Evro: igra prelazi u završnicu?

Kriza je dovela zonu evra na ivicu opstanka, proglasio je predsednik Evropske unije Herman van Rompej. Opreznija u ocenama je nemački kancelar Angela Merkel: Ne mislim da postoji opasnost po zonu evra. Ipak, njena nedavna inicijativa koju su kolege odbacile svedoči o obratnom. Ona predlaže da se utvrdi procedura bankrotstva za pojedine države sa jedinstvenom evropskom valutom. Zašto da se postavlja slama za alijansu koja je dobrog zdravlja?
 

Nedavni neuspeh oko usvajanja budžeta EU podstakao je evropske eksperte na nove prognoze. U njima je samo pesimizam. Sve poslednje godine rukovodstvo EU mirno je posmatralo kako mnoge vlade žive na visokoj nozi. Jeftin novac plus garancije od strane bogatih država mogu da razmaze. Pojavilo se uverenje da će u slučaju potrebe sve nekako proći, zemlje ekonomske lokomotive neće dozvoliti slabim parnterima da se survaju u provaliju. Ova raspoloženja nisu iskorenjena: do danas nacionalni egoizam prevaldava nad osećanjem odgovornosti za sudbinu zone evra.
 

Zaista da li je igra sa evrom stupila u završnicu sa nejasnim ishodom, kako tvrde evropski skečtici? Naše pitanje upućeno je direktoru Instituta za finansjska tržišta i primenjenu ekonomiju Finansijske akademije pri vladi RF Jakovu Mirkinu.
 

Sudbina evra je neizvesna. Postoje značajne razlike na nivou zrelosti između industrijskih zemalja Evrope i onih koje su do nedavno bile u razvoju. Između ostalog i u nivou finansijske zrelosti. Zato je sudbina evra pitanje da li će ovaj motor imati dosta snage da ekonomije pre svega Nemačke, Francuske, sačuvaju zemlje sa perferije od problema sa kojima su se suočile. I drugo: da li će Evropska centralna banka voditi prilično izbalansiranu novčanu politiku kako bi održavala likvidnost onih zemalja koje su previše opterećene dugovima? Da li će biti dovoljan onaj stabilizacioni fond koji je napravljen u zoni evra? Sve to su velika pitanja. I odgovor na njih zavisi od toga koliko su akutni špekulativni napadi na dužničke obaveze problematičnih zemalja.
 

Razmaženost lakim novcem i osećaj uverenosti da će te u svakom slučaju izvući iz jame, nije li to stvorilo osnovu za krizu?
 

Sa jedne strane, osećaj finansijske bezbednosti, kada se nalaziš u velikom društvu i pored tebe su velike zemlje, koje mogu da te izvlače, govori Jakov Mirkin. Sa druge strane, slične prakse nije bilo. I obaveze ovih zemalja lako su finansirala tržišta. Bez obzira na nivo zaduženosti, one su dobijale kao razvijene industrijske zemlje visoke kreditne rejtinge. Ovde je pre problem lakoće finansiranja na berzama dugova. Jasno je da zemlja sa dugom i od 30% unutrašnjeg bruto proizvoda, i 50, čak 70%, može lako da postoji ako berze lako refinansiraju dugove i kamata nije previsoka. Zato sitaucija poljuljane ravnoteže, kada berze počinju da napadaju čas na jednu, čas na drugu stranu, kada se pojavljuju visoke sume na osnovu ovih obaveza, ona je neobična. Ovde postoji izazov za zonu evra i ona mora da odgovori na njega. Deo prihoda jednih zemalja treba raspodeliti za potrebe drugih. Da vidimo kakav će odgovor biti dat na ove izazove.
 

Odgovor za sada zaista nije sasvim jasan. Sankcije za nepoštovanje budžetske discipline za sada se još ni jednom nisu strogo primenjivale. A spremnost da se pruži ruka pomoći onima koji su navikli da računaju na druge i dalje postoji. Mada zemljama lokomotivama poput Nemačke dosadilo je da pomažu drugima da izlaze iz bede. Samo pretnja od efekta domina i kraha EU tera ih da biraju utabani put.