Ruski ambasador u Moskvi: Sistemsko obuzdavanje Rusije ostaje alfa i omega američke politike

Dolaskom Džozefa Bajdena u Belu kuću, Rusija je odlučna da započne konstruktivan dijalog sa Sjedinjenim Državama, uključujući i uklanjanje nagomilanih problema u bilateralnim odnosima. U isto vreme, Moskva je daleko od svetlih očekivanja i shvata da obuzdavanje Rusije ostaje jedan od prioriteta američke spoljne politike, rekao je ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov. U ekskluzivnom intervjuu za RIA Novosti neposredno nakon inauguracije 46. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, govorio je o tome da li je vredno očekivati sastanak Vladimira Putina i njegovog novog američkog kolege već ove godine, kakve su šanse da će Moskva i Vašington uspeti da uspostave saradnju u suzbijanju koronavirusa, i napomenuo da šanse za očuvanje Ugovora o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START) i dalje ostaju - Rusija čeka američke predloge.

- Jeste li imali preliminarne kontakte sa predstavnicima buduće administracije Džoa Bajdena nakon izbora? O kojim temama ste uspeli da razgovarate?

- Nije bilo takvih kontakata. Međutim, mnogi imenovani za spoljnu politiku u novoj vladi su nam poznati. Oni su radili na rukovodećim mestima u prethodnim administracijama. Nadamo se da će, kako se pomera aparat Bele kuće, Stejt departmenta i drugih odelenja, biti moguće započeti smislen dijalog sa kolegama o aktuelnim bilateralnim i međunarodnim problemima. Pre svega, ovo se tiče potrebe da se eliminišu mnoge nagomilane iritacije u našim odnosima. Ruski predlozi o određenim oblastima saradnje su više puta iznošeni i ostaju na pregovaračkom stolu. Spremni smo za pragmatičan i obostrano koristan dijalog do te mere do koje je spremna američka strana da to učini.

- Da li očekujete da Vašington pristane na produženje START-a? Da li je Rusija spremna da započne konsultacije nakon 20. januara?

- Kao što znate, Rusija je pre više od godinu dana ponudila Sjedinjenim Državama da produže ugovor START bez ikakvih preduslova. Republička administracija kategorički je odbila da produži sporazum kako je potpisan. Izneti su neprihvatljivi uslovi. U stvari, jedini postojeći rusko-američki sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja pretvoren je u predmet političkog pregovaranja. Nije iznenađujuće što je takav stav na kraju odveo bilateralne konsultacije o sudbini START-a u ćorsokak. I to uprkos činjenici da smo po mnogim pitanjima izašli u susret Vašingtonu na pola puta. Nadamo se da će trenutna administracija poći od zdravijih i realističnijih principa.

Rusija je otvorena za suštinski dijalog o produženju Ugovora . I dalje ostaju šanse za postizanje odgovarajućeg sporazuma pre isteka sporazuma 5. februara 2021. godine. Lopta je na strani Vašingtona - čekamo konstruktivne predloge.

- Da li treba očekivati sastanke predsednika Ruske Federacije i Sjedinjenih Država 2021. godine, kao i na nivou šefova agencija za spoljne poslove?

- U kontekstu pandemije, još uvek je teško govoriti o izgledima za obnavljanje događaja licem u lice, uključujući i na najvišem nivou. Pretpostavljamo da će formiranje rasporeda političkih kontakata zavisiti od normalizacije epidemiološke situacije, sadržaja takvih sastanaka, mogućnosti komunikacije na poljima multilateralnih događaja itd. U svakom slučaju, bilo koji planovi podležu raspravi i dogovoru sa novom američkom administracijom.

Što se tiče formata „2 + 2“, više puta smo predložili da ga Amerikanci vrate. Međutim, nismo dobili pozitivan odgovor. Ova inicijativa ostaje na snazi.

