Sarakamiš: Kako je 1914. ruska armija do nogu potukla vojsku Enver-paše

02.01.2021. god.

U Turskoj blizu grada Sarikamiš stoji skromni spomenik na kome je prikazan vojnik sa čalmom u uniformi iz 1914. godine kako na leđima nosi smrtno ranjenog saborca. Spomenik je posvećen askerima Treće turske armije koja je uništena ispod zidina drevnog jermenskog grada duboko u planini. Pobijeno je, ranjeno i zarobljeno 90.000 Turaka (od ukupno 120.000).

Vinovnik tragedije bio je Enver-paša, mladi vojni ministar Turske. On je još za života dobio nadimak „turski Napoleon“. On je isplanirao da pešadija Treće armije pređe planinske grebene, zađe u pozadinu Kavkaske armije i zauzme stanicu Sarikamiš koja je Rusima služila za snabdevanje, prenosi Russia beyond.

Turci nisu marili za to što njihova vojska uopšte nema zimske krznene šinjele, piše doktor istorije Nikolaj Lisenko. Nisu imali ni specijalnu opremu, planinske topove i drugo potrebno naoružanje. Protiv ove grandiozne avanture bili su skoro svi generali turske Treće armije, a među njima i njen komandant Hasan Izet-paša. Ali to nije zaustavilo „turskog Napoleona“, tako da je 150.000 turskih vojnika krenulo u pohod zajedno sa kurdskim ustanicima.

Napad je počeo 21. decembra 1914. godine. Turci su uspeli da zarobe 750 ruskih vojnika na čelu sa pukovnikom Kutatelidzeom, a 22. decembra je počela bitka za Sarikamiš.

Na -20 stepeni Celzijusa je duvala vrlo jaka snežna mećava, tako da ni danju vidljivost nije bila veća od 150 metara. Ogroman broj turskih vojnika se smrzao bukvalno pred svojim komandirima. Nekoliko jedinica devetog korpusa se izgubilo u planinama. Svi oni su izginuli u bespućima. Dve turske divizije desetog korpusa su krenule iz Ita i Tortuma različitim putevima, a onda su izgubile orijentaciju i otvorile vatru jedna na drugu. Kada se ujutru ispostavilo da je u pitanju greška već je izginulo 2.000 ljudi.

I pored svega, noću uoči 25. decembra Enver-paša je izdao naređenje da trupe krenu u opšti napad. On je govorio da vojsku u Sarikamišu čekaju tople sobe, rezerve hrane i slava pobednika. Jurišala su dva turska korpusa, a Rusi su imali samo dva bataljona Druge kubanske pešadijske brigade, dve družine jermenskih dobrovoljaca i 200 pitomaca niže oficirske škole. Pored streljačkog oružja imali su dva topa i osam mitraljeza.

General Aleksandar Mišlajevski je zatražio pojačanje sa fronta, ali je ono bilo udaljeno 100 kilometara. Mišlajevski je iznenada izgubio samokontrolu i pokušao da naredi povlačenje, a kad mu nije pošlo za rukom otputovao je u Tiflis. U Sarikamiš je stigao general Nikolaj Judenič i preuzeo komandu nad Drugim turkestanskim korpusom, a borbenim dejstvima celog vojnog kontingenta u Sarikamišu rukovodio je general Berhman, komandant Prvog kavkaskog korpusa.

Odred ruskih kozaka 1914. godine.

Iz slobodnih izvora.

Borbe su vođene za svaku kuću i svaku kotu. Bitka na život i smrt vođena je za kotu Orlovsko gnezdo. Onoga ko tu bitku izgubi čekala je smrt u snežnim planinskim vrletima. Presudni dan je bio 30. decembar, kada su do Sarikamiša stigli pešadinci povučeni sa fronta. Bili su to kozaci sa reke Kubanj. Ozlojeđeni zbog usiljenog marša po takvoj hladnoći nisu štedeli neprijatelja, niti su držali zarobljenike. Završni udarac su Turcima zadali Terski kozaci iz odreda generala Gabajeva. Bilo je to 12. januara 1915. godine kod sela Gornes. U iznenadnom noćnom napadu zarobljeni su ostaci turske 30. pešadijske divizije zajedno sa njenim komandantom, pukovnikom Muhamedom Feti-begom.

Vojna komisija turskog Generalštaba okrivila je za poraz i streljala komandanta 11. korpusa koji je pasivno dejstvovao u vreme juriša na Sarikamiš. Ruska Kavkaska armija je u Sarikamiškoj bici takođe podnela velike gubitke. Prema različitim izvorima ubijeno je, ranjeno, promrzlo i nestalo od 26.000 do 35.000 ruskih vojnika.

Russia beyond