RT: Azerbejdžan i Jermenija u ratu: Šta treba da znate o krvavom sukobu oko dugo osporavanog regiona Nagorno-Karabaha

01.10.2020. god.

Krvavo rasplamsavanje sukoba između Azerbejdžana i Jermenije zbog teritorijalnog spora rizikuje da preraste u veliki regionalni rat. Kako su se dve bivše sovjetske republike zaplele u sukob ukorenjen u zavadi staroj poput brda.

Tekuća neprijateljstva započela su 27. septembra, postavši jedan od najozbiljnijih u nizu graničnih sukoba koji su se u regionu događali prilično redovno. Strane se bore oko Nagorno-Karabaha, planinske regije koja se nalazi unutar Azerbejdžana, međunarodno priznate, i nekih okolnih teritorija.

Baku polaže pravo na suverenitet nad njima, na osnovu granica postavljenih tokom sovjetske ere i tvrdi da ih je okupirala Jermenija. Jerevan podržava pretežno jermensko stanovništvo Nagorno-Karabaha u nastojanjima za nezavisnost, za koju su 1990-ih vodili krvavi rat protiv Azerbejdžana.

Vekovna semena napetosti

Nagorno-Karabah je među onim mestima u svetu u kojima ne postoje istorijski tačni dokazi o koji potkrepljuju čije su tvrdnje jače. Uvek je bio previše udaljen i teško ga je bilo kontrolisati da bi neka određena sila postala dominantna u etničkoj ili verskoj pripadnosti. Jermeni i Azerbejdžanci žive tamo u improvizovanim naseljima, sa starim grdnjama koje se čuvaju generacijama.

Rusko carstvo je prisvojilo je region početkom 19. veka nakon rata sa Iranom, ali njeni ciljevi su bili ograničeni na sprečavanje rastućeg jermenskog i azerbejdžanskog nacionalizma. Posle boljševičke revolucije početkom 20. veka započeo je pravi rat. Sovjeti su se uključili da preuzmu kontrolu nad regionom i podržali teritorijalne pretenzije Azerbejdžana. Razlog se uglavnom svodio na boljševikovu želju da Turska na kraju prihvati komunizam. Turci i Jermeni bili su zakleti neprijatelji, a Josif Staljin se bojao da ne uznemiri Carigrad, tadašnju prestonicu, dajući Jerevanu zemlju koju je Baku želeo. Tako je Nagorno-Karabah završio kao autonomna oblast sovjetskog Azerbejdžana.

Post-sovjetsko krvoproliće

Raspad SSSR-a je potom doveo do ponavljanja istog scenarija. 1988. godine vlasti Nagorno-Karabaha, koje su i dalje bile pretežno jermenske po nacionalnom sastavu, uprkos azerbejdžanskoj administraciji, podnele su zahtev Moskvi da im se teritorija prenese pod jurisdikciju Jermenije.

Nakon što je to odbijeno, tenzije su se pojačale, prerastajući u pravi rat 1991. godine. Borba između nezavisnog Azerbejdžana i samoproglašene Nagorno-Karabaške republike, koju je podržala Jermenija, trajala je do maja 1994. godine i odnela oko 15.000 do 25.000 života na obe strane, takođe prisiljavajući stotine hiljada civila na beg.

Tada potpisano primirje uz rusko posredovanje ostavilo je Nagorno-Karabahu kontrolu nad većinom teritorije koje je ostalo u sastavu Azerbejdžana, plus velike površine koje su ga povezivale sa Jermenijom i Iranom, i mali deo sa azerbejdžanske strane.

Zamrznuti sukob, strani igrači

Sukob nikada nije rešen, već samo zamrznut, a nastavak neprijateljstava u Nagorno-Karabahu prošle nedelje nije izbio iz vedra neba. Veći sukobi, za razliku od trenutnog, dogodili su se 2014., 2016. i jula ove godine.

Ovog puta je drugačiji stav Turske, koja dugo godina podržava Azerbejdžan, i koja je istorijsk neprijatelj Jermenije. Za razliku od mnogih međunarodnih igrača koji pozivaju strane da zaustave neprijateljstva, Ankara otvoreno navodi Baku da vojnom silom zauzme sporne teritorije.

Situacija dovodi Rusiju u prilično nezgodnu situaciju, jer je Moskva dugogodišnji saveznik Jermenije i tamo ima vojnu bazu. Istovremeno, Rusija blisko sarađuje sa Turskom na nizu međunarodnih pitanja, poput uspostavljanja mira u Siriji.

Proteklih dana Kremlj i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozivaju sve strane u sukobu oko Nagorno-Karabaha da odustanu od nasilja i vrate pregovorima.

Izvor: Vostok / RT