- Kako ocenjujete već najavljene kandidate za Bajdenov spoljnopolitički tim? Ima li nade da će biti moguće nastaviti dijalog o Iranu, Siriji, Ukrajini? O čemu po Vašem mišljenju govori imenovanje posebnog direktora za Rusiju i Centralnu Aziju osoblja američkog Saveta za nacionalnu bezbednost?

- Nije naša stvar da ocenjujemo kandidate za Bajdenov spoljnopolitički tim. Polazimo od činjenice da predsednik Sjedinjenih Država, kao i svaki lider, sam bira one specijaliste koji uživaju njegovo poverenje.

Mislim da novom timu moramo dati vremena da odluči o spoljnopolitičkim prioritetima i pristupima po određenim pitanjima i da sudimo o njegovom međunarodnom toku praktičnom akcijom, a ne samo na osnovu predizborne retorike. Neko je prikladno rekao da pred izbore postoje dve boje - crna i bela, a posle njih samo jedna - siva.

Istovremeno, daleko smo od svetlih očekivanja. Ako dođe do bilo kakvih promena u ruskom pravcu, to neće biti u suštini, već u nijansama. Sistemsko obuzdavanje Rusije ostaje alfa i omega američke politike.

Međutim, mnogi visoki zvaničnici u administraciji dobro su nam poznati pod vođstvom Baraka Obame. Na primer, komunicirali smo sa Bretom Mekgurkom, za kojeg se očekuje da preuzme mesto koordinatora bliskoistočnih pitanja u Beloj kući. Sarađivali smo sa njim tokom njegovog mandata kao specijalnog predsedničkog izaslanika u koaliciji protiv ISIS-a.

U azijsko-pacifičkom pravcu, naše diplomate poznaju kandidata za mesto regionalnog koordinatora u Službi nacionalne bezbednosti Kurta Kembela. Nadamo se konstruktivnom dijalogu s njim o pitanjima jačanja mira i bezbednosti, uključujući, naravno, i na Korejskom poluostrvu.

Očekujemo da će po pitanju Irana, demokratska administracija slediti svoja predizborna obećanja, pre svega u pogledu povratka u Nuklearni sporazum. Očekujemo da to doprineti nastavku političkog dijaloga i deeskalaciji situacije u zoni Persijskog zaliva.

Polazimo od pretpostavke da će vojske naših zemalja nastaviti redovne kontakte u Siriji kako bi sprečile incidente. Pored toga, bilo bi korisno identifikovati područja u kojima bi Rusija i Sjedinjene Države mogle uspostaviti saradnju. Na primer, u pružanju humanitarne pomoći, postkonfliktnoj obnovi, uklanjanju mina, olakšavanju povratka izbeglica i interno raseljenih lica, kao i u borbi protiv terorizma. Spremni smo za takvu interakciju, naravno, pod uslovom da se poštuje suverenitet Sirijske Arapske Republike.

Najbolje što predsednička administracija u Ukrajini može da učini je da ubedi tim Vladimira Zelenskog da konačno započne sa praktičnom primenom sporazuma iz Minska. Takođe se nadamo da će novo rukovodstvo Stejt departmenta označiti kontraproduktivnost trenutnih napada Kijeva na Minski paket. Štaviše, dokument je odavno postao deo međunarodnog prava, te je pravno obavezujući.

Poslednjih godina od ukrajinskog rukovodstva slušali smo opasnu retoriku o potrebi neke modifikacije ili čak demontaže navodno zastarelog „Minska“. Takođe vidimo želju da se direktni pregovori sa Donjeckom i Luganskom zamene diskusijama u „normandijskom formatu“, da se beskrajno i besmisleno premeštanje u redovima ukrajinskih pregovarača u trilateralnoj kontakt grupi predstavi kao „koraci ka“.

S obzirom na ovu pozadinu, prikladno je podsetiti se da su sporazumi iz Minska potpisani tokom Obamine administracije. Rezolucija 2202 Saveta bezbednosti UN-a, koja ih je odobrila, odobrena je uz učešće Samante Pauver, koja je tada bila američki stalni predstavnik. Džo Bajden, koji je tada bio potpredsednik, nije izneo nikakve primedbe. Nadamo se da će takav pozitivan stav prema „Minsku“ šef države zadržati do danas.

