Kako je formirana Ruska imperija
Tokom svoje istorije Ruska imperija je obuhvatala delove istočne i severne Evrope, Azije, pa čak i Severne Amerike. To je po veličini bila treća najveća država u istoriji čovečanstva. Veće su bile samo Britanska imperija i Džingis-kanova Mongolska imperija. Ruska imperija je svoj „zvezdani trenutak“ doživela pre nego što je stvorena. To se dogodilo u hramu koji danas više ne postoji, piše Russia beyond.
Šta je car Petar učinio kako bi stvorio Rusku imperiju?
A.P. Antropov. Portret Petra I. 1770.
Ruski muzejRusija je početkom 18. veka bila „novajlija“ među evropskim državama. Evropljani su teško mogli da razumeju titulu njenog vladara. Nisu znali šta je to „car“ pa su Petra mnogo puta nazivali „ruski imperator“ i pre nego što je carevina prerasla u imperiju. Na primer, tako je Petar tretiran još 1698. godine tokom posete Engleskoj. Veličina ruske teritorije (naročito u poređenju sa evropskim državama) upućivala je na to da njen vladar mora biti nešto više od običnog cara.
Petar je 1706. godine, po prvi put u ruskoj istoriji, nagradio pojedine svoje podanike (vojskovođu Borisa Šeremetjeva, državnika Nikitu Zotova, admirala Fjodora Apraksina, i dr.) titulom „grof“. Aleksandar Menšikov je 1707. godine prvi dobio titulu kneza carskim ukazom, a ne samim rođenjem. U Evropi su imperatori imali pravo da dodeljuju titule grofa i princa. Britanski poslanik u Rusiji Čarls Vitvort je 1710. godine (tj. godinu dana nakon velike pobede koju je Rusija odnela nad Švedskom u Poltavskoj bici) održao govor u kome se obratio caru Petru titulom „kajzer“ (po analogiji sa Kajzerom ili imperatorom Svetog rimskog carstva koje je postojalo do početka 19. veka).
Zasedanje Senata u vreme Petra I u Jekateringofskom dvorcu.
Public domainNa kraju je car Petar počeo da unosi izmene i u ruske institucije. Tako je 1711. godine osnovao Praviteljstvujušči senat što je bio očigledan izraz poštovanja prema Senatu u Rimskoj imperiji. Ruski senat je bio savet visokih funkcionera i vojskovođa koji je imao pravo da u carevom odsustvu donosi odluke od značaja za državu. Kasnije, 1718-1719, počelo je stvaranje centralizovanih državnih ministarstava koji su se zvali kolegije. One su postepeno potisnule zastareli sistem moskovskih uprava podelivši funkcije upravljanja državom na odgovarajuće institucije.
Tako su do 1721. obavljene sve pripreme za proglašenje novog statusa ruske države i njenog suvereniteta. Kako se to dogodilo?
Gde i kada je proglašena Ruska imperija?
A. Tozeli. Panorama Peterburga. Akvarel. 1820. List 6. Zgrada Dvanaest kolegija.
Public domainFormiranje Ruske imperije obnarodovano je 22. oktobra 1721. godine naporedo sa praznovanjem Ništadskog mira (sklopljenog između ruske carevine i Švedske imperije 10. septembra 1721. godine) kojim je Veliki severni rat završen ubedljivom pobedom Rusije. Prema tom sporazumu Švedska je priznala da Estonija, Livonija, Ingrija i jugoistočna Finska pripadaju Rusiji. Za Ruse je ta pobeda imala ogroman značaj jer je neposredno pred početak rata Švedska bila najmoćnija vojna sila u Evropi. Sada je taj status u svakom pogledu pripao Rusiji.
Pitanje proglašenja cara Petra za ruskog imperatora prvi put je zvanično postavljeno samo četiri dana pre zvanične ceremonije, 18. oktobra 1721. godine, a postavili su ga članovi Svetog Sinoda (organa koji je rukovodio Ruskom pravoslavnom crkvom). Oni su odlučili da „umole“ Petra da primi titulu „Petar Veliki, otac otadžbine i imperator cele Rusije“. Ta odluka je 19. oktobra prosleđena Senatu, a 20. oktobra je knez Aleksandar Menšikov lično obavestio Petra, koji je, kako se pričalo, u više navrata odbijao da primi titulu ali je na kraju dao svoj pristanak.
Trojicki (Trojice-Petrovski) sabor.
Public domainSvečano bogosluženje je održano 22. oktobra u staroj Trojickoj crkvi, prvom i najstarijem hramu Sankt Peterburga (koji su boljševici srušili 1933). Na ceremoniji se okupilo preko 1.000 najviših državnih funkcionera i oficira, dok je 125 galija Baltičke flote stajalo u koloni na Nevi ispred Trojickog trga. Petar je primio titulu imperatora u malom prilično skromnom drvenom hramu. Posle bogosluženja kancelar Gavril Golovkin (1660-1734) održao je govor u kome je u ime Senata, Sinoda i celog naroda Ruske carevine zamolio Petra da primi titulu imperatora. Primivši titulu Petar Veliki je održao vrlo kratak govor, svega tri rečenice, u kome se zahvalio Bogu za pobedu nad Švedskom i podstakao ruske vojnike na dalje usavršavanje u vojnim veštinama. Govor je završio ovako: „Treba se truditi na opštu korist i dobitak koji Gospod stavlja pred naše oči [...] od čega će narodu biti lakše“.
Car Petar je tako postao imperator, a carica, njegova supruga, postala je imperatorka. Carska kruna na državnom grbu zamenjena je imperatorskom krunom. Posle ceremonije usledio je veličanstven praznik sa vatrometom koji je trajao skoro tri sata (organizovao ga je i kontrolisao lično Petar Veliki). Imperator Petar je pio sa gostima do tri sata ujutru, a čitavo slavlje je trajalo još nedelju dana.
Georgij Manajev, Russia beyond
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Public Domain; Russia Beyond/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Američke obaveštajne službe godinama su obučavale agente u Ukrajini, nastojeći da to sakriju od Moskve, navodi nemački magazin.
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.