RT: „Nijedan sirijski militanat nije u Nagorno-Karabahu, oni u svojoj zemlji imaju šta da rade“ - Erdogan

14.10.2020. god.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan osudio je navode da su sirijski militanti raspoređeni da pomognu azerbejdžanskim ratnim naporima u osporavanom Nagorno-Karabahu, rekavši da su prezauzeti ratujući kod kuće.

"Mi nemamo takvu agendu," rekao je Erdogan u sredu na skupu vladajuće Stranke pravde i razvoja, odgovarajući „onima koji nas zovu da kažu `poslali ste mudžahedine iz Sirije` “.

"Imaju posla da rade u svojoj zemlji, ne bi išli tamo", insistirao je turski predsednik.

Prethodno je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da postoje „pouzdane informacije“ koje ukazuju na to da „sirijski džihadisti“ ulaze u region koristeći turski grad Gaziantep kao tranzitnu tačku. Kasnije je portparol Kremlja Dmitrij Peskov izrazio „ozbiljnu zabrinutost“ zbog prisustva stranih boraca u „žarištu“, ali nije je naveo detalje.

Prema Erdoganu, i Rusija i Francuska nisu u poziciji da prozivaju Tursku.

„Toliko oružja dolazi iz Rusije, na isti način, toliko oružja dolazi iz Francuske, zašto ne biste razgovarali o njemu?“ naglasio je Erdogan.

Jermenija se u velikoj meri oslanjala na isporuke oružja iz Rusije, svog dugogodišnjeg saveznika u okviru Ugovora o kolektivnoj bezbednosti šest post-sovjetskih država. Moskva takođe ima vojnu bazu na jermenskom tlu kao deo uzajamnih bezbednosnih aranžmana. Francuska je tokom proteklih godina isporučila Jermeniji određeni broj pešadijskog i protivtenkovskog oružja.

Turska je negirala dovođenje sirijskih militanata u borbenu zonu, kao i njen bliski saveznik Azerbejdžan. Baku insistira da su njegove oružane snage angažovane u borbama protiv jermenskih snaga u enklavi u potpunosti popunjene kadrom i da im nije potrebno ljudstvo iz inostranstva.

Ankara je obećala nepokolebljivu podršku „bratskom“ Bakuu od samog početka sukoba 27. septembra. Turski zvaničnici takođe su više puta saopštili da će se višedecenijski sukob završiti tek kada Jermenija napusti „okupirane“ zemlje Nagorno-Karabaha.

Sporni region, uglavnom naseljen etničkim Jermenima, otcepio se od Azerbejdžana nakon raspada Sovjetskog Saveza. Nagorno-Karabah je ratovao u trogodišnjem ratu sa Azerbejdžanom početkom 1990-ih, sve dok 1994. godine u Moskvi nije potpisan veliki sporazum o prekidu vatre između zaraćenih strana.

Izvor: Vostok / RT

Čitajte više na Sukob u Nagorno-Karabahu - pregled situacije