„Pravo na samoopredeljenje naroda Nagorno-Karabaha je crvena linija“: Intervju sa Pašinjanom
Planovi Turske i Azerbejdžana da blickrigom preuzmu kontrolu nad Nagorno-Karabahom su propali, rekao je jermenski premijer Nikol Pašinjan.
U četvrtak su Alijev i jermenski premijer Nikol Pašinjan dali paralelni intervju za RIA Novosti, koji je vodio Dmitrij Kiseljov, generalni direktor novinske agencije "Rosija sivodnja".
"Trenutno Odbrambena vojska Nagorno-Karabaha drži odbranu. I u stvari, možemo reći da su planovi Turske i Azerbejdžana da blickrigom preuzmu kontrolu nad Nagorno-Karabahom trenutno propali", rekao je jermenski premijer.
U ovom delu prenosimo intervju jermenskog premijera.
Što se tiče jermenske strane, naravno da nema stranaca koji bi se borili sa strane Nagorno-Karabaha. Možda postoje neki Jermeni koji su došli iz dijaspore da podrže svoje sunarodnike. Ali, naravno, ne mogu se smatrati plaćenicima.
- U moskovskim sporazumima od 10. oktobra pominju se osnovni principi nagodbe, molim Vas da dešifrujete ove principe onako kako ih razumete?
Pašinjan: Ovi principi su dobro poznati - to je pravo na samoopredeljenje naroda, oto je nekorišćenje sile ili pretnja upotrebom sile, teritorijalni integritet. Pitanje je kako strane tumače ove principe, jer se tokom pregovaračkog procesa pokazalo da različite strane različito tumače ove principe. I sada imamo situaciju da je jedan od ovih veoma važnih principa već prekršen. Već sam govorio o tome - to je nekorišćenje sile ili pretnji silom za rešavanje problema Nagorno-Karabaha.
- Gospodine premijeru, ako govorimo o kompromisima, na koje kompromise biste i dalje bili spremni? I postoji li linija preko koje se ni pod kojim uslovima nećete povući?
Pašinjan: Da, naravno, postoji takva karakteristika, i ova osobina je pravo na samoopredeljenje naroda Nagorno-Karabaha. I uvek je u svako doba Jermenija bila spremna na takav kompromis. A najpoznatija inicijativa je Kazanjska inicijativa, kada je Jermenija bila spremna za konkretan kompromis. Ali Azerbejdžan je odbio da potpiše ove sporazume, jer Azerbejdžan nije želeo i ne želi da prihvati pravo na samoopredeljenje Jermena iz Nagorno-Karabaha. A pravo na samoopredeljenje Nagorno-Karabaha je linija za nas, naravno, to je za nas „crvena linija“ preko koje ne možemo da pređemo.
Pašinjan: Rekao sam da je Jermenija spremna na kompromise. I pitali ste da li postoji „crvena linija“ preko koje nećemo prelaziti. I rekao sam da je to pravo na samoopredeljenje naroda Nagorno-Karabaha.
- Upravo smo razgovarali o liniji, ali o nekom konkretnom kompromisu? Ne biste želeli da navodite primere takvog kompromisa, da li sam dobro razumeo?
- Znate, sada su u moskovskoj izjavi navedeni konkretni koraci kako da se obnovi određeni proces pregovora. A konkretni koraci su već opisani u okviru ovog sporazuma, i mi smo spremni da preduzmemo takve korake za rešavanje pitanja Nagorno-Karabaha. I mi smo spremni na takve kompromise, spremni smo na proporcionalne kompromise, na šta je Azerbejdžan spreman.
- Hvala, gospodine premijeru. Zaista smo rekli da se ovaj rat odlikuje izuzetnom okrutnošću, ta okrutnost je već otišla u istoriju, a oba lidera su ušla u istoriju kao učesnici okrutnog rata. Kako biste voleli da nakon toga ostanete u istoriji?
Pašinjan: Ovo nije pitanje bilo kakve lične ambicije. Voleo bih da se sukob oko Nagorno-Karabaha konačno reši kao rezultat ovog sukoba. Na osnovu kompromisa. Tako da nađemo rešenje koje bi bilo prihvatljivo za sve strane - Jermeniju, Nagorno-Karabah i Azerbejdžan. I to bi bila konačna odluka.
Pašinjan: Naravno. Odgovarajući na vaše prvo pitanje, rekao sam da je veoma važno obratiti pažnju na ciljeve koje Turska ima u ovom procesu. Siguran sam da se Turska nakon dobro poznatih događaja s početka 20. veka želi vratiti na Južni Kavkaz da bi nastavila politiku jermenskog genocida na Južnom Kavkazu. Veoma je važno shvatiti da je ovo pragmatičan cilj za Tursku. Ne emotivni cilj, već pragmatičan cilj, jer Jermeni Južnog Kavkaza su poslednja barijera za Tursku, za širenje na sever, za širenje na istok i za širenje na jugoistok, jer sam siguran da je ovo nastavak turske carske politike. A sve ovo što se sada događa na Južnom Kavkazu treba posmatrati u kontekstu politike koju Turska vodi u Sredozemnom moru, u Libiji, u Siriji, Iraku, u odnosu na Grčku i Kipar. Kao što sam već rekao, ovo što se sada dešava, ovaj proces je već izašao iz okvira lokalnog sukoba oko Nagorno-Karabaha, sada se odvija preraspodela. Turska želi da redistriše Južni Kavkaz, tačnije da preuzme kontrolu nad celim Južnim Kavkazom i od njega napravi odskočnu dasku za dalje širenje u pravcu severa, istoka i jugoistoka.
Čitajte više na Sukob u Nagorno-Karabahu - pregled situacije
- Izvor
- Tanjug
- foto: © RIA Novosti / Vladimir Trefilov/ vostok.rs
- Povezane teme
- Jermenija
- Azerbejdžan
- Turska
- sukobi
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.