Novi ruski Robinzoni: Kako ljudi koriste besplatni „dalekoistočni hektar“
Lepo je provesti vikend na ogromnom placu punom košnica, ili se provozati motornim sankama kroz planinu ili tajgu. Pogledajte kako su učesnici programa „Dalekoistočni hektar“ iskoristili dobijenu parcelu, piše Russia beyond.
Građani Rusije od 2016. godine mogu potpuno besplatno da dobiju nekoliko hektara zemlje na ruskom Dalekom istoku. Program „Dalekoistočni hektar“ je osmišljen tako da ljudi kultivišu nepristupačne teritorije na samom kraju Rusije, kako za lične potrebe, tako i u komercijalne svrhe. Porazgovarali smo sa vlasnicima najneobičnijih „hektara“.
Kampovanje među pčelama
Aleksandar Lurkin
U Primorju se sada u prirodi među košnicama može provesti dan, pa čak i noć, zahvaljujući Aleksandru Jurkinu. Aleksandar je 2016. godine uzeo 10 hektara zemlje blizu naselja Tigrovo, gde već ima vikend-kuću, i tu je sa porodicom napravio poljoprivredno imanje.
Aleksandar Lurkin
„Zasada primamo goste, naše prijatelje i njihove prijatelje koji su saznali za ovo preko ’radio Mileve’“, priča Aleksandar. Gosti žive u kući ili u šatorima, a mogu da prenoće i u ’Apitoriju’, tj. u objektu gde držimo košnice sa pčelama. „U prizemlju je veliki kedrov ležaj na četiri košnice, a na spratu je gostinska soba sa pogledom na ostale košnice“, objašnjava Jurkin. „Tu mogu da odsednu gosti koji hoće da leže ’na pčelama’, da se tako okrepe i prikupe snagu slušajući njihovo zujanje i napajajući se njihovom energijom, da osete miris smole mandžurskog kedra i meda. Tu može da se prenoći ili da se provede par sati“.
Aleksandar Lurkin
Od aprila do novembra Aleksandar živi na imanju sa ženom, troje dece i majkom. Zimu provode u Vladivostoku, gde deca imaju dodir „sa civilizacijom“, a on pravi i popravlja košnice, a takođe prodaje med preko Instagrama.
Aleksandar je izabrao „hektare“ duž reke, gde je pre sto godina bilo naselje. „Tu planiramo da raščistimo teren i podignemo kuće za odmor“, kaže on. „Nije velika jagma za ovim hektarima, mada ima i ozbiljnih preduzetnika koji uzimaju i po 50 hektara i pokušavaju da razvijaju turizam i poljoprivredu. Loši su putevi, ima problema sa strujom, a u goste nam iz tajge dolaze tigrovi, divlje svinje i medvedi“.
„Meni treba prostor“, kaže on. „Hoću da ljudi kod nas osećaju slobodu, pa makar i bez struje i interneta. I da se čuje zujanje pčela“.
Planinsko imanje kao u bajci
Bračni par Viktor Atamanjuk i Jevgenija Jurjeva sa troje dece su još 2003. godine iz Habarovska otišli da žive duboko u Tajgu. Hteli su da budu sami sa prirodom, da se udalje od kancelarijske svakodnevice i oprobaju se u biznisu. Ovde, na planinskom prevoju Mjao-Čan, osam kilometara od najbližeg naselja, gde praktično nema ni puteva, napravili su odmaralište bez inerneta. Na raspolaganju su četiri gostinske kućice, i svaka ima peć, a tu je i prava ruska „banja“ (parno kupatilo) na drva i osam severnih vučnih pasa za sankanje po snegu. Jevgenija za svoje imanje kaže da je to Dalekoistočna Aljaska.
Zasada sva zarada odlazi na održavanje domaćinstva, a u divljini tajge na severu to nije nimalo lako. „Mi smo o svom trošku napravili bunar, imamo svoj agregat i vozimo se po skoro neprohodnom putu koji je ostao još od sovjetskih geologa. Zimi se ovamo iz naselja može doći samo na električnim saonicama, skijama ili peške“, kaže Jevgenija.
Do 2020. godine su na „dalekoistočnim hektarima“ finansirani samo poljoprivredni projekti, a za iduću godinu je obećana pomoć turističkom sektoru, pa se Jevgenija nada da će još više gostiju moći da uživa u lepotama Mjao-Čana.
Šitake pečurke i vijetnamske svinje
Donedavno je Andrej Popov živeo u Vladivostoku i bavio se video-reklamom, a nedavno je ostavio sve i preselio se u tajgu, u selo Timofejevku, udaljeno 45 kilometara od grada. „Uvek sam želo da imam svoju kuću i svoj vrt. Čim se pojavio program ’Dalekoistočni hektar’ shvatio sam da je vreme za akciju“, kaže Andrej. „Uzeo sam 9 hektara i napravio ovde malu farmu“.
Najpre sam držao piliće, koze i prepelice, kao i ostali. „Ovde je teren kamenit, nije pogodan za zemljoradnju“, priča on. „Na par hektara sam hteo da posadim krompir, čak sam kupio i traktor. Ali kad se otopio sneg video sam koliko ima kamenja u polju i zaplakao“. Tada je Andrej odlučio da gaji crne vijetnamske svinje. Zatim je naučio da gaji japanske šumske pečurke šitake, koje su na ceni i u kuhinji i u medicini. „Ako se šitake dobro pokažu, odvojiću više mesta za njih“, kaže novopečeni farmer.
Za razliku od mnogih drugih, Andrej je imao sreće sa infrastrukturom. Teren je pokriven mobilnom mrežom, ima puteva, pa čak i struje. Sve poslove je naučio na internetu i od iskusnijih farmera.
Sada vodi popularni blog na Jutjubu i Instagramu, gde priča o svom životnom i profesionalnom iskustvu.
Ana Sorokina, Russia beyond
- Izvor
- Tanjug
- / vostok.rs
- Povezane teme
- Rusija
- stanovništvo
- zanimljivosti
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.