Kako su dva psa u kosmosu pokrenula „trku za Mesec“

17.11.2020. god.

Bio je to krajnje složen eksperiment u kome su psi Veterok i Ugoljok tri puta po nepuna dva meseca proveli nepokretni u istom položaju. I postali su narodni ljubimci.

Reklo bi se da nema smisla slati pse u svemir kada je čovek već bio tamo. Jurij Gagarin je na jednom banketu u šali rekao: „Još uvek ne shvatam ko sam ja – prvi čovek ili poslednji pas“. Ali Sovjetski Savez je nastavio da šalje pse u kosmos i posle Gagarinovog leta. Tako je 22. februara 1965. u orbitu poleteo satelit za biološka istraživanja „Kosmos-100“ čiji putnici su bili Veterok i Ugoljok, piše Russia beyond.

Ugoljok (u prvom planu) i Veterok u šetnji. Maj 1966.

Valentin Čeredincev/TASS

Dva psa su provela 22 dana u svemiru, što je u tom trenutku bio rekord boravka u kosmosu. Oboren je tek pet godina kasnije, kada su kosmonauti misije „Sojuz-11“ proveli u orbiti dva sata duže.

Odabir

Psi koji su poslati u svemir na satelitu za biološka istraživanja „Kosmos-110“. Moskovska oblast, SSSR, 20. maj 1966.

Valentin Čeredincev/TASS

Do 1965. godine pilotirani letovi u kosmos mogli su da traju najviše pet dana i noći, jer se još uvek nije znalo može li kosmonaut duže da se zadrži u svemiru bez štete po zdravlje. Tek je trebalo proučiti uticaj bestežinskog stanja i jače radijacije na organizam, i zato je odlučeno je da se ispitivanje, po običaju, izvrši na psima.

Za ovu misiju je odabrano stotinak pasa lutalica. Lutalice su birane jer se smatralo da su izdržljivije i pametnije od rasnih pasa. Pas nije smeo biti teži od 6 kg i viši od 35 cm. Ljudi sa televizije su izrazili želju da psi, po mogućstvu, imaju belu dlaku, jer ostavljaju bolji utisak na snimku. Psi koji su odgovarali navedenim kriterijumima podvrgnuti su vrlo zahtevnom testu izdržljivosti.

Odsečeni repovi

Veterok i Ugoljok u laboratoriji Instituta za medicinsko-biološke probleme (IMBP) Ministarstva zdravlja SSSR-a.

Lav Polikašin/Sputnik

Nije bilo lako rešiti problem ishrane i drugih fizioloških potreba u kabini svemirskog broda, a takođe problem dugotrajnog nepomičnog mirovanja u istom položaju.

„Odlučeno je da se psi u kosmosu veštački hrane kroz cevčicu u želucu. Napravljena je homogenizovana hrana koja je u porcijama dospevala u želudac. Sve je to trebalo ’uvežbati’ na Zemlji, i to više puta“, napisao je kasnije Jurij Senkevič, član pripremnog tima, u svojoj knjizi „Ako se zvezde pale...“

Pored cevčice za hranu psima su ugrađivani kateteri u aortu i EKG elektrode pod kožu. Amputiran im je i rep jer je predstavljao smetnju za sistem ventilacije. To je teška i opasna operacija ako se vrši na odraslom psu. Operisano je stotinak pasa, a tridesetak je odabrano za završno testiranje.

Uvežbavanje boravka u kontejneru

Kontejneri u kojima su se nalazili psi-kosmonauti u biosatelitu „Kosmos-110“.

Lav Polikašin/Sputnik

Kandidate za let u svemir trebalo je uvežbavati i navikavati na dugo mirovanje bez ikakvog kretanja. U početku su zatvarani u kabinu na nekoliko časova, a zatim je vreme boravka u kabini postepeno uvećavano.

Psi su fiksirani u određenom položaju tako da ne sede i ne leže, nego vise na kaiševima prišivenim uz kombinezon. Posle dvadesetog dana psihičko stanje pasa je počelo da se pogoršava. Skoro kod svih je primećena apatija i gubitak na težini. Posle 35-45 dana psi su bili odlično uvežbani, ali su ipak cvileli. U okviru ovog programa izvedena su tri eksperimenta u trajanju od 50-55 dana. Posle toga je izveden zaključak da u kosmosu pas može da provede najviše 20 dana.

Najbolje rezultate su pokazali Veterok i Ugoljok. Veterok je postao glavni eksperimentalni kandidat, a Ugoljok kontrolni. Kasnije je Senkevič napisao: „Radili smo bez odmora i za nepunih godinu dana pripremili krajnje složen eksperiment. Veterok i Ugoljok su proveli u letu 22 dana. I pored pažljivih priprema ipak su se propisno namučili“.

Misija

Psi Veterok i Ugoljok (sleva nadesno) u kosmičkim kombinezonima na pregledu posle 22-dnevnog leta u svemirskom brodu „Kosmos-110“. Moskva, 17. mart 1966.

Valentin Soboljev/TASS

Psi su ubačeni u svemirski brod šest sati pre starta. Stavljeni su u zasebne kabine. Pored njih su u eksperimentalnom satelitu bile i larve vinske mušice, lukovice i osušeno seme biljaka, kvasac, krvni serum i pojedine bakterije zaražene virusima.

Let je protekao bez nepredviđenih situacija. Veterok je direktno u krv dobijao sredstvo protiv radijacije. U istim uslovima su na Zemlji držana dva psa kao kontrolna grupa. Ugoljok nije primao taj lek.

Dvadeset prvog dana (kada je preporučena norma bila prekoračena) pojavila se stabilna tendencija postepenog pogoršavanja kvaliteta vazduha u kabini pa je odlučeno da se satelit vrati na zemlju.

Veterok i Ugoljok (sleva nadesno) u šetnji sa laborantkinjom Irinom Semekom. Maj 1966.

Valentin Čeredincev/TASS

„Satelit se prizemljio 16. marta, a u sedam sati uveče psi su već bili u institutu IMBP [Institut za medicinsko-biološke probleme Ministarstva zdravlja SSSR]. Svi su likovali. Kontejneri su dopremljeni u operacionu salu. Počelo je izvlačenje pasa. Prestali smo da se radujemo kada smo skinuli kombinezone od kaprona sa pasa i videli da im je sva dlaka opala, a na goloj koži su imali ojede, pa čak i dekubituse“, seća se Jelena Jumaševa, saradnica pomenutog instituta.

Psi Veterok (desno) i Ugoljok u šetnji sa laborantima instituta IMBP.

Vasilij Noskov/Sputnik

Psi su bili veoma slabi, jedva su stajali na nogama. Izgubili su dosta tečnosti, a puls im je bio ubrzan. Ali sovjetska državna televizija je čekala reportažu, tako da su životinje istoga dana poslate u studio.

Dug život

„Nastup“ pasa-kosmonauta u studiju Centralne televizije po povratku iz svemira.

Lav Polikašin/Sputnik

I pored teškog leta, Veterok i Ugoljok su se brzo oporavili. Već nakon mesec dana su trčali po polju. Živeli su dugo i srećno u vivarijumu instituta IMBP.