Mislimo da uspostavimo redovan dijalog sa našim američkim kolegama iz aparata Bele kuće.

- Da li Rusija planira da ponudi Bajdenovoj administraciji da učestvuje na sastanku "petorke" Saveta bezbednosti UN-a?

- Rusku inicijativu prethodno je podržalo rukovodstvo zemalja „petkorke“ i ostaje na snazi. Predlozi na dnevnom redu takođe su saopšteni kolegama. To su ključna pitanja koja utiču na stanje svetske politike, bezbednosti i ekonomije. Datum i mesto takvog sastanka još nisu utvrđeni.

Nadamo se da će nova administracija pažljivo proučiti rusku ideju, a samit "petorke" biće organizovan čim to epidemiološka situacija dozvoli. Uvereni smo u blagovremenost i neophodnost direktnog razgovora lidera pet država o osnovama interakcije u međunarodnim poslovima i metodama uklanjanja brojnih žarišta napetosti.

- Da li će se kontakti o antiterorizmu nastaviti?

- U decembru 2018. godine, u skladu sa sporazumima između predsednika Rusije i Sjedinjenih Država, nastavljen je rusko-američki dijalog na visokom nivou o borbi protiv terorizma (koji je vodio zamenik ministra spoljnih poslova Oleg Siromolotov, a zatim prvi zamenik državnog sekretara Džejl Salivan). U 2019. godini održana su dva stručna sastanka (mart, jun). U septembru je održana druga runda pregovora koordinatora. U oktobru 2019. pozvali smo Amerikance da razmisle o organizovanju redovnih konsultacija krajem januara 2020. godine. Partneri to u principu nisu odbili. Međutim, 2020. godine nije bilo kontakata o antiterorizmu. Nadamo se da će poboljšanje sanitarne i epidemiološke situacije pomoći u obnavljanju ovog kanala dijaloga.

- Da li će biti novog predloga Rusije o saradnji sa Sjedinjenim Državama u borbi protiv pandemije?

- Pandemija je postala izazov za sve. Zbog toga smo više puta predlagali udruživanje snaga u borbi protiv infekcije, ostavljajući razlike iza sebe. Uklonite barijere u snabdevanju medicinskim potrepštinama i osnovnim potrepštinama, smanjite teret duga nerazvijenim zemljama, napustite političke izgovore prilikom pružanja finansijske pomoći zemljama kojima je to potrebno, proširite razmenu naučnog iskustva.

Što se tiče SAD, ispalo je da organizuju rad na određenim aspektima. Prvo je u aprilu 2020. Rusija poslala avion sa medicinskim teretom u Njujork, nakon čega je iz Sjedinjenih Država u našu zemlju isporučeno 200 resoiratora zauzvrat (maj i jun). To se dogodilo u jeku epidemije. Odgovarajući sporazum postao je živa potvrda činjenice da su narodi dve države spremni da pokažu solidarnost i da se međusobno podržavaju, bez obzira na političke razlike.

Još jedan pozitivan primer je potpisivanje 30. jula 2020. godine Zajedničkog protokola Nacionalne akademije nauka, tehnologije i medicine SAD i Ruske akademije nauka o saradnji u različitim istraživačkim oblastima vezanim za koronavirus.

Što se tiče vakcine, ovde je situacija bila složenija. Neki ljudi u Americi pokušavaju da politizuju ovu temu. Vašington je otvoreno sumnjičav prema našim dostignućima. To su preparati "Sputnik V" i "EpiVakKorona". Kruže lažne informacije o neefikasnosti i nebezbednosti ruskih vakcina.

Međutim, naučna zajednica je visoko ceni ruski razvoj. Otvoreni smo za saradnju sa Sjedinjenim Državama u suzbijanju pandemije, uključujući razvoj efikasnih lekova za borbu protiv zaraznih bolesti.

