BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Zavičaj je mislio da je Radomir poginuo

17.01.2021. god.
GUČA – Kako je, boj za bojem, pukom zemljodelcu iz Dragačeva pošlo da sačuva glavu, pokaže neprijatelju ko je ko i kući se vrati sa Ordenom Zlatne vojničke Karađorđeve zvezde sa mačevima?


Ovo je povest o Radomiru Stanojeviću iz Gornje Kravarice, naredniku iz kadra Treće čete, Prvog bataljona 21. Pešadijskog puka, kojeg je na povratku u otadžbinu maja 1918. stigla, uz odlikovanje, pohvala vojvode Živojina Mišića, piše Politika. Nju je 22 leta kasnije u povesnici „Dragačevo i njegovi slavni sinovi” objavio prota Milisav D. Protić Gučanin, gde se veli:


Radomir Stanojević je 8. avgusta 1916. severno od Petrovog jezera izvršio sa patrolom uspešno izviđanje, noću po ispresecanom terenu i pod jakom neprijateljskom frontalnom i bočnom vatrom.

Na Ostrovskom položaju, 12. avgusta 1916. uspeo je da sa 20 bombaša pretrči prostor od 200 metara, uskoči u neprijateljske rovove, primora ga da ih napusti i ostavi svu opremu i oružje. Zauzećem ovog položaja dobijena je vrlo zgodna osmatračka tačka.

Na Izgoreloj zemlji, 1. decembra 1916, severno od kote 1.050, rovovi su bili toliko blizu da se borba samo bombama vodila. Narednik Stanojević izašao je noću dobrovoljno iz rova, približio se neprijateljskom stražaru, zagovorio ga, bacio bombu u rov i ubio.

Kod Izgorele zemlje, 27. novembra 1916, za vreme prebacivanja upao je u neprijateljsku baražnu vatru i tada po drugi put teško ranjen.

Kod Velesa, 16. oktobra 1917, prilikom juriša na neperijatelja koji je bio solidno utvrđen, privukao se dobrovoljno njihovim rovovima na deset do petnaest metara i pozvao neprijateljskog stražara da se ne biju iz pušaka već bombama, na šta je ovaj pristao jer je bio u zaklonu.

Njegova prva bomba pala je u neprijateljski rov, od čega su odmah izletela parčad odela i opreme, ali je Radomir u tom trenutku i sam ranjen puščanim zrnom.

Kao vođa patrole, komandir stražarskog odeljenja na najopasnijim mestima odlikovao se najvećim junaštvom. – Pohvaljujem narednika Stanojevića i ističem ga armiji kao primer junaštva i rodoljublja – potpisao je vojvoda Mišić.

Po povratku iz rata, mada su ga svi slavili kao velikog junaka, Stanojević se ponašao kao skroman i pošten čovek, ne razlikujući se od meštana.

Rođen je 1884, osnovnu školu završio je u Guči. Čitavog života, do smrti, živo je od zemlje. Posle 1920. bio je jedan od obnovitelja Zemljoradničke kreditne zadruge u Gornjoj Kravarici.

Umro je 1939, kad se utopio u nabujaloj Moravici, vraćajući se sa panađura u Arilju, sahranjen je u groblju rodnog sela. Zanimljivo je da mu je bio podignut spomenik još 1915. jer je rodbina mislila da je poginuo u ratu.

Politika


  • Izvor
  • Tanjug
  • Radomir Stanojević, foto: „Dragačevci ovenčani Karađorđevom zvezdom” / Politika/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »