Rusija spremna da pruži NATO-u obratni tranzit

Sporazum o obratnom tranzitu NATO tereta iz Avganistana može da postane jedan od važnih rezultata samita Rusija-NATO. Sastanak će se održati u Lisabonu 20. novembra.
 

Danas kopneni NATO tranzit preko teritorije RF deluje u jednom pravcu – u Avganistan. Posle samita proradiće i tranzit iz Avganistana, tvrde izvori u ruskom MIP. Po rečima diplomata, dogovor o tome najverovatnije će biti sklopljen u Lisabonu.
 

Ipak o tome da se po Rusiji vozi NATO teret vojne namene nije bilo i neće biti reči, precizira ruski predstavnik u NATO-u Dmitrij Rogozin.
 

Još jednom hoću da podvučem kako ovde ne bi bilo nikakve zabune: nije reč o traznitu vojnog tereta. Reč je o teretu civilne namene. Svaka misija van granica zemlje uvek zahteva veliku količinu tereta za podršku personala. O tome je reč. Vojni kopneni transport preko teritorije RF nije planiran, pošto to protivreči ruskom zakonodavstvu.
 

Tranzitna saradnja jednako je korisna i za NATO i za Rusiju. Za NATO glavna prednost severne, ruske maršute sastoji se u tome što je ova maršruta bezbednija, za razliku od južne preko Pakistana, gde konvoji često dospevaju pod paljbu talibana. Tako NATO, uz pomoć Rusije čuva živote svojih vojnika i prebacuje teret do odredišta netaknut.
 

Rusija takođe ne gubi: njen prihod od tranzita može da iznese desetine miliona dolara mesečno. U svakom slučaju takve sume se dobijaju na osnovu podataka koje je objavilo rusko MIP: tarifa za prevoz jednog kontejnera iznosi oko dvesta hiljada dolara, približni broj kontejnera na desetine hiljada mesečno. Pokretanje obratnog tranzitnog pravca, kako se može pretpostaviti, uvećaće obim prevoza. Uz to potreba za obratnim tranzitom može da se uveća naredne godine, kada NATO planira da započne povlačenje međunarodnih snaga za podršku bezbednosti iz Avganistana.
 

Ipak ne bi bilo pravilno svoditi stav Moskve po datom pitanju samo na ekonomski interes. Ovaj interes nije na prvom mestu, ističe Dmitrij Rogozin.
 

Interesovanje Rusije sastoji se u tome da mandat Saveta Bezbednosti UN koji je bio dat međunarodnom kontigentu u Avganistanu bude ispunjen. Mi ne želimo da NATO, razbivši osinje gnjezdno, odlazi odatle, ostavljajući nam ove probleme. Zato je naš glavni zadatak pružanje pomoći Avganistanu u njegovoj stabilizaciji.
 

Ako se Moskva zaista odluči na obratni tranzit, to će biti sa njene strane ozbiljan akt dobre volje. Radi se o tome što za razliku od direktnog tranzita, obratni, iz Avganistana, povezan je sa rizikom puštanja u Rusiju i druge postsovjetske zemlje novih partija avganistanskog heroina. Ove rizike ruska strana moraće da kontroliše, ističe Dmitrij Rogozin.
 

Rizik obratnog tranzita treba da bude uzet u obzir od strane naših carinskih organa i specijalnih službi. Mi moramo da imamo potpuni dostup sadržaju kontejnera. Kako bismo izbegli situaciju u kojoj bi neko mogao da iskoristi ove kontejnere za prevoz neprijavljenog tereta – imam u vidu narkotike, heroin.

Osim toga, u Lisabonu može da bude doneta odluka o isporuci ruskih helikoptera za avganistansku armiju. U svakom slučaju Rusija ne planira da bude statista na NATO samitu. Po oceni Rogozina, to će biti živ dijalog usmeren na praktične dogovore. Najvažnija pitanja unutrašnjeg NATO dnevnog reda sa tačke gledišta Moskve jesu nova strateška koncepcija Alijanse, Avganistan i planovi protivraketne odbrane.