Sukob u Nagorno-Karabahu - pregled situacije - 04.11.

05.11.2020. god.

Pregled dešavanja na ratištu u Nagorno Karabahu za 04.11.

Mapa spornog regiona Nagorno-Karabaha

Interaktivna mapa bojevih dejstava (pogledajte ovde u novom prozoru)

Gubici Azerbejdžana prema podacima Jermenije

Dejan Berić o situaciji na fontu

Nagorno-Karabah: Smanjen intenzitet borbi - Šef informativnog odeljenja Odbrambene vojske Nagorno-Karabaha Suren Sarumjan rekao je da je tokom današnjeg dana smanjen intenzitet borbi na liniji dodira.

„Mogu reći da se u ovom trenutku se intenzitet borbi smanjio, ali to se dogodilo jer je Azerbejdžan shvatio da kombinovane operacije različitih jedinica ne donose rezultate. Drugi razlog je što je kičma njihovih elitnih specijalnih jedinica slomljena u klisuri u pravcu grada Šuši. Zbog ovoga intenzitet borbi ne može biti na istom nivou“, rekao je Sarumjan za RIA Novosti.

Vojska odbrane Republike Nagorno-Karabah odbila je napade azerbejdžanskih oružanih snaga u tri pravca, izjavio je Sarumjan.

Pregled političkih vesti za 04.11.

Putin: Rusija čini sve što od nas zavisi da se sukob na Južnom Kavkazu što pre okonča - Rusija čini i činiće sve što od nje zavisi kako bi se sukob u Nagorno-Karabahu što pre okončao, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.

„Znate, Rusija čini sve što od nas zavisi da se sukob na Južnom Kavkazu što pre okonča, kako bi se sačuvali životi ljudi koji stoje na suprotnim stranama i koji, nažalost, i dalje gledaju jedni druge kroz nišane automata i pušaka, i koji koriste oružje jedni protiv drugih“, rekao je ruski lider.

Putin je uveren da se ciljevi, kojima teže sukobljene strane u Nagorno-Karabahu, mogu postići i mirnim putem tokom pregovaračkog procesa.

„U svakom slučaju, mi smo u kontaktu i sa Jermenijom i sa Azerbejdžanom. Nadam se da ćemo uspeti da postignemo rezultat i to na takvoj osnovi koja bi odgovarala svim ljudima koji žive u tom regionu, ali da se to postigne mirnim putem“, zaključio je ruski predsednik.

Alijev: Naš zadatak je da uspostavimo teritorijalni integritet Azerbejdžana i mi se približavamo tom cilju - Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je da je Baku spreman da zaustavi rat u Nagorno-Karabahu, ali da bi se to desilo Jerevan se mora obavezati da će povući vojsku sa "okupiranih teritorija".

„Kao prvo, verujem da što se pre rat završi to će biti bolje. Više puta sam govorio i mogu još jednom ponoviti da ako premijer Jermenije preuzme obavezu da oslobodi ostatak teritorija, mi smo danas spremni da se zaustavimo. On to još nije učinio“, rekao je Alijev u intervjuu italijanskom listu „La republika“.

Predsednik Azerbejdžana je istakao da kompromis Jerevana treba da bude „potpuno oslobađanje svih okupiranih teritorija u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN i realizacijom njihovih osnovnih principa“.

„Prema osnovnim principima, u početku treba da bude oslobođeno pet regiona, a zatim još dva. Mi smo jednostrano već oslobodili četiri regiona. Zbog toga Pašinjan treba da kaže da se vojska treba povući sa teritorija koje su i dalje pod okupacijom – Agdamskog, Kelbedžarskog i Lačinskog regiona. Ali on to ne saopštava. To pokazuje da on ne želi da se rat okonča“, kaže Alijev.

On je naglasio da se Baku približava svom glavnom cilju.

