Kako su Rusi učinili Kremlj „nevidljivim“ u Drugom svetskom ratu?

U Drugom svetskom ratu je izvršeno 8 intenzivnih vazdušnih napada na Kremlj. Na srednjevekovnu moskovsku tvrđavu bačeno je 15 različitih avionskih bombi i preko 150 zapaljivih bombi, pa čak i zapaljiva bomba-rezervoar, napunjena gorivom. I pored svega, Kremlj nije nastradao. Kako je to postignuto?.

Maskiran kao stambena četvrt

Nikolaj Spiridonov, koji je bio komandant Moskovskog kremlja od 1938. do 1953. godine od prvih dana rata je razmišljao o vojnom kamufliranju Kremlja, piše Russia beyond

B. Jofan. Projekat kamuflaže istočne fasade zvonika Ivana Velikog.

Archive photo

Ova tvrđava nije bila samo sedište sovjetske vlasti nego i duhovni simbol cele zemlje. Zbog toga je Spiridonov podneo poverljivo saopštenje narodnom komesaru za unutrašnje poslove Lavrentiju Beriji sa predlogom da se kamuflira Kremlj, posle čega je kamuflaža sprovedena u delo.

To nije bio lak zadatak: trebalo je prerušiti 28 hektara i nekoliko visokih objekata kao što su kremaljske kule i zvonik Ivana Velikog. Nemačka bomba teška 250 kilograma pogodila je 22. jula 1941. godine Kremaljski dvorac, ali nije eksplodirala.

B. Jofan. Projekat kamuflaže Trojicke kule, objekata i zidina Kremlja sa strane Aleksandrovskog parka.

Archive photo

Sve kule Kremlja bile su ofarbane u različite boje i prekrivene drvenim šatorastim konstrukcijama. Svi krovovi objekata unutar Kremlja prefarbani su u rđavosmeđu boju tako da se nisu razlikovali od većine moskovskih krovova. Sve kaldrmisane površine između objekata posute su peskom. Parkovi u Kremlju su pokriveni razapetim platnima sa crtežima koji su ličili na krovove, a fasade kremaljskih zgrada su ofarbane tako da zbune nemačke pilote. Kremlj je kamufliran tako da liči na stambenu četvrt. Ovaj plan je smislio Boris Jofan, najistaknutiji i najbolje plaćeni sovjetski arhitekta toga doba.

Kamuflirani Lenjinov mauzolej.

Archive photo

Jedan od glavnih neprijateljskih ciljeva bio je Lenjinov mauzolej. On je prekriven ogromnom drvenom konstrukcijom kvadratnog oblika, tako da je ličio na običnu zgradu. Lenjinovo telo je na početku rata odneto iz prestonice, a vraćeno je tek 1945.

Moskovska tvrđava

Naravno, niko nije želeo da stambene četvrti Moskve budu bombardovane i zato su u celom gradu primenjene stroge mere bezbednosti. Tada je Moskva imala oko 4,6 miliona stanovnika (posle evakuacije broj stanovnika je smanjen na oko 2,1 milion).

Veliki otadžbinski rat, 1941, Moskva, SSSR. Vojnici rukuju četvorocevnim protivvazduhoplovnim mitraljezom štiteći Moskvu od nemačke avijacije tokom Drugog svetskog rata.

TASS

Mnogi Moskovljani su još u predratnim godinama prošli obuku iz civilne zaštite i sada je, nažalost, došlo vreme da se ta znanja primene. Stanovnici Moskve su gasili zapaljive bombe, lepili su prozore izolir trakom i poštovali strogi policijski čas (od ponoći do 5 časova ujutru bilo je zabranjeno kretanje vozila i pešaka).

Osmatračnica na krovu Lenjinove biblioteke.

Naum Granovski/TASS

Iz grada je evakuisano preko 200 fabrika, a pogoni koji su ostali u Moskvi većinom su proizvodili robu, municiju i opremu za front.

U narodne protivpožarne odrede se prijavilo preko 200.000 dobrovoljaca. Vlasti su angažovale stotine hiljada Moskovljana za izgradnju barikada u samom gradu (bez novčane naknade, naravno). Pored toga, Moskovljani su sagradili dve velike odbrambene linije izvan grada. Ostaci tih linija odbrane se još uvek mogu naći u šumama Moskovske oblasti.

