Krvave igre Haškog tribunala

Na brifingu, održanom u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, jedan novinar postavio je pitanje: je li živ Radovan Karadžić? Naime, ispostavilo se da su u toku nekoliko sati kolale glasine o njegovoj iznenadnoj smrti. Pre toga su zasaedanja tribunala dva puta prekidana, jer se Karadžić loše osećao. Rukovodilac press-službe MTBJ je, međutim, ubedila prisutne novinare, da se ona „ponosi vrhunskim nivoom medicinske usluge, koja je dostupna svim optuženicima tribunala“.  (1) Ovakva tvrdnja ne odgovara stvarnosti i iziskuje posebnu pažnju ne samo u vezi sa procesom protiv Radovana Karadžića, nego i u vezi sa događajima u procesu protiv lidera Srpske radikalne stranke, profesora Vojislava Šešelja.
 

Poslednja glavna odluka Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju bio je nalog, da se izvrši novi lekarski pregled Vojislava Šešelja. Kako se vidi iz odluke suda, još u toku septembra sudsko veće dobilo je tri poverljiva medicinska zaključka o stanju zdravlja V.Šešelja. Međutim, nakon toga doneta je odluka da se odredi nova medicinska ekspertiza. Ta odluka izaziva ozbiljnu bojazan. Kao prvo, sekretarijatu MTBJ naloženo je da odredi konkretne lekare. Drugo, za određivanje (ne za obavljanje ekspertize, već upravo za određivanje lekara) dat je rok od...čitavih tri meseca.

Međutim, 25. oktobra, još pre obavljanja pregleda, V.Šešelju su morali izvršiti operaciju na srcu (ablacija). Ona je izazvana time, što su od avgusta kod Šešelja počeli napadi atipične tahikardije i aritmije. Međutim, ta operacija je praćena čudnovatim okolnostima. Kao prvo, odmah posle operacije rezultati EKG bili su toliko neobični, da su lekari izjavili kako je „aparat u kvaru“. I niko nije mogao da objasni, zašto se u glavnoj klinici Holandije (Bronovo) nije pronašao drugi aparat EKG. A potom, kroz nekoliko dana, sada već u zatvoru, rezultati EKG opet nisu saopšteni, čak ni Šešelju lično. I ponovo je kao razlog naveden „kvar aparata“, ovog puta onog zatvorskog. I mi u sve to treba da poverujemo? Ako uzmemo u obzir da je lekar MTBJ i dalje onaj isti P.Falke, koji je neposredno učestvovao u ubistvu Slobodana Miloševića, onda je sve jasno: nas ponovo lažu!
 

U vezi sa predstojećim medicinskim pregledom V.Šešelja, trba se setiti kako je vršen takav pregled Slobodana Miloševića. Posebno briljantna ilustracija „visokog nivoa medicinske pomoći zatvorenicima“ MTBJ zapravo je igra sa rezultatima analiza krvi S.Miloševića, bukvalno nekoliko nedelja pre njegove smrti. Čitaocima predočavam rezultate sopstvenog istraživanja, na osnovu zvaničnih dokumenata MTBJ.
 

U jesen 2005. godine, sa ciljem da proverim tvrdnje načelnika zatvora o tome da S.Milošević ne uzima prepisane mu lekove, od njega je uzeta krv na analizu. I rezultat analize saopštio je načelnik zatvora na sledeći način: „S.Milošević ne uzima prepisane mu lekove, već uzima one koji mu nisu prepisani“. (2) U stvari, rezultati analize krvi bili su sledeći: „U krvi je otkriven nizak nivo prepisanih lekova i nizak nivo neprepisanih lekova“. Bez bilo kakvih dodatnih objašnjenja, načelnik zatvora kvalifikuje dati zaključak o analizi krvi kao rezultat umišljenog činjenja S.Miloševića. Kasnije ćemo videti, da za takav zaključak nije bilo osnova, ali je najvažnije to, što je analogni zaključak dao ne samo načelnik zatvora, nego i lekar. U svom pismu od 6. januara 2006. godine P.Falke ponavlja zaključke načelnika zatvora: „Probe su pokazale, da on uzima prepisane mu lekove u nedovoljnim količinama, ili ih ne uzima uopšte“, a takođe da on „uzima preparate, koje mu nisam prepisao ni ja, niti drugi“. (3)Toksikolog D.Uges, koji je vršio analizu krvi, bez obzira na niz ograda, (4) takođe je zaključio: „Postoje ozbiljni osnovi da se smatra, da je imalo mesta neredovnom uzimanju prepisanih preparata. Očigledno da to može biti uzrok visokog pritiska“. (5)
 

Samo je jedan lekar, Tou, u svom zaključku naveo celih pet mogućih uzroka za nisku koncentraciju prepisanih preparata u krvi S.Miloševića, a upravo: slaba asorpcija gastroenterologije; nedovoljno pridržavanje uputstava; interakcija sa drugim supstancama; snižena asorpcija enzima; brza razmena materija. (6)Međutim, pre objavljivanja izveštaja doktora Toua, P.Falke nije dopuštao nikakva druga objašnjenja, osim neuzimanja preparata. Bez obzira na to što Falke i uopšte nema potrebne kvalifikacije da bi davao takve zaključke kakve je davao, on je svesno formirao kod sudskog veća negativni lik S.Miloševića, (7)koji, tobože, specijalno pogoršava svoje zdravlje, kako bi otišao na lečenje.
 

