Profesor Milovan Vujović: nadam se da će Rusija zaštiti istoriju Srbije

Prošle nedelje u Moskvi u fondu slovenske pismenosti i kulture održano je još jedno zasedanje kluba Duša Srbije. Glavni akter na njemu bio je rukovodilac dobrotvornog fonda za pomoć Srbima „Toma Maksimović“ u gradu Novom Sadu, profesor Milan Vujović. Profesor je držao predavanje o istoriji Srbije. Bilo je reči o kosovskoj bici, i o dva srpska ustanka, o oba svetska rata i naravno o srpskim vojskovođama. Milovan Vujović nije izostavio ni srpskog grofa Savu Vladislaviča Raguzinskog, koji je početkom 18. eka pomagao ruskom caru Petru prvom i uspostavio rusko-kinesku granicu. Upravo on je dovezao u Rusiju iz Sremskih Karlovaca malog Abisinca Ibragima, dedu čuvenog ruskog pesnika Aleksandra Puškina.
 

Posle predavanja Milovan Vujović je izneo svoje utiske.
 

Nisam očekivao da će biti toliko veliki broj. I obično ne bude toliko pitanja posle predavanja ili posle izlaganja. Ljudi su pitali. Ja mislim da to je neobično da ima toliki interes, da su  sva pitanja išla na produbljivanje veza i odnosa između Srba i Rusa, i da je vera bila glavni stub, nosilac onoga, što je ovde prvo javilo. To se meni posebno prijatno.   
 

O istoriji stvaranja i rada fonda Toma Maksimović Milovan Vujović govori:
 

Toma Maksimović je bio veliki dobrotvor, koji je spasavao Srbe za vreme Drugog Svetskog rata preko 400 hiljada Srba, koji su bežali od ustaša iz Hrvatske, od muslimana iz Bosne i Hercegovine, od Šiptara, Bugara i od Mađara sa severa. On je sve to zbrinuo, dao hranu da hrane, školovala su deca. A kada je počelo ponovo stradanje Srba 1991. godine, onda su se ustaše setile da ponovo Srbe počnu uništavati, onda smo se mi setili toga dobrotvora Tomu Maksimovića i osnovali humanitarni fond. Dosad smo poslali preko 360 hiljada novih udžbenika i školske lektire, Srbima u Rumuniji, Srbima u Mađarskoj, pa kad se zaratilo 1991. godine i u Republiku Srpsku Krajinu. Od 1999. godine svu pomoć šaljemo Srbima na Kosovu i Metohiji. Prihvatali smo decu iz Bosne i Hercegovine za vreme rata u Novi Sad, Zreljanin, Vršac, Beograd. Oni su se odmarali, kad su bila ratna dejstva u Bosni i Hercegovini. A od 1999. godine smo sedam puta prihvatali decu sa Kosova i Metohije da oni dođu kod svojih vršnjaka, jer oni ne mogu nikud izaći. Ta deca na Kosovu i Metohiji se ne mogu ni s kim igrati. Neku decu Kforovci voze blindiranim kolima do škole. Sada pokušavamo da obeležimo dva veka Srpske revolucije, Prvog Srpskog ustanka.  
 

U Moskvu je Milovan Vujović doputovao na poziv ujedinjene srpske dijaspore Evrope i Azije i lično njenog izvršnog direktora, gospođe Radmile Vojnović, koja vodi klub Duša Srbije. Nadamo se da će Vaš dolazak u Moskvu biti početak naše saradnje, tim pre što će naredna godina u Rusiji biti posvećena Srbiji, piše u pismu Radmile Vojnović Milovanu Vujoviću.
 

A šta očekujete od Rusije? – pitali smo Milovana Vujovića.
 

Očekujem od Rusije da nas zaštiti preko Saveta bezbednosti da bi mi sačuvali Kosovo i Metohiju u granicama. Očekujemo da raspuste taj grozni Haški tribunal, koji samo Srbima sudi. Očekujemo da bi se preko tog Južnog toka pojačale veze i odnosi privrede. Očekujemo da se prodube veze i odnosi na nivou kulture, jezika, umetnosti, školskog sistema i razmene kako privrednika, tako i, recimo, školske dece, likovnjaka, muzičara i ostaloga. Da sa Kosova i metohiju prihvate neku decu na školovanje, i da tamo preko nekih ruskih preduzeća omogućavamo da oni rade i radom zarađuju. Sad se uz pomoć ruskih dobrotvora popravi jedan manastir na Fruškoj Gori. Tamo dolaze na leto ruska i srpska deca da se druže. Tako da se te veze između mlađima uspostavljaju. I vladika Vasilije Sremski je jako raspoložen da nam pripomogne oko tog posla, jer smo predočekivali rusku decu. Za jedan dan ja sam ih naučio uz pomoć saradnika da igraju i pevaju neke srpske pesme i igre.
 

Razgovarali smo sa profesorom, rukovodiocem dobrotvornog fonda Toma Maksimović u Novom sadu, profesorom Milovanom Vujovićem.