Rat u Nagorno-Karabahu je jedna velika lekcija za nas Srbe

18.11.2020. god.

Piše: Vladimir Prebiračević

Direktor Srbsko-Ruskog centra „Majak“

Zamrznuti konflikt koji je u Nagorno-Karabahu trajao punih trideset godina skoro je rešen za nepunih trideset dana od ponovne brutalne eskalacije. U poslednji čas su Jermeni spašeni ali su za to platili veliku cenu. Situacija u Nagorno -Karabahu i dalje nije zadovoljila ni jednu stranu u sukobu.

Sa jedne strane imali smo Azere koji su svojim odličnim ekonomskim performansama učinili da mnogo modernizuju one vidove vojske koji su praktično doneli prevagu na bojištu i na svim pravcima nastupanja potisnuli su jermenske borce uz ogromne gubitke sa obe strane. Moćne bespilotne letelice koje su nabavljene od Turske i Izraela praktično su uhvatili na spavanju jermenske borce ali i njihove glavnokomandujuće starešine. U toj bespoštednoj borbi Jermeni su pretrpeli ogromne gubitke i u tehnici ali i u ljudstvu koje je svakodnevno ginulu. Nije pomogla ni fanatična rešenost Jermena da se brane i odbrane od savremenog neprijatelja potpomognutog od ništa manje moćnih saveznika Izraela i Turske.

Sa druge strane Jermeni u nepriznatom Nagorno-Karabahu koji je inače vekovna postojbina Jermena koja je administrativnim putem Komunistička partija SSSR dodelila Azerbedžanu na glasanju Kavbiroa pod rukovodstvom Staljina 1921 godine sa 4:3 prvo da pripadne Jermenima pa sutradan posle poništavanja sopstvene odluke da pripadne Azerima, koji ranije čak nije ni postojao, u nekoj tadašnjoj politici približavanja Turskoj. Turci i Azeri inače govore da su jedan narod ali u dve države. Jermenija inače nije u tako zavidnoj ekonomskoj situaciji jer nema bogata nalazišta nafte i gasa kao Azeri ali su ipak ogromna sredstva ulagali u vojsku u oklopne jedinice kao i protiv-vazdušnu odbranu ali jednostavno nisu bili u stanju da isprate sve detalje modernog ratovanja. Sve u šta su ulagali brzo je nestalo pod naletom udarnih turskih bespilotnih letelica Barjaktar kao i izraelskih dron kamikaza. Jermenija u tom ratu nije imali ničiju ozbiljniju podršku pa čak ni podršku Rusije od koje se trenutna vlast distancirala sve više se okrećući zapadu posle praktično obojene revolucije koja je izvedena u Jermeniji. Zapadni partneri nisu imali interesa ni volje da se mešaju u rat na Kavkazu jer im glavni igrači u regionu nisu prijateljski nastrojeni ni Rusija ni Iran ni Turska. Jermeni u Nagorno-Karabahu su platili cenu svojih izbora da se okrenu dalje od Rusije a upravo taj momenat su iskoristili Azeri i uz pomoć svojih zaveznika ,javnu ili manje javnu, uspeli da izvedu ono što je do pre koju godinu praktično bilo neizvodljivo. Jermenija jeste članica ODKB ali međunarodno priznata granica Jermenije nije bila ugrožena pa samim tim ni potrebe da ODKB reaguje. Azeri su pokazali i održali lekciju svima kako pravi trenutak može da reši veći dao problema koji ih je opterećivao a nisu nikad napuštali misao da vrate teritoriju koja im na papiru pripada.

Ovde se uopšte ne bavimo pravom i pravdom kao ni pričom o međunarodnom pravu jer lično ne verujem ni u jedan od tih termina u međudržavnim odnosima posebno u konfliktnim situacijama. Sve su to posebni slučajevi posmatrani iz trenutnog geopolitičkog konteksta a to možemo svakodnevno da gledamo u međunarodnoj geopolitičkoj areni. U ovoj situaciji su Jermeni izvukli deblji kraj jer ni jedna okolnost im nije išla na ruku. Od Turske ekspanzije u regionu, do napretka Azera na polju ekonomije a sa mim tim i mogućnosti opremanja vojske, do sopstvenih političkih i strateških izbora Jermena koji su ovde možda i bili presudni.

Odnos prema jedinom prijatelju koji su imali u regionu a to je Rusija je bio takav da se nije ni moglo očekivati da im Rusi čuvaju leđa u ovoj situaciji. Rusija jeste zaštitila svoj interes na Kavkazu jer su odreagovali u poslednji čas i spasli Jermene potpunog uništenja u Nagorno-Karabahu a ujedno sprečavajući da ceo region eksplodira ukoliko bi došlo do direktnog sudara zvanične vojske Jermenije i Azerbedžana. Na ovaj način bez da remete odlične ekonomske odnose sa Azerima i interesno prijateljstvo sa turcima a zarad raznih drugih geopolitičkih igara. A na neki način i Jermeniju vraćaju u svoje krilo jer ova prozapadna vlada nema nikakav osnov za opstanak.

Lekcija za našu zemlju je veoma značajna. Kosovo i Metohija su još jedan zamrznuti ili tinjajući konflikt koji uvek može da eskalira. Obzirom na takvu okolnost imperativ naše zemlje mora biti, pored ojačavanja ekonomije , i konstantno kvalitativno vojno i svako drugo jačanje iz oblasti bezbednosti kako bi se zaštitio srbski narod na KiM ali i iskoristili povoljni geopolitički momenti u budućem vremenu. Kosovo i Metohija nije završena priča jer vidimo kako se stvari mogu okrenuti za nepunih mesec dana i vidimo kako nikog nije bilo briga za napaćeni jermenski narod. Ali potrebna je vera u sebe i konstantan rad na jačanju svih kapaciteta. Predaja na KiM nije opcija kao što nikad nikad nije ni bila.