Tirgarten – lekcija za sećanje

U godini kada se proslavlja 65. godišnjica završetka Drugog svetskog rata, navršava se 65 godina spomeniku koji je bio prvi značajni simbol pobede nad fašizmom. To je memorijal palim sovjetskim vojnicima, otkriven u berlinskom kvartu Tirgarten 11. novembra 1945. godine.
 

Široka ugnuta kolonada, na postamentu u cnetru bronzana figura vojnika visoka 8 metara, sa strane dva sovjetska tenka i dva topa koji su jurišali na Berlin. Tako izgleda glavni objekat memorijala. Pre 65 godina on je otvoren paradom trupa antifašističke koalicije. Saveznici SSSR su odavali poštu armiji koja je odredila pobedonosni ishod rata i pretrpela u njemu najveće gubitke. U Tirgartenu počiva 2500 ljudi. I to ni iz daleka nije jedina naša bratska grobnica u Nemačkoj, pojasnio je general-major Aleksandar Kirilin, načelnik Uprave Ministarstva odbrane RF za čuvanje sećanja na poginule prilikom odbrane Otadžbine.

Na teritoriji Nemačke nalazi se ogroman broj naših ratnih grobnica, govori Aleksandar Kirilin. Pri tome Nemačka je u jednostranom poretku preuzela na sebe obavezu ne samo brige o njima, već i njihovog očuvanja u pogledu restauracije, i ove obaveze skrupulozno se obavljaju. O tome svedoči mnogo, između ostalog spomenik u Treptov-parku Berlina: kolosalan novac uložen je u obnovu bronzane figure našeg vojnika sa detetom na rukama, čuvene figure koja je brižljivo restaurirana, sačuvan je njen autentični oblik. Isto je bilo učinjeno i u Tirgartenu.
 

Danas se u čitavoj Evropi nalazi skoro 4000 ovakvih memorijala. U većini slučajeva prema njima se odnose sa najvećim potšovanjem. Po oceni ruske strane, neke zemlje, među njima Češka i Mađarska, demonstriraju najviši stepen održavanja memorijalnih objekata. To je posebno vredno u naše dane, kada se u državama Istočne Evrope i na postsovjetskom prostoru još uvek raščišćavaju odnosi sa sopstvenom nedavnom istorijom. U tim obračunima spomenici sa sovjetskom simoblikom često postaju arena ideološke borbe. I tada se u boj puštaju „mudre misli“ da je oslobađanje Evrope od fašizma bilo ništa drugo do sovjetska okupacija. Karakterističan primer su žestoko sporovi koji se u Bugarskoj vode oko Aljoše. Tako se naziva legendarni spomenik sovjetskom vojniku oslobodiocu, koji je postavljen u Plovdivu i koji umalo nije bio uklonjen odlukom gradskih vlasti. Bugarima na čast, Vrhovni sud zemlje je potvrdio Aljošu u statusu spomenika Drugog svetskog rata koji ne mogu biti srušeni.
 

Uporedo sa tim široko su poznati uznemirujući slučajevi kada su sovjetski memorijali u inostranstvu podvrgavani napadima vandala – polivani bojom, šarani uvredljivim natpisima, čak nacitičkim znacima. Tim povodom na Generalnoj skupštini UN, održanoj uoči 65. godišnjice Velike Pobede, Rusija je inicirala specijalnu rezoluciju. U njoj se osuđuje skrnavljenje spomenika borcima protiv fašizma, a državama članicama UN preporučeno je da preduzmu mere za presecanje sličnih dejstava. Komentarišući rusku inicijativu, Aleksandar Kirilin je rekao:
 

Najsvetije što može da bude kod ljudi jeste sećanje na one vojnike koji su mladi dali svoje živote. Varvarski se odnositi prema sećanju na poginule vojnike, shvatajući da oni sami sebe ne mogu da zaštite, da se njihov pepeo nalazi daleko od domovine, samo po sebi predstavlja obično huliganstvo. Ali postoje i pravni aspekti, koji nam omogućavaju da ih u određenim slučajevima branimo.
 

Tako je Rusija sklopila međuvladin sporazum  o sradnji u oblasti očuvanja vojnih grobnica sa 12 zemalja. To su Mađarska, Nemačka, Italija, Kina, Letonija, Mongolija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Finska, Češka i Japan. Takva saradnja, priznaju učesnici sporazuma, neophodna je u ime osmišljavanja zajedničke prošlosti i pomirenja među narodima.