Rusija ima jedini ploveći kosmodrom na svetu. Zašto je on bio problem?

Ploveći kosmodrom „Morski startˮ je rasplamsao mnoge nade otkako se našao u vlasništvu ruske kompanije. Kao prvo, bio je to jedini kosmodrom u privatnom, a ne državnom vlasništvu, kao i jedini projekat „teškeˮ privatne kosmonautike u Rusiji. Kao drugo, Rusija ga nije nabavila bez muke. Kao treće, niko osim Rusije na svetu nema ploveći kosmodrom, piše Russia beyond.

Poslednji faktor je najviše raspaljivao fantaziju. Jer mobilni kosmodrom usred Tihog okeana omogućava da se rakete lansiraju direktno sa ekvatora. Ako se kosmodrom nalazi na ekvatoru, sa njega se može lansirati veći teret uz maksimalno efikasno korišćenje energije rotacije Zemlje. To je jedinstveni projekat, predmet zavisti čak i za Ilona Maska.

Kako je Rusija došla do kosmodroma?

 

Ocean Drilling & Exploration Company

Prvobitno je to bio međunarodni projekat, mada sa ruskim „korenimaˮ. 1993. godine ideja za ovakav kosmodrom nastala je u vodećoj ruskoj korporaciji za proizvodnju raketa „Energijaˮ, ali kompanija nije imala novac za projekat. Tada je odlučeno da se uključe strani partneri. Akcije su podeli bbbli američki „Boingˮ (40%), ruska „Energijaˮ (25%), ukrajinski biro „Južnoˮ (5%) i „Južmašˮ (10%) i norveška kompanija Aker Kværner (danas Aker Solutions).

Osim toga, u baltičkoj luci se zgodno našla samohodna japanska naftna platforma „Odisejˮ, ona koja je 1988. godine preživela požar i ušla u svetsku istoriju najvećih pomorskih katastrofa. Posle požara niko je više nije koristio za prvobitnu namenu i nekoliko godine se njen zarđali trup mogao videti sa dokova škotskog grada Dandija. Nakon toga platforma je odvučena i popravljena u Viborškom brodogradilištu.

 

Japanese Assoc. for Petroleum Technology

Ploveća platforma „Odisejˮ, brod koji pristaje uz nju, kao i celokupna oprema na njima, i kopnena baza u luci Long Bič u blizini Los Anđelesa – sve to je bio projekat „Morski startˮ. 1998. godine sa nje je izvedeno 36 lansiranja, od toga 32 sa uspehom. Ispostavilo se da to nije bilo dovoljno za pokrivanje svih troškova i 2009. godine konzorcijum je bankrotirao. Njegova infrastruktura je najpre prešla u vlasništvo „Energijeˮ i „Roskosmosaˮ, a zatim ju je 2016. godine otkupila privatna ruska kosmička kompanija S7 Space. Bloomberg je tada na osnovu svojih izvora procenio vrednost platforme na 100 miliona dolara.

 

Reuters

„Morski startˮ je bio glavni posed kompanije S7 Space, koja je planirala da postane direktna konkurencija Ilonu Masku i njegovoj SpaceX, pritom stvarajući svoju raketu-nosača. Otada su strani mediji počeli da porede osnivača S7 Space Vladislava Filjova sa Ilonom Maskom i Džefom Bezosom, predviđajući interesantnu kosmičku trku. Međutim, S7 tada nije otkupila završen i profitabilan biznis nego projekat bukvalno preopterećen problemima. Kompanija je bila uverena da će se izboriti sa njima.

Virus korona je pokopao njihov san

 

Alexei Mikheyev/TASS

Jedna od glavnih teškoća bio je nedostatak raketa. Zbog događaja u Ukrajini 2014. godine ukrajinski „Južmašˮ je odbio da za „Morski startˮ isporučuje za njega prilagođenu raketu-nosač „Zenitˮ. Čak ni prelazak kosmodroma u privatne ruke nije promenio ovu situaciju. Uspostavljanje složene sheme isporuka uz učešće Ukrajine, SAD i Rusije izjalovilo se.

 

Getty Images

Tada se kompanija okrenula ka raketi „Sojuz-5ˮ (Irtiš) na kojoj radi „Roskosmosˮ, ali ona treba da se pojavi tek 2023. A s obzirom da se sa teritorije SAD ne može lansirati ruska raketa, čitav kosmodrom su morali da prebace preko Tihog okeana do Primorskog kraja Rusije. Ovaj manevar je, s druge strane, zahtevao da se od početka izgradi čitava obalska infrastruktura. Sve to vreme platforma koja se koristi od 90-ih godina nastavila je da stari, a još se nalazila van funkcije. Naime, poslednje lansiranje sa nje izvedeno je 2014. godine.

 

S7 Space

Sve kosmičke ambicije kompanije S7 konačno je pokopao virus korona. U privatnoj avio-kompaniji uz finansijske gubitke zbog pandemije za sve to više nema novca, i ona je kosmodrom ponudila na prodaju kao neprofitnu imovinu. Ali još u junu 2020. godine niko nije video smisao u takvoj kupovini.

Prestiž je iznad novca  

 

S7 Space

Na forumu „Armija-2020ˮ potpredsednik ruske vlade Jurij Borisov je saopštio da će ploveći kosmodrom biti obnovljen, uz početno ulaganje od 35 milijardi rubalja [ranije je „Rosatomˮ, uzimajući u obzir inflaciju, troškove njene obnove procenio na 91 milijardu rubalja, što je 8 puta više od cene za koju je kupljen od S7]. Ova odluka je doneta, prema rečima Borisova, posle savetovanja sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

 

S7 Space

Čija sredstva će biti uložena ostaje otvoreno pitanje. Među mogućim investitorima pojavuljuju se „Rosatomˮ, „Roskosmosˮ, i još neki fondovi i banke, jer je „potreban novacˮ. Objašnjavajući zašto kosmodrom treba spasti, Borisov je rekao: „Bilo bi za nas glupo da ne obnovimo 'Morski start' i da ga ne koristimo. Sve to je tehnički moguće.ˮ

 

Dmitry Yefremov/TASS

Ali nezavisni eksperti tvrde da postoji samo jedan razlog za ovu odluku: „Morski startˮ se spasava zbog prestiža. „Ipak je to zanimljiv projekat sa tehničke tačke gledišta, jedina ploveća platformaˮ, kaže osnivač projekta „Otvoreni kosmosˮ Vitalij Jegorov.

 

Legion Media

Po njegovom mišljenju, sa komercijalne tačke gledišta „Morski startˮ Rusiji nije potreban. „On će biti konkurencija ruskoj Angari-A5 i kosmodromu Vostočni, domaće potrebe, kako državne, tako i komercijalne, nisu dovoljne za oba ova projekta, a na svetskom tržištu teško da će moći da se takmiči sa SpaceXˮ.

Jekaterina Sineljščikova, Russia beyond