Godišnjica pobede Meseca

Rusija slavi godišnjicu velike kosmičke pobede. Pre 40 godina, u novembru 1970. godine, na površinu meseca dostavljen je prvi samohodni robot – Lunohod-1. On je započeo epohu međuplanetarne stanice principijelno novog tipa na daljinsko upravljanje sa Zemlje. Ovakav princip upravljanja Amerikanci su primenili tek 27 godina kasnije, prilikom konstruisanja stanice za Mars.
 

U jeku «hladnog rata» sve kosmičke misije su se pripremale u režimu najveće tajnosti. Ni sovjetski Lunohod nije zaobišla ovakva sudbina. Niko nije mogao da pretpostavi, koja je svrha ograđenog poligona na Krimu, gde je robot učio da savladava prepreke. Niko nije video njegove treninge na Kamčatki, gde pejzaž liči na pejzaž na Mesecu. Čak ni o startu nije bilo nikakvih saopštenja. U zvaničnoj izjavi bilo je reči samo o puštanju u pogon stanice «Mesec-17». Tek kad se stanica uspešno spustila u rejonu Mora Kiša i kad je iz nje izašao aparat od 840 kilograma, za Lunohod je saznao ceo svet. O njegovim zadacima govori navigator Lunohoda-1 Vikentij Samalj.
 

Planirano je proučavanje topografskog i geološko-morfološkog stanja lokaliteta, određivanje sastava i fizičkih osobina tla na Mesecu, istraživanje atmosfere radijacije na trasi leta i površini Meseca, istraživanje rendgenskog kosmičkog zračenja i eksperiment u vezi s laserskom lokacijom Meseca.
 

Aparatom je upravljala petočlana grupa, koja je mesečevu panoramu videla na televizijskim monitorima. Upravljanje je bilo neobično: svaka komanda se izvršavala sa zadrškom od dve i po sekunde – toliko vremena radio signal ide do Meseca i nazad. Vozači su Lunohod vozili 322 dana, posle čega se veza s njim iznenada prekinula, a pokušaji da se obnovi su se završili neuspehom. Za to vreme on je prešao više od 10 kilometara, preneo je na Zemlju 20 hiljada televizijskih snimaka i podatke o svojstvima tla na mestima bušotina. Ovakva dostignuća je 1973. godine nadmašio njegov naslednik Lunohod-2, koji je na Mesecu proveo oko 4 meseca. On je uspeo da savlada 37 kilometara i da pošalje 80 hiljada snimaka, kao i da obavi složene eksperimente.
 

Glavna tajna lunohoda otkrivena je tek nakon nekoliko decenija. Oni su zamišljeni kao podrška ekspedicija i mesečevih baza s pilotima, za šta nisu znali čak ni mnogi konstruktori, nastavlja Vikentije Samalj.
 

Zamišljeno je da kosmonauti stignu na Mesec i da se ukrcaju u rezervni brod sa strane, radi dodatnog osiguranja. Ako bi se glavnom nešto desilo, kosmonaut bi se kretao ka rezervnom brodu specijalnim kolicima, pričvršćenim za Lunohod.
 

 Međutim, sredinom 70-ih godina sovjetsko rukovodstvo je prebacilo akcenat na automatske marsovske stanice. Planovi za pilotirane letove na Mesec su bili ukinuti, Lunohod-3 koji je već bio gotov ostao je na Zemlji, iako je start planiran za 1977. godinu. Moglo je vrlo lako da se dogodi da se sovjetski kosmonauti voze baš njim.
 

Potomci Lunohoda zasad nisu imali prilike da polete u kosmos. Istina, drugi njihovi potomci su uspešno radili na Zemlji. Posle nesreće u Černobilju trebalo je raščistiti probijeni krov energetskog bloka iznad reaktora, koji je eksplodirao. Vojska je imala buldozere, kojima se upravljalo uz pomoć radija, ali bi se pod njihovom težinom krov provalio. Rukovodstvo SSSR se obratilo konstruktorima Lunohoda i oni su u neverovatnom roku, za svega dve nedelje, napravili dva laka terenska vozila,  koja su uspešno obavila sve zadatke.
 

Sad, 40 godina kasnije, Rusija ima nameru da se vrati na Mesec, na koji nakon dva izaslanika, koja su se tamo zauvek smrzla, nije sleteo nijedan aparat. 2013. godine biće poslat aparat «Luna-Glob», a posle 2015. – «Luna Resurs», u sastavu stanice biće veliki samohodni robot. Kao mesta za sletanje izabrani su rejoni polova. Po prognozama, tamo ima vode i upravo odatle ima smisla započeti osvajanje Zemljinog satelita. Za tačno merenje rastojanja i obračun orbita, ma kako to čudno bilo, još uvek može dobro doći Lunohod-1, ispostavilo se da od svih aparata ostavljenih na Mesecu on najjače odražava laserski signal.
 

A jedinstvene tehnologije, stvorene prilikom konstruisanja lunohoda, i dan-danas se primenjuju u kosmosu – navešćemo samo jedinstvene elektromotore, koji izdržavaju vakum.