Moskovski metro: muzej ispod zemlje i... iznad vode

17. novembra ujutro u Moskvi je u prvu vožnju (10.40 po moskovskom vremenu) krenula nova putnička kompozicija prestoničkog metroa „Poezija i metro“. „Poetski voz“ upoznaje putnike sa stvaralaštvom petorice najvećih pesnika iz Čilija, zemlje koja je ove godine obeležila 200-godišnjicu nezavisnosti.
 

U vagonima su na ruskom i španskom jeziku prikazane pesme i biografije dobitnika Nobelove nagrade – Pabla Nerude i Gabrijele Mistral, avangardista Visenta Vidobroa i Gonsala Rohasa, i najzad, zagonetnog „antipesnika“ Nikanora Pare. Sa sigurnošću se može reći da će reakcija putnika biti pozitivna. Jer, to nije prvi umetnički projekat Moskovskog metroa i život je pokazao da se ljudima sviđa kad se u vrevi svakodnevice pred njima iznenada pojavi „ostrvce večnosti i lepote“. Kao što je to slučaj, na primer, na stanici „Vorobjovije gori“, gde je u ove novembarske dane montirano 10 ogromnih cilindara-izloga, u kojima se nalaze pokretne konstrukcije s muzejskim eksponatima od porcelana. Dopisnik „Glasa Rusije“ bio je svedok kako odrasli i deca staju ispred izloga, razgledaju porcelansku lepotu, oduševljavaju se i fotografišu.
 

 „Ovo je divno!“ kaže u intervju za „Glas Rusije“ Natalija. „Čarobno! Imam skoro pedeset godina, naravno, radim, pa čak i učim – nemam nimalo vremena. Ali, ovde sam svratila i toliko sam zadovoljna! Predivna ideja!“ „U principu, prvi put vidim da je metro postao muzej,“ kaže školarac, učenik trećeg razreda Saša. „Stvarno, sve je kao u muzeju! Svideli su mi se raznobojni orlovi – vrlo su lepi. Verovatno je neko uložio veliki trud da ih napravi. Još su mi se svideli ljudi u obliku samovara – tako nešto još nisam video...“
 

 „Tako nešto još nisam video“ – to su reči koje s punim pravom može da izgovori svaki čovek. Zato što je muzejska izložba na metro stanici – može se reći, „nou-hau“ moskovskog metroa. Ideja je mogla da nastane verovatno zato što je lokacija stanice vrlo zgodna. Nalazi se na donjem nivou mosta iznad reke Moskve, potpuno je zastakljena, ona kao da visi iznad vode. Odavde se pruža predivan pogled na grad, reku i Vorobjovije gore... A stare centralne stanice prestoničkog metroa su pravi podzemni dvorci, obrađeni mermerom i granitom, gipsom i skulpturama, mozaičkim plafonima i vitražima. Nije ni čudo što turisti iz celog sveta u moskovsku podzemnu železnicu silaze kao u muzej i dugo šetaju po platformama, s divljenjem razgledajući svu ovu raskoš.


Poslednjih godina moskovski metro je još više učvrstio imidž „muzeja ispod zemlje“ nudeći stanovnicima višemilionskog megapolisa raznovrsne art-projekte. Tako je 2004. godine otvorena fotografska izložba pod nazivom „Gradovi sveta u Moskovskom metrou“. Zaista, u podzemnoj železnici prestonice ima stanica, koje su nazvane u čast Rima, Praga i Varšave, a sama izložba je smeštena u stanici, koja nosi naziv po najlepšem gradu Pribaltike – Rigi. 2006. godine na već pominjanim „Vorobjovim gorama“ odvijalo se bučno otvaranje festivala savremene umetnosti „Teritorija“: ovim gestom organizatori festivala su s jedne strane istakli demokratičnost svoje akcije, a s druge, njeno skoro andergraunsko usmerenje. Tako da je Moskovski metro u izvesnom smislu nastupio kao učesnik u savremenom art-procesu na strani neformalista.
 

Od 2007. godine u Moskovski metro je sišlo slikarstvo: prvi je na liniju izašao voz „Akvarel“ u kojem je smeštena izložba radova poznatog umetnika-akvareliste Sergeja Andrijake i njegovih učenika. Zatim su u „vozu – slikarskoj galeriji“ počele da se izlažu reprodukcije slika iz kolekcije poznatih muzeja u zemlji – peterburškog Ruskog muzeja i moskovskog Muzeja likovnih umetnosti „Puškin“. Tako da je prestonički metro realizovao mnogo projekata, koji po nečemu liče na projekte u podzemnim železnicama Pariza, Londona i Nju-Jorka. Međutim, na ono što se sad prikazuje na „Vorobjovim gorama“ – na kojima je praktično organizovana muzejska sala, u kojoj će se s vremena na vreme menjati pravi muzejski eksponati zasad se nije odvažio niko osim Moskve.