treba da se napregne za izvesno vreme i problem zatim bude rešen – čovek može da doživi osećaj uzbuđenja i zadovoljstva. Zato stres unapred treba prihvatiti kao normalnu situaciju (...).
 

U međuvremenu su se u Italiji pojavili čitavi gradovi, koji su sebe proglasili za „spore“. Jurnjava, vreva i cajtnot su u njima u principu zabranjeni. Postepeno ceo svet preuzima italijansko iskustvo. U Moskvi njegove pristalice spor život upražnjavaju već oko 5 godina. Glavna ideja je da se čovek 100% naslađuje svakim trenutkom i procesom, da se ne pridržava rasporeda, da ne žuri – i sve će stići. Neke kompanije čak ove principe uvode u korporativnu kulturu. One nemaju strogo utvrđen grafik. Čovek može da dođe na posao u podne i da ide u kancelariji u patofnama. Rukovodstvu je važno da radnici doživljavaju što manje stresa. U stvari, odavno je dokazano da srećan čovek radi deset puta bolje nego nervozan i onaj ko je na to primoran. Iscrpljujući posao koji izaziva stalni stres je toksičan, dovoljno je da čovek zapamti tri glavna principa: radi, jedi i voli lagano. Možda će to biti dovoljno da čovek sačuva dobre živce i odlično zdravlje za dugi niz godina.