Slobodan Milošević je 12. januara 2006. godine zahtevao da se izvrši nova analiza krvi. Ta analiza, izvršena nakon uzimanja preparata pod stalnim nadzorom koje mu je prepisao Falke, pokazala je da je u krvi otkriven isti onaj nivo preparata, kao i ranije. Tvrdnje načelnika zatvora, a što je još važnije - lekara na čelu sa Falkeom, srušene su. Međutim, najznačajniji elemenat umišljenosti navedenih lica bilo je to, što su oni tu činjenicu sakrili od sudskog veća. U svojim izveštajima sudskom veću P.Falke je tvrdio, da S.Milošević takođe „uzima neprepisane mu preparate“. Međutim, u izveštaju toksikologa Ugesa navedena su samo dva takva preparata - Diazepam i Nordazepam.Naimenovani advokati su utvrdili, da je upravo Falke prepisao S.Miloševiću Diazepam sredinom oktobra 2005. godine. Pri tom se drugi preparat – Nordazepam – po priznanjudoktora Toua, koji je vršio ponovljenu ekspertizu, u organizmu čoveka stvara od Diazepama. (8)
 

Najzad, prema zaključku doktora Ugesa, nivo oba preparata u krvi „prenizak je za bilo koji farmakološki efekat“. (9) Ako se uzme u obzir da se oba preparata mogu nalaziti u krvi duže vreme (nekoliko meseci), kao i to da oni ne mogu negativno uticati na visoki pritisak (pa čak i indirektno vršiti pozitivniu uticaj prilikom visokog pritiska), postaje jasno da je protiv S.Miloševića organizovana provokacija. To da je to bila upravo provokacija, potvrđuje opet mensrea(krivicu) svih učesnika. U svojoj predstavci sudskom veću naimenovani advokati su isticali: „Ni jedan od izveštaja, upućenih sudskom veću, nije sadržao informaciju o tome, da je (navedeni u svim izveštajima kao „neprepisani“) Diazepam u više navrataprepisivan S.Miloševiću od strane zatvorskog lekara Falkea: a) u toku celokupnog perioda boravka S.Miloševića u zatvoru; b) naročito u toku tri dana sredinom oktobra 2005. godine“.  (10)Taj deo provokacije srušen je tako očigledno, da je čak i tužilaštvo tribunala bilo prinuđeno da prizna, da „više ne smatra, da je optuženi uzimao Diazepam drugačije, nego što mu je bilo prepisano“. (11)
 

Međutim, bez obzira na očigledni fijasko, sekretarijat i doktor P.Falke su pokušali da se opravdaju. Ali, kako to uvek biva u slučajevima evidentne laži, opravdanje je bilo kudikamo trapavije. Na primer, Falke je izjavio da je, u suštini, poslednji put S.Milošević uzimao Diazepam ne sredinom oktobra, već 7. novembra 2005. godine, tojest, tri nedelje pre uzimanja krvi na analizu. Otuda i opravdani zaključak sekretara tribunala: „Prema tome, nizak nivo Diazepama u krvi S.Miloševića nije u vezi sa činjenicom prepisivanja tog preparata od strane doktora Falkea 15-17. oktobra 2005. godine“. (12)To i jeste odgovor na optužbu advokata da su lekari i sekretarijat sakrili prepisivanje Diazepama i da taj preparat ne može biti označen kao „neprepisani“!
 

Opravdanja zatvorskog lekara i sekretara u suštini su predstavljala nove dokaze njihove nedobronamernosti i nametnula nova pitanja. Naimenovani advokati obratili su pažnju na to, da datum 7. novembar 2005. godine nije unet u dokumenta, koja su predata S.Miloševiću u odgovor na njegov zahtev da mu se predoči celokupna medicinska dokumentacija. Kasnije su lekar i sekretarijat dostavili sudskom veću medicinski karton lekova, koji su izdati S.Miloševiću. Ispostavilo se, da se ta varijanta kartona razlikovala od one, koja je data S.Miloševiću. A razlika se ticala upravo Diazepama! U prvoj varijanti kopije kartona uzimanje tog preparata označeno je kao „nastaviti sa uzimanjem“ (13), a u drugoj kopiji (tog istog dokumenta, koji je predočen sudskom veću) kao „po potrebi“. P.Falke dovodi u zabludu i druge lekare, koji su vršili svoju ekspertizu. Recimo, doktor Tou, kako se vidi iz njegovog izveštaja, ne zna da S.Milošević uzima Diazepam od 7. novembra 2005. godine (jer se poziva jedino na 15-17. oktobar iste godine). Takođe je iz izveštaja doktora Ugesa jasno, da on nije bio informisan o tome, da je S.Miloševiću bio prepisan još jedan od benzodiazepina (u ovom slučaju – diazepama), i to prepisan od Falkea lično, i to sasvim nedavno. I kao direktna posledica toga, ni Tou, ni Uges nisu razmatrali delovanje diazepama, uzetog 7. novembra 2005. godine.
 

