Neprijatelj terao srpske civile pred puške srbskih vojnika

15.11.2020. god.

U kasnu jesen 1915, dok neprijatelj svom silinom nadire na Srbiju, povlače se žitelji severnijih srbskih varoši ka južnim krajevima. U Kraljevo se tada sliva više desetina hiljada izbeglica. Ovuda u odstupanju ka jugu prolaze i kralj, vlada, Vrhovna komanda.

Ratni putevi u te krajeve dovode i ratnike Užičkog odreda, koji je pripadao Drinskoj diviziji. Hrabro braneći napadnute položaje na ovom području oni, zajedno sa drugim srbskim snagama, omogućavaju glavnini vojske i države povlačenje kroz Ibarsku klisuru na Kosmet i dalje ka Jadranskom moru, pre neprijatelja koji bi da je okruži i porazi. U tim teškim borbama oko Ibra neki Užičani daju živote za otadžbinu.

Donedavno se u užičkom kraju nije dovoljno znalo oko učešća boraca sa ovog područja u tim dešavanjima. Kraljevčani su ove događaje redovno obeležavali, spomen-memorijal podigli na brdu Vranovac, ali su uglavnom izostajali dolasci predstavnika Užica. Sve do početka ovog meseca, kada su predavanju u Mataruškoj Banji o Kraljevu u Velikom ratu prisustvovali i predstavnici grada Užica, užičkog Udruženja potomaka ratnika „Major Kosta Todorović”, Istorijskog arhiva i Društva istoričara Užica.

– Predavanje u Crkvi Svetog kneza Lazara u Mataruškoj Banji održao je major u penziji Rade Vukosavljević. Upoznali smo borbe Užičkog odreda na tom području. Sveštenik u Mataruškoj Banji Ljubinko Kostić poreklom je iz užičkog sela Bioska, a našem uključivanje u obeležavanje posredovao je sveštenik Miloš Bosić iz Užica. Čuli smo ovde da su prethodnih godina o obeležavanju obaveštavani grad Užice i vojna komanda, ali da nisu slali predstavnike – kaže Radiša Marjanović, potpredsednik užičkog Udruženja potomaka ratnika „Major Kosta Todorović”.

Na prezentaciji je Rade Vukosavljević (koji je objavio i knjigu o Kraljevu u Velikom ratu) govorio, uz ostalo, o ratnim putevima Užičke vojske u oslobodilačkim ratovima Srbije. S tim što je počeo o Kraljevu, prenaseljenom izbeglicama jeseni 1915. godine, na koga nadire neprijatelj.

– Vojvoda Mišić donosi odluku da grad Kraljevo vojnički ne brani, da bi izbegao nepotrebno stradanje civila i rušenje grada. Kraljevo su Nemci zauzeli 6. novembra 1915, tu zaplenili 130 srbskih topova i ratni materijal, čak i jedan aeroplan. Zauzećem Kraljeva prestala je da postoji Železnica Kraljevine Srbije, čiji se poslednji pisak lokomotive čuo 6. novembra izjutra sa kraljevačke stanice – rekao je Vukosavljević.

U takvoj situaciji vojvoda Mišić sa jedinicama Prve armije zaposeda linije na severnom izlazu iz Ibarske klisure, da brani taj pravac. Tu su i borci Užičkog odreda s komandantom pukovnikom Ivanom Pavlovićem.

Po Mišićevoj zapovesti, Dunavska divizija drugog poziva sa Užičkim odredom i Sokolskom brigadom sprema se za odbranu glavnih položaja severno od Bogutovca linijom ka Vranovcu. Dugi i duboki rovovi su tu, da omoguće evakuaciju komore i artiljerije Ibarskim tesnacem i podizanje pontonskog mosta na Ibru za prebacivanje dela trupa Drinske divizije.

Za odbranu su glavni položaji dobro pripremljeni. Dok nemačke i austrougarske trupe nakon zauzimanja Kraljeva nastavljaju dalje, s ciljem da u Ibarskoj klisuri okruže srpske jedinice i potpuno ih poraze. Već 7. novembra okupator artiljerijskom vatrom tuče odbrambene položaje. Najteže borbe vode se 9. novembra na levom krilu Užičkog odreda, žrtve su na obe strane. Zato nemački korpus, usled dobro postavljene odbrane, nekoliko dana ne uspeva da napreduje kroz Ibarsku klisuru.

Onda se okupator poslužio nečasnim postupkom. Specijalni Alpski korpus za ratovanje na planinama, uveden u bitku kao sveža austrougarska snaga, uzima za taoce seljake iz okolnih sela. Austrougari sa uperenim bajonetima civile teraju ispred sebe ka srbskim položajima (što je zabranjeno ratnim pravom), znajući da Srbi neće pucati u njih. Videvši to, srbski vojnici nisu hteli da pucaju u svoj narod. Neki su se, bacivši oružje, i predali.

Posle ovakvog postupka Austrougara s civilima, popušta odbrana Dunavske divizije. Do 17. novembra okupirana je cela teritorija opštine Kraljevo. Ipak glavnina srpske vojske, znatno oslabljena, uspeva da nastavi odstupanje ka Kosmetu. Naredba Vrhovne komande za povlačenje ka Jadranskoj obali izdata je 25. novembra 1915., i to u tri pravca. Odluka je da srbska vlada ide iz Prizrena u pravcu Skadra, za njom i Vrhovna komanda.

U Mataruškoj banji prikazana su obeležja palim u tim borbama. Tu su i spomen-krst, ploča i nadstrešnica „Memorijal Užičkog odreda” na brdu Vranovcu u Pekčanici. Kao sećanje na pogibiju ratnika iz Užičkog odreda i drugih jedinica. Koji, piše na ploči, zakleti na vernost kralju i otadžbini junački pogiboše na Vranovcu i okolnim položajima 1915. u borbama sa nemačkim i austrougarskim okupacionim trupama.

Branko Pejović, Politika