BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Za šta se borimo?

Za šta se borimo?
16.11.2010. god.

Zbog čega nemački vojnici ratuju u Avganistanu? Ovo pitanje, mada ne u tako direktnom obliku, sadrži niz istupanja poslanika nemačkog parlamenta, gde su održane rasprave povodom nove strateške koncepcije NATO-a. O konkretnim detaljima ovog dokumenta, koji planiraju da usvoje za nedelju dana na samitu u Lisabonu, parlamentarci za sada malo znaju. Oni se čuvaju u tajnosti. Zato je tema učešća Nemačke u avganistanskoj misiji, čije izvođenje je jedna od najvažnijih komponenti strategije alijanse, bila za učesnike rasprave mnogo bliža.
 

Zaista, može se reći da nekakvih posebnih tajni, vezanih sa dejstvima nemačkog kontigenta u Avganistanu i situacijom u ovoj zemlji u celini, danas praktično nije ostalo. Tim pre što je krajem septembra rukovodstvo Nemačke dalo poslanicima referat o razvoju događaja u Avganistanu posle nedavno održanih parlamentarnih izbora. Istina, takođe tajni. Ipak, neke od tajni su postale poznate štampi. Recimo ova. Od 13. do 19. septembra, tačnije samo za nedelju dana, u zemlji je bilo zabeleženo oko 1500 incidenata. Između ostalog skoro 1000 puškaranja, 177 terorističkih akata. U suštini to je pravi rat, zaključuju komentatori.
 

Ukupan broj poginulih nemačkih vojnika u Avganistanu nije ukazan u referatu. Ali prema drugim proračunima, on iznosi 44 osobe. Možda cifra nije tako velika u kontekstu ukupnih gubitaka koalicije – preko 2000 ljudi. Jer nema ratova bez gubitaka. Ali ipak, u ime čega treba da ginu nemački, i ne samo nemački vojnici u Avganistanu? Ovo pitanje postavljaju danas u Nemačkoj parlamentarci, političari i eksperti.
 

Ulje na vatru diskusije dolile su nedavne izjave ministra obrane Karla Teodora cu Gutemberga o tome da kao jedan od vojnih globalno-strateških zadataka treba van svake sumnje da se razmatra zaštita trgovinskih puteva i izvora sirovina. Predstavnici opozicije su odmah optužili ministra da poziva na politiku topovnjača i podsetili da Ustav Nemačke zabranjuje rat kao srestvo vođenja ekonomske politike. Između ostalog, upravo isto to, skoro od reči do reči, primetio je bivši predsednik Nemačke Horst Keler u maju ove godine, što ga je koštalo dužnosti.
 

Posebne primedbe protiv Gutenberga i njegovih kolega iz kabineta – ministra inostranih poslova Gida Vestervelea, ticale su se njihovog prećutkivanja rokova povlačenja nemačkog kontigenta iz Avganistana. Holanđani su već otišli. Kanađani će otići sledeće godine, Poljaci 2012. Italijani i Šveđani će povući svoje trupe do 2014. godine. Jedini koji ćute su Nemci, negodovao je ovih dana u televizijskom intervjuu rukovodilac frakcije zelenih u parlamentu Jurgen Tritin. Možemo ga shvatiti. Saopštenja o napadima terorista na baze i konvoje NATO-a, na vojnike snaga za podršku mira praktično su svakodnevna.
 

Poznati ekspert, rukovodilac Centra za vojne prognoze profesor Anatolij Ciganok na pitanje kako teku danas stvari u Avganistanu, odgovara lakonski.
 

Sve je gore i gore, kaže ekspert. Borbena dejstva u Avganistanu nisu stvorila ono što je tražila Amerika – nije uveden red. Vojnog rešenja u Avganistanu nema.
 

Žalosni aforizam poslednjih godina postala je za Nemačku izjava bivšeg ministra odbrane Petera Štruka o tome da bezbednost zemlje treba braniti i u Avganistanu. Moguće. Samo sada se često čuju reči o tome da Nemačka takođe postaje meta terorista. Član prezidijuma Leve stranke Volfgang Gerke smatra da se terorizam može pobediti samo ako dominantna snaga u svetu postane pravda, dostojanstvo i raznovrsnost kultura. Novi komandant britanske armije general ser Dejvid Ričards govori i o demokratiji i obrazovanju. Ne zaboravljajući, istina, na realno oružje. Između ostalog, za sada balans, po svemu sudeći, preteže u stranu poslednjeg.



  • Izvor
  • Golos Rossii, FOTO: © Flickr.com/isafmedia/cc-by/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.


Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Ostale novosti iz rubrike »