Najpopularnija knjiga

Koji je najbrži i najmanji automobil na svetu, ko je najjači čovek na planeti i gde živi mačak gigant – ove i mnoštvo drugih činjenica možete saznati ako zavirite u Ginisovu knjigu rekorda. Danas se obeležava Svetski dan jednog od najpopularnijih izdanja u svetu: po tiražu Ginisova knjiga rekorda zaostaje samo za Biblijom.
 

Praznik je bio utvrđen 2003. godine, pošto je broj primeraka knjige premašio sto miliona. A prva kljiga je bila odštampana 1955. godine i nazivala se Knjiga superlativa. O najvišem i najnižem, najvećem i najmanjem, najbržem, najstarijem, najnovijem, najtoplije, najhladnijem najjačem. Ideja njenog nastanka pripada proizvođačima piva Ginis. Jednom za večerom oni su počeli da diskutuju koja je najbrža ptica na svetu. Kasnije se pojavila ideja da se sakupljaju podaci o raznim rekordima. Svar je došla do toga da se Ginisova knjiga izdaje u sto zemalja sveta.
 

U Rusiji postoji svoja Kinjga rekorda, koja registruje sve naj-naj, prvo i jednio u našoj zemlji. Ona se pojavila 1989. godine i u mnogome se razlikuje od britanskog originala, govori glavni urednik ruske knjige Aleksej Svistunov.
 

Naše izdanje je ozbiljnije, pošto niz dostignuća koje registruju Englezi za Rusa je sasvim nejasan. Na primer, rekordi vezani za izbacivanje crva iz zemlje. Za mene kao glavnog urednika to se čini sasvim besmislenim poslom, pošto mi nemamo takvu tradiciju da sipamo hemikalije u pokušaju da sa kvadratnog metra izbacimo maksimum crva. Istovremeno u našoj knjizi postoje dostignuća kojih uopšte nema kod Britanaca. To je na primer najviša ruska peć. Ona je viša od šest metara i izaziva ponos.
 

Iz ruske Knjige rekorda se može saznati mnogo toga zanimljivog. Na primer, da je visoko zdanje Moskovskog univerziteta najviše u svetu univerzitetsko zdanje. Ono je visoko 240 metara, ima 32 sprata i 40 hiljada soba. A Hram Hrista Spasa je najviši pravoslavni hram na svetu. U Ermitažu u Sankt-Peterburgu čuva se najstariji tepih na svetu, star dve i po hiljade godina. On je bio pronašen 1947. na Altaju i pripadao je plemenima stočara koji su živeli tamo u 5. veku pre nove ere.
 

U rusku Knjigu rekorda prijave stižu svakog dana. Šta sve ne predlažu ljudi, govori Aleksej Svistunov, od novih stilova plivanja do nove sportske opreme ili nekakvih neobičnih predmeta. Fikstiraju se samo ona dostignuća koja su jasna i zanimljiva svima, podvlači glavni urednik izdanja.
 

Ako govorimo o nedavno registrovanim rekordima, to je najduža ruska torta – 247 metara. To je jedinstveno dostignuće koje će se držati verovatno deceniju. Torta je bila napravljena 3. oktobra u Astrahanu za Dan grada. Istog dana u gradu je bilo organizovano najveće kolo na svetu. 6974 astrahanca uselo se za ruke i opasalo astrahanski kremlj. Postojeće svetsko dostignuće malo je niže i dobili smo odgovor iz Ginisove knjige rekorda da ovaj rekord može da pretenduje na svetsko prvenstvo.
 

Rusi su više puta dospevali u Ginisovu knjigu rekorda. Najpoznatiji je Boris Jeljcin: 1989. godine on je na izborima za Vrhovni Savet sakupio neviđenu prednost u glasovima birača – za njega je glasalo 4 726 112 ljudi više nego za njegovog suparnika, koji je dobio manje od 400 hiljada glasova. Istaknuti ruski lekar Fjodor Uglov unet je u Knjigu rekorda kao najstariji aktivni hirurg. Do same smrti u 104. godini on je vršio složene operacije i bio na čelu Saveza borbe za narodnu trezvenost.
 

U Ginisovoj knjizi rekorda mnogo je ruskih sportista. Nikome do danas ne polazi za rukom da prevaziše dostignuća gimnastičarke Larise Latinjine. Ona je šampionka 3 Olimpijade za redom, dobitnica 9 zlatnih olimijskih medalja i najvećeg broja olimpijskih odličja – 9 zlatnih, 5 srebrnih, 4 bronzane. Ništa manje upečatljive rezultate ima čuvena klizačica Irina Rodnjina. Za 12 godina ona nije izgubila ni jedno međunarodno takmičenje, pobedila je na tri Olimpijade, 10 svetskih prvenstava i 11 evropskih.
 

Među najistaknutijim rekorderima Ginisa britanski list Independent svojevremeno je proglasio Jurija Gagarina i naselje Ojmjakon u Jakutiji. Gagarin je bio prvi čovek u kosmosu, a jakutsko mesto se proslavilo kao najhladnije naselje na planeti – 1933. godine tamo je bila registrovana temperatura od -68 stepeni Celzijusovih.