„Naš zadatak je da uspostavimo teritorijalni integritet Azerbejdžana i mi se približavamo tom cilju. Može se reći da smo 30 godina čekali na to. Kako vam je poznato, tokom tog perioda Baku je bio ozbiljno privržen pregovaračkom procesu. Nažalost, to nije dovelo do nekog značajnijeg rezultata. Pored toga, u poslednjih nekoliko godina rukovodstvo Jermenije nas je stalno podstrekavalo svojim izjavama i postupcima, uključujući i vojne provokacije. Poslednja se dogodila 27. septembra. Bili smo prinuđeni da odgovorimo. Kada je reč o pobedi, nismo sebi postavili takav cilj. Hteli smo da to rešimo za pregovaračkim stolom. Ali smo uvek spremni da to postignemo i na bojnom polju, što i činimo“, poručio je azerbejdžanski lider.

Lavrov: Zabrinuti smo zbog internacionalizacije nagorno-karabaškog sukoba i umešanosti militanata sa Bliskog istoka - Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da oko 2.000 plaćenika sa Bliskog istoka učestvuje vojnom konfliktu u Nagorno-Karabahu.

Lavrov je istakao da Rusija poziva spoljne igrače da iskoriste svoje sposobnosti da spreče prebacivanje plaćenika iz zemalja Bliskog istoka u Nagorno-Karabah.

„Zabrinuti smo zbog internacionalizacije nagorno-karabaškog sukoba i umešanosti militanata sa Bliskog istoka. Više puta smo pozivali spoljne igrače da iskoriste svoje mogućnosti kako bi sprečili prebacivanje plaćenika, čiji se broj u zoni sukoba, prema dostupnim podacima, već približava ka dve hiljade. Te teme se, između ostalog, doticao Vladimir Putin tokom telefonskog razgovora sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom 27. oktobra i u redovnim kontaktima sa liderima Azerbejdžana i Jermenije. Uporno nastavljamo da zagovaramo naš stav na raznim kanalima“, rekao je on.

Lavrov je takođe rekao i da predsednik Vladimir Putin praktično u svakodnevnom režimu ulaže posredničke napore usmerene na regulisanje trenutne situacije.

"Na njegovu inicijativu postignut je sporazum o humanitarnom primirju u prvoj polovini oktobra. Činimo sve što je moguće, uključujući i sa Sjedinjenim Američkim Državama i Francuskom, kopredsedavajućim partnerima u Minskoj grupi OEBS-a da taj sporazum deluje u punoj snazi“, rekao je ministar i dodao da „paralelno s tim, Rusija nudi moguće opcije za političko rešenje“.

„Daleko smo od ravnodušnog prema činjenici da su borbena dejstva izbila između dva naroda tradicionalno prijateljska Rusiji zbog problema koji je, po našem dubokom uverenju, odavno morao da bude rešen isključivo političko-diplomatskim sredstvima. Uzimajući u obzir činjenicu da je Rusija sa Azerbejdžanom i Jermenijom povezana zajedničkom istorijom, kulturom, naprednim humanitarnim i ekonomskim vezama, ispoljavanje diktata, prinude i pritiskanje sa naše strane su više nego neprimereni“, naglasio je ministar.

On je dodao da Rusija podržava konstruktivne želje suseda Azerbejdžana i Jermenije za regulisanjem situacije u Nagorno-Karabahu.

On je istakao da će Rusija nastaviti da sarađuje sa Turskom i koristiće sav svoj uticaj u regionu kako bi sprečila „razvijanje“ vojnog scenarija u Karabahu.

Prema njegovim rečima, Moskva i Ankara su dva bliska partnera koja su „sposobna da pokažu fleksibilan, pragmatičan pristup i da se u međusobnoj saradnji rukovode strateškom vizijom“. Kako je rekao, Sirija i Libija su očigledni primeri poslovne i sadržajne saradnje ruskih i turskih diplomata, vojske i specijalnih službi.

„Iako nije odmah postignut stabilan prekid vatre, nastavićemo da koristimo sav uticaj koji imamo u regionu, sarađivaćemo sa turskim partnerima kako bismo zaustavili dalji razvoj vojnog scenarija, uspostavili dijalog između strana i ubedili Baku i Jerevan da sednu za pregovarački sto“, rekao je Lavrov.

Ministar je dodao da je Minska grupa OEBS-a opštepriznati format za rešavanje sukoba u Nagorno-Karabahu, kao i da se Moskva istovremeno zalaže za rad sa svim partnerima i susedima strana u sukobu, koji mogu da utiču na Jerevan i Baku, kako bi došli do mirnog rešenja sukoba.