Moskovljani kopaju protivtenkovske rovove.

Aleksandar Ustinov/Sputnik

Po celom gradu su se pojavile velike makete zgrada, a postojeće zgrade su dobro zamaskirane. Ulice i putevi su obojeni da izgledaju kao blato, dok su „lažne ulice“ nacrtane u nenaseljenim rejonima, parkovima i sl. Lenjingradski auto-put je kao glavna saobraćajnica između Moskve i severa bio od strateškog značaja i zato je posebno pažljivo maskiran drvenim konstrukcijama koje liče na krovove.

„Mama je uvek bila na krovu i gasila bombe“

Nikolaj Veržbicki, koji je živeo u Moskvi za vreme rata, napisao je 7. novembra 1941. godine u svom dnevniku sledeće: „Mračna proslava (godišnjice Oktobarske revolucije – red.). U demonstracijama na ulici učestvuje 200 muškaraca i žena sa lopatama i ćuskijama. Hladno je, duva vetar, jako pada sneg. Ogromni su redovi za krompir i hleb. Jutros nije bilo radio-programa. Kažu da Nemci guše radio-signal. Nekoliko stotina tenkova učestvuje u paradi na Crvenom trgu, što je malo umirilo Moskovljane. Ali neki kažu: ’Zašto su ovi tenkovi na paradi? Oni treba da budu na liniji fronta!’ Staljin je rekao da će rat potrajati nekoliko meseci, pola godine, možda godinu dana...“

Kamuflažna boja Teatra Crvene armije za vreme Velikog otadžbinskog rata 1941-1945.

Oleg Knoring/Sputnik

Da bi se sačuvale strateški važne fabrike u nekim slučajevima su pravljene njihove makete u prirodnoj veličini. To je imalo efekta u Nižegorodskoj oblasti gde je na periferiji od stakla i kartona napravljena kopija lokalne fabrike automobila. Ta kopija je gorela ceo dan i celu noć, i zato su Nemci greškom mnogo bombi bacili na nju, a prava fabrika je ostala netaknuta.

Zaštitna kamuflaža na zdanju Boljšog teatra za vreme Drugog svetskog rata.

Aleksandar Krasavin/Sputnik

Nemci su ukupno izvršili 95 noćnih i 30 dnevnih napada na Moskvu. U njima je učestvovalo 7.200 bombardera. Svim građanima ruske prestonice su dati konkretni zadaci. Jedan od tih zadataka je bio gašenje zapaljivih bombi. Tamara Ribakova je kasnije zapisala: „Bombe su padale negde blizu, između ostalog i na našu zgradu. Gasili su ih odrasli stanari, članovi PVO koji su dežurali na krovu. Među njima je bila i moja mama. Ja i moje drugarice smo posle bombardovanja izlazile napolje i skupljale ostatke projektila u džakove, a zatim odnosile na skladište starog gvožđa. To smo radile posle svakog bombardovanja. Bilo je mnogo strašno kada se čuje sirena i svi trče u skloništa. Ja sam bila tužna što mama nikada nije odlazila s nama na bezbedno mesto – uvek je bila na krovu i gasila zapaljene bombe“.

Pogled na Kremlj sa Velikog moskvoreckog mosta. Zidine u kule su maskirane tako da liče na stambene zgrade.

Archive photo

I pored svih ovih mera, život u gradu se nije zaustavio. Kada su objekti maskirani i nije više bilo neposredne opasnosti ponovo je otvoren Moskovski konzervatorijum. Moskovski univerzitet nije prekidao sa radom ni u vreme rata – od 1941. do 1945. je odbranjeno 106 doktorskih disertacija i 520 disertacija kandidata nauka. Radile su biblioteke i obdaništa, a takođe pozorišta i bioskopi u kojima su uglavnom prikazivane patriotske predstave i filmovi.

Do aprila 1942. godine nemački avioni su uništili 19 ruskih fabrika (dok je 316 oštećeno), 69 administrativnih zgrada (110 je oštećeno), 226 stambenih zgrada (641 je oštećena) i pobili preko 2.000 ljudi. Nemci su iznad Moskve izgubili skoro 1.400 bombardera. Srećom, bio je to poslednji put kada je Moskvi pretila tako velika opasnost.

Georgij Manajev, Russia beyond