Tri dana pre smrti S.Miloševića, 7. marta 2006. godine, sudijama je iznenada saopšteno, da je u krvi S.Miloševića, uzetoj na analizu 12. januara (tojest, to se saopštava tek nakon dva meseca!!!), pronađen njemu neprepisani preparat – Rifampicin, koji je mogao izazvati neutralizaciju prepisanih mu preparata za lečenje visokog pritiska. (14) Te manipulacije jasno pokazuju, da MTBJ ne samo da nije pružao medicinsku pomoć zatvoreniku. Skrivanje rezultata analize krvi i manipulacije sa njima govore o izvršenju umišljenog zločina protiv S.Miloševića - prepisivanje preparata, koji kao minimum proizvode efekat neutralizacije onih lekova, koji bi trebalo da leče hipertenziju.U toj situaciji odbijanje zahteva S.Miloševića da ode na lečenje u Rusiju apsolutno je jasno, čak i neophodno, jer bi u protivnom slučaju prva analiza krvi, urađena u Moskvi, pokazala prisustvo svih tih supstanci, kojima su trovali Miloševića. Upravo zato je sudsko već moralo ne prosto da NE PRIMETI garancije, koje je Ruska Federacija dala Haškom tribunalu o bezuslovnom ispunjenju svih zahteva u pogledu S.Miloševića, uključujući njegov povratrak u tribunal u bilo kom roku.U odluci Tribunala da odbije zahtev Miloševića da ode na lečenje, garancije Rusije jednostavno se ne pominju, kao da ih uopšte nije ni bilo!Bio sam u prilici da direktno upitam jednog od članova tog sudskog veća, zašto su on i njegovi saučesnici ignorisali samo postojanje garancija Ruske Federacije. Na to je sudija J.Bonomi odgovorio, da, kao, ne može da otkriva tajne razmatranja među sudijama. Eto tako, nalazeći se u Rusiji i dajući intervju za čitaoce ruskog časopisa međunarodnih pravnika, britanski sudija nije se ni trunke zbunio da ignorisanje garancija Rusije objasni na tako drzak način. Ali haška kompanija treba da zna, da mi dobro znamo razloge za njihovo ponašanje. Upravo je zato prilikom određivanja medicinske komisije za profesora Vojislava Šešelja, neophodno zahtevati medicinski konzilijum ne u sastavu lekara, koje odredi sam tribunal, već samo onih lekara, koje odabere pacijent lično.
 

(1) Vidi. press-release MTBJ: https://www.icty.org/sid/10477.
 

(2) Internal Memorandum from T.MacFadden, Chief of Detention, to H.Holtius, Registrar of 19 December 2005, para 3.
 

(3) Pismo P.Falkea– sekretaru MTBJ H.Holtiusu od 6 januara 2006 godine: «Re: Medical Data concerning Mr. Slobodan Milosevic», // Dokument MTBJIT-02-54-T, p.45634
 

(4) Na primer,Uges se poziva na niz faktora, koji komplikuju njegov rad, pored ostalog, nepostojanje dijagnoze(!) i malu preciznost metodike analize krvi. U značajnoj meri opšti ton pisma izgleda ovako:«dešava se tako, a dešava se i sasvim drugačije». Prema tome, očigledan je pokušaj Ugesa da sa sebe skine odgovornost za bilo kakve tačne rezultate. Tim pre su čudni njegovi zaključci: to su ponovo zaključci istražitelja, ane lekara, a takođe zaključci koji su izvan okvira medicinske kompetencije, jer toksikolog ne može davati mišljenje o uzrocima pritiska..
 

(5) Pismo R.Ugesa na zahtev sekretara MTBJ od 24. januara 2006 godine, // Dokument MTBJ: IT-02-54-T, p.45627.
 

(6) Cm.: Assigned Counsel Submission of 20 January 2006, para 9, p.5.

(7) Ibid., para 10.
 

(8) Sm.: Report of Dr. Touw, 20.01.2006, p.3, // DokumentMTBЮ: IT-02-54-T, p.45566.
 

(9)Sm. Report of Dr.Uges, 24.01.2006., // DokumentMTBЮ: IT-02-54-T, p.45627.
 

(10) Sm.: Assigned Counsel Submissions Pursuant to Order on Release of Medical Information of 6 February 2006, para 26.
 

(11) Confidential Submissions on Accused’s Medical Condition of 28.02.2006, para 5.
 

(12) Sonfidential Deputy Registrar Submission Pursuant to the Trial Chamber’s Order for Submissions from Registrar on Medical Information of 14