- Da li Moskva planira da se dogovori sa novom američkom administracijom da ne razmešta rakete srednjeg i kraćeg dometa, posebno u Evropi?

- Moramo da konstatujemo da nakon jednostranog povlačenja iz Ugovora o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa u avgustu 2019. godine, SAD nisu pokazale spremnost za saradnju kako bi se minimalizovale destruktivne posledice kolapsa sporazuma. Potpuno smo svesni rizika od eskalacije raketne trke u naoružanju. Skoro godinu dana Rusija poštuje svoju jednostranu obavezu da ne raspoređuje rakete srednjeg i kraćeg dometa kopnenog baziranja u regionima sveta, dok se američke rakete ne pojave na teritoriji drugih zemalja. Pozvali smo Sjedinjene Države i njihove NATO partnere da preduzmu sličan korak. Međutim, naša inicijativa za uvođenje kontra-moratorijuma je odbijena. Vašington se oslanja na ubrzani razvoj oružja koje je prethodno bilo zabranjeno ugovorom. Već je izvršeno nekoliko ispitivanja takvih sistema. Vojno-političko rukovodstvo Sjedinjenih Država ne krije činjenicu da ide ka razmeštanju oružja na teritorijiama saveznika, uključujući i Evropu.

Sa svoje strane činimo sve što je moguće da sprečimo razvoj događaja prema najgorem scenariju. Dakle, u oktobru je predsednik Vladimir Putin izneo nove predloge za stabilizaciju situacije u svetu bez Ugovora o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Naše inicijative su i dalje na stolu. Ako je nova administracija zainteresovana za pronalaženje obostrano prihvatljivih rešenja za problem Ugovora, spremni smo za takav posao.

- Da li su SAD pružile bilo kakav dokaz da Rusija stoji iza sajber napada "Solarvinds"? Ili su optužbe bile neosnovane? Da li su pružili dokaze za navode za plaćanje ubistava amerikih vojnika u Avganistanu?

- Nisu iznete zvanične optužbe protiv Rusije ili građana naše zemlje u vezi sa velikim hakerskim napadom na američku informacionu infrastrukturu. Američke obaveštajne službe saopštile su da su za to odgovorni sajber uljezi „verovatno ruskog porekla“. Pretpostavke brojnih visokih zvaničnika su njihova tačka gledišta, ali se ne mogu smatrati dokazima.

Američka strana nastavlja megafonsku diplomatiju - ona ​​širi verzije onoga što se dogodilo putem medija, ali ne pruža nikakve dokaze.

Više puta smo nudili Vašingtonu da se dogovori o razmeni informacija o računarskim napadima i računarskim incidentima. Konkretno, prenos podataka o takvim incidentima putem Nacionalnog koordinacionog centra za računarske incidente. 25. septembra 2020. godine objavljeno je saopštenje predsednika Vladimira Putina o sveobuhvatnom programu mera za obnavljanje rusko-američke saradnje u oblasti međunarodne informacione bezbednosti.

Oni, između ostalog, podrazumevaju održavanje stalnog i efikasnog rada komunikacionih kanala između nadležnih odelenja naših zemalja preko centara za smanjenje nuklearne opasnosti, timova brzog reagovanja na računarske incidente i visokih zvaničnika. Naši predlozi su ostali bez odgovora. Uprava ne koristi predložene kanale za stručni dijalog.

Navodi da je Ruska Federacija navodno isplaćivala novčane nagrade za ubistva američkih vojnika ostaju na savesti autora odgovarajućih publikacija. Zvaničnici administracije na različitim nivoima više puta su ponovili odsustvo bilo kakvih dokaza o ruskim pretnjama američkim trupama u Avganistanu. Štaviše, saradnja u avganistanskom pravcu između naših zemalja nikada nije obustavljena. Naši specijalni predstavnici blisko sarađuju. Želeo bih da izrazim nadu da će se pod novom upravom takav rad u interesu mira u Avganistanu nastaviti, rezimirao je ruski ambasador Anatolij Antonov u intervjuu za RIA Novosti.