O čemu će se Rusija i NATO dogovoriti u Lisabonu?

Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Anders Fog Rasmusen ne prestaje da ponavlja: „Od strane NATO ne postoji bilo kakva pretnja po Rusiju“. Ovaj refren stvara lepu pozadinu za predstojeći samit Rusija-NATO u portugalskoj prestonici, na koji će, kao što je poznato, doputovati predsednik Dmitrij Medvedev. O čemu će se strane dogovoriti? Planovi već postoje. Ali sve političke sporazume izvršavaju vojnici. Zato je zanimljivo saznati kakvo raspoloženje vlada u njihovoj sredini. Razgovarali smo s dvojicom ruskih generala. Predsednik Akademije geopolitičkih nauka, general-pukovnik Leonid Ivašov skeptički ocenjuje zbližavanje s NATO.
 

Još 1871. godine naš mislilac Nikolaj Danilevski je došao do zaključka da je Zapad pre naš konkurent nego partner. Međutim mi ipak pokušavamo da se uklopimo u tuđu civilizacijsku formu. Kad smo potpisali Utemeljivački akt o međusobnim odnosima između Rusije i NATO, i stvarali Savet Rusija-NATO računali smo da će Zapad shvatiti našu zabrinutost. Uzaludno! Alijansa i dalje pravi planove za širenje, preduzima korake, koji ugrožavaju naše nacionalne interese, objektivno nas svađa s tradicionalnim saveznikom – islamskim svetom, stvara pretnje na granicama s Kinom. Kako možemo da idemo na zbližavanje s NATO ako smo protiv toga da u njega stupe Gruzija i Ukrajina? – general Ivašov izražava svoje lično mišljenje i nastavlja: To ne znači da ja u potpunosti odbacujem saradnju s alijansom, ali ona treba da bude na obostranu korist! I takvih momenata ima. Na našu inicijativu u Evropi je smanjen nivo vojne delatnosti. Strane su se obavezale da ne vrše obuku blizu međusobnih granica, premda ima izuzetaka od pravila.
 

Na kraju, može se obnoviti Sporazum o običnom naoružanju u Evropi. Međutim, glavna stvar je da se konkretno razmotri inicijativa predsednika Medvedeva za novu arhitekturu evropske bezbednosti. Podsetiću da su svoju zainteresovanost za nju odmah pokazale Nemačka, Francuska i niz drugih zemalja. Istina, razmatranje teme je brzo prekinuto: stigao je signal iz Vašingtona. Zato danas pokušavaju da nas uvuku u ratna dejstva u Avganistanu. Sprema se i možda će u Lisabonu biti potpisan novi sporazum s NATO o povratnom tranzitu. Zbližavanje s alijansom povlači za sobom učestvovanje u policijskim operacijama po celom svetu. Da li nam je to potrebno? – Leonid Ivašov postavlja pitanje svih skeptika.
 

Stereotipi razmizšanja iz vremena „hladnog rata“ postoje na obe strane. Oni ometaju centrifugalne tendencije između Rusije i NATO smatra stručnjak Centra za politička istraživanja, nekadašnji načelnik Uprave Minstarstvo odbrane za međunarodne ugovore RF, general-poručnik Evgenije Bužinski:
 

Očekujem da ćemo posle Lisabona biti svedoci, ako ne prodora, onda aktivizacije veza između Rusije i NATO. Format naših odnosa je odavno definisan. Ponovo deluju radne grupe Saveta Rusija-NATO. One se bave komandno-štabskim učenjima modelovanja, ispituju spojivost sistema traženja i spasavanja posada podmornica. Ići dalje znači razmenjivati tehnologije, graditi zajedničke sisteme odbrane, ako, naravno, budu donete odgovarajuće odluke. I ne radi se o uključivanju Rusije u izvestan globalni protivraketni sistem SAD, već o projektu stvaranja evropske PRO, adekvatne rizicima. Samo što ona ne treba da ima potencijal, koji je može da pogodi naše odbrambene sile, odnosno da uništava međukontinentalne balističke rakete. Mogli bismo zajedno mobilnim sredstvima, koja imaju obe strane, da likvidiramo eventualna pojedinačna puštanja. Samo treba uskladiti zajednički sistem za informativnu podršku. A u kopanju rovova u blizini naših granica, instaliranju u njih raketa za odbanu velikog dometa tipa GBI, u takvim projektima mislim da Rusija ne treba da učestvuje.
 

Da li danas između Rusije i NATO postoji jedinstvo u oceni rizika i izazova u sferi širenja raketno-nuklearnog oružja, borbe protiv međunarodnog terorizma, trgovine drogom, s tehnogenim i drugim katastrofama? General Bužinski:
 

U toku poslednjih meseci odvijao se rad na zajedničkoj proceni pretnji. On je praktično završen. Dogovorili smo se o svim tačkama osim raketnih pretnji. Razilazimo se u oceni opasnosti od strane Irana. Ali, nadam se da će se i u ovome do početka samita naći prihvatljiv kompromis. Još je obavljeno istraživanje metodologije zajedničke zaštite gradova, objekata hemijske i atomske industrije, razmotren je kompleks borbe protiv pirata u Somaliji.
 

Donošenje zajedničkog dokumenta o oceni rizika i pretnji treba da postane ključni momenat samita Rusija-NATO u Lisabonu. Po mišljenju generala Bužinskog, ovakav nivo saradnje se ne može nazvati drugačije do savezničkim.