Kako je iz pepela Ruske imperije nikao SSSR?

Lenjinova zamisao je bila da SSSR ima članice širom sveta, ali se to nije ostvarilo jer je Staljin imao drugačije planove. Pogledajmo kako i zašto je nastao Sovjetski Savez?

„Zar boljševici ponovo stvaraju Rusku imperiju koju su upravo uništili?“ – verovatno su takvo pitanje postavljali mnogi u svetu kada je 1922. godine zvanično objavljeno formiranje SSSR-a kao „ujedinjene države“ koju čine četiri republike (Rusija, Ukrajina, Belorusija i Zakavkaska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika), pišr Russia beyond.

Formiranje SSSR-a onakvog kakav je nama poznat nije bio ni brz ni jednostavan proces.

Kako je pripremljen teren za stvaranje Sovjetskog Saveza? 

Vladimir Iljič Lenjin (1870-1924) i Josif Staljin (1879-1953).

Global Look Press

Radeći na projektima stvaranja SSSR-a Lenjin i Staljin su igrali uloge „dobrog i lošeg policajca“. Posle 1918. godine bivši delovi Ruske imperije većinom su postali sovjetske socijalističke republike. Josif Staljin je želeo da se sve republike jednostavno prisajedine Ruskoj Federativnoj Socijalističkoj Sovjetskoj Republici sa centralizovanom vlašću, gde bi jedno zakonodavstvo važilo za sve.

Zanimljivo je da je Staljin 1922. godine bio narodni komesar (faktički ministar) za nacionalnosti u Ruskoj Republici. On je 3. novembra 1917. godine zajedno sa Lenjinom potpisao „Deklaraciju prava naroda Rusije“ kojom je između ostalog propisano „pravo naroda Rusije na samoopredeljenje do otcepljenja i formiranja nezavisne države“. Staljin je, međutim, želeo upravo suprotno.

PROČITAJTE VIŠE: Dve u jednoj: Sve o ruskoj revoluciji 1917. godine 

Lenjin se svim silama suprotstavljao ideji centralizovane države govoreći da je ona antidemokratska. On je sugerisao nezavisnim republikama da se ujedine sa istim pravima i sačuvaju svoju aktuelnu vlast. Izvori kažu da je Lenjin zamislio daleko širu varijantu SSSR-a kojoj bi se pridružile mnoge zemlje u Evropi i Aziji.

Zbog čega je formiran SSSR? 

Potpisivanje Sporazuma o formiranju SSSR-a.

Stepan Dudnik

Boljševici su shvatali da bivše gubernije Ruske imperije mogu da se ujedine u zajedničku državu kako bi se „bolje suprotstavile neprijateljskom kapitalističkom okruženju“, kaže istoričar Aleksandar Orlov. Ali taj savez je u izvesnom smislu već postojao i pre nego što je SSSR formiran.

Naime, najpre je Rusija 1920. godine potpisala sporazum o ujedinjenju sa Ukrajinom, zatim je 1921. potpisala takav sporazum sa Belorusijom, a nakon toga i sa Kavkaskim republikama. Ovim sporazumima je Ruska Federativna Socijalistička Republika stekla pravo da predstavlja sve druge republike na međunarodnom nivou i da u njihovo ime potpisuje diplomatske dokumente.

Pored toga, centralizovano je sedam najvažnijih narodnih komesarijata (ministarstava): odbrane, narodne privrede, spoljne trgovine, finansija, rada, železnice, pošte i telegrafa. To je značilo da su ruski narodni komesarijati upravljali odgovarajućim sferama i u Rusiji i u drugim socijalističkim republikama.

Potpisivanje dekreta o formiranju Tatarske Autonomne Sovjetske Socijalističke Republike.

Lotfula Fatahov, Haris Jakupov/Državni muzej likovnih umetnosti Republike Tatarstan

SSSR je zvanično formiran 30. decembra 1922. godine kada je na Prvom svesaveznom kongresu Sovjeta potvrđen Sporazum o stvaranju SSSR-a (koji su potpisale Ruska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika, Zakavkaska SFSR, Ukrajinska SSR i Beloruska SSR)

Lenjin je hteo da stvori SSSR kao temelj budućeg ujedinjenja svih socijalističkih zemalja u Svetsku Socijalističku Sovjetsku Republiku. Bar tako je pisalo u Ustavu SSSR-a od 31. januara 1924. godine. Na kraju je, međutim, trijumfovao Staljinov plan po kome je SSSR pretvoren u centralizovanu autoritarnu državu.

Kako je SSSR postao autoritarna država? 

Josif Staljin

Global Look Press

Komunistička partija Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike postala je 1925. godine Svesavezna komunistička partija (boljševika), a Staljin je bio njen generalni sekretar. Već 1927. godine na 15. kongresu Svesavezne komunističke partije odobren je plan kolektivizacije. To je značilo da je vladajuća partija usmeravala i uobličavala sve odluke sovjetske vlade.

SAZNAJTE VIŠE: Titule ruskih vladara: Ko je jači, car ili generalni sekretar? 

Sve odluke državnih organa SSSR-a bile su pod „partijskom kontrolom“, tj. sve odluke je kontrolisala i usvajala Komunistička partija. Državom je upravljala partija, a partijom je upravljao generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije SSSR-a. Tako je zapravo jedan čovek upravljao državom, a to i jeste autoritarna vlast. Počev od 1922-1923. godine taj čovek je bio Josif Staljin.

Moskovljani ispred fontane „Prijateljstvo naroda“.

Vladimir Rodionov/Sputnik

Mnoge bivše teritorije Ruske imperije nisu postale deo SSSR-a odmah, tj. 1922. godine, nego su mu se „pridružile“ kasnije. Većina tih republika nije imala nezavisnu vlast. To su zapravo bile socijalističke republike koje je kontrolisao Centralni komitet Svesavezne komunističke partije, tako da je njihova „odluka“ o pridruživanju SSSR-u bila obična formalnost.

Tako su se Sovjetskom Savezu redom pridružile sledeće države: 1925. godine Uzbečka i Turkmenska SSR, 1936. godine Tadžička SSR, 1929. Kazaška, Kirgiska, Gruzijska, Azerbejdžanska i Jermenska SSR, i 1940. Letonska, Litvanska, Estonska i Moldavska SSR. Tako je 1940. godine SSSR imao ukupno 17 republika.

Svim republikama je faktički upravljao centar koji se nalazio u Moskvi gde je bilo sedište Centralnog komiteta i njegovog generalnog sekretara. Na taj način je Staljinova ideja preovladala i sovjetske socijalističke republike nisu postale nezavisne republike nego sateliti unutar SSSR-a.

Georgij Manajev, Russia beyond