Neprijatelj mora biti zaustavljen: Kako je odbijen prvi masovni vazdušni napad na Moskvu

U noći između 21. i 22. jula 1941. godine odigrala se Bitka za Moskvu – jedna od najdramatičnijih vazdušnih bitaka u Drugom svetskom ratu. Na grad se ustremilo 220 nemačkih bombardera. Bitka je trajala pet sati. Glavni ciljevi su bili Kremlj, elektrana na Raušskom keju, zdanje Centralnog komiteta Sveruske komunističke partije (boljševika), fabrike i železničke stanice.

Da bi uspešno izvršili ovaj strateški važan zadatak Nemci su u drugoj floti Luftvafea formirali specijalnu grupu od preko trista teških bombardera tipa Heinkel He 111, Junkers Ju 88A i Dornier Do.215B, a u sovjetsku pozadinu su ubacivali grupe sa radio-prijemnicima i radio-predajnicima kako bi unapred označili pravce leta na Moskvu, piše Russia beyond.

Rukovodstvo SSSR-a je bilo svesno da Luftvafe ima dosta iskustva u bombardovanju velikih evropskih gradova i zato je plan odbijanja napada pravljen od početka jula. Sovjetski lovci su imali zadatak da dočekaju nemačke avione na 200-300 kilometara od Moskve i ne dozvole im da otkriju lokacije na kojima su razmeštene jedinice protivvazduhoplovne odbrane grada i baražni baloni.

Moskovske trupe PVO su imale preko 1.000 zenitnih oruđa, 300 mitraljeza, preko sto baražnih balona i oko 600 reflektora koji su pravili ogroman osvetljeni pojas širok 40 kilometara, veći čak i od dometa protivvazduhoplovnih oruđa. Lovački korpus je imao oko 600 lovaca, od toga su polovina bili avioni novog tipa. Na neprijatelja su motrile jedinice za vazdušno osmatranje, uzbunjivanje i vezu, kao i radarske stanice, i u slučaju potrebe su najavljivale opasnost.

 

Sputnik

Neposredno pre prvog naleta na Moskvu u gradu je izvedena komandna štabna vežba u kojoj je razrađena dobra strategija delovanja prilikom napada, a Kremlj, Moskovsko gradsko veće (Mossovjet) i drugi važni objekti su kamuflirani tako da izgledaju kao obične zgrade. Hitler je 14. jula izdao naredbu o početku vazdušnog napada na Moskvu, zatim su odabrani piloti, a u noći između 21. i 22. jula napad je počeo.

Nemci su se dobro pripremili za prvi nalet. U svakoj grupi je bio vodeći avion, grupe su letele u ešalonima, sa vremenskim razmacima i na različitim visinama, a radio-predajnici koji su bili postavljeni na zemlji obezbeđivali su odličnu koordinaciju između posada. Napad je počeo noću jer su Nemci znali da u lovačkim pukovima PVO Moskve nema mnogo pilota noćnih lovaca i da mnogi zenitni mitraljezi i oruđa nemaju reflektore.

Na znak uzbune se digao u nebo jedanaesti lovački puk. Upravo on je dočekao prvu grupu nemačkih bombardera. Nemci su leteli u sabijenoj grupaciji, bez pratnje lovaca, i sami su sebe pokrivali mitraljeskom paljbom. Kapetan Konstantin Titenkov je napao glavni avion mitraljeskom vatrom, a u drugom krugu je uspeo da ga obori. To je poremetilo koordinaciju nemačkih bombardera, pa i celu njihovu formaciju.

Zatim su u borbu krenuli piloti dvanaestog lovačkog avionskog puka. Pristizale su nove grupe bombardera pokušavajući da obiđu reflektore i izbegnu vatru iz zenitnih baterija. Tada je odlučeno da se nekoliko zenitnih baterija ujedini i stvori vatreni zid. Sovjetske zenitne baterije su otvorile vatru pre nego što su se nemački avioni približili i tako su napravile vatreni štit. To je bio sračunat psihološki potez jer se neće svako odvažiti da krene u prodor groz gust oblak eksplozija. I zaista, većina nemačkih pilota je odustala od zadatog cilja, pa su izbacili bombe nasumice.

Iznenađenje je priređeno i sledećim grupama neprijateljskih bombardera. Oni su tokom leta videli mnoštvo reflektora koji su osvetljavali prostor, pa su se zbog toga podigli na visinu od 4.500 metara i približili Moskvi. Već su se bili spremili da izbace bombe kad ih je radista upozorio na balone.

To je bilo neočekivano. Nemci su dobro znali da se baloni ne podižu iznad 2.000 metara, a ovde su bili na dva puta većoj visini. I oni su se vratili izbacivši bombe nasumice. Oberlajtnant Bether, jedan od najboljih pilota bombardera, ovako je opisao napad na sovjetsku prestonicu:

„Od svih letova koje sam izveo na Istoku najteži su bili noćni napadi na Moskvu. Zetnitna paljba je bila veoma intenzivna i zabrinjavajuće gusta.

Prvi nalet na Moskvu je odbijen. Luftvafe je u njemu izgubio 22 bombardera. Pa ipak, pojedini avioni su uspeli da se probiju i bace bombe na grad. Stradalo je preko 600 ljudi, oštećene su pruge, vodovod, gasovod i dalekovodi, a na području grada je izbilo mnogo požara. Oštećeno je preko 30 zgrada. Zahvaljujući dobro organizovanim dejstvima protivvazduhoplovne odbrane i lovačkih pukova izbegnuta su veća razaranja. Nemcima nije dozvoljeno da sravne Moskvu sa zemljom, kako su u početku planirali.

Uzgred, tokom vazdušnih napada žitelji Moskve su koristili metro kao sklonište. Uveče je narod čekao u redu da uđe i zauzme što bolja mesta u vagonima. Prednost su imale žene sa malom decom.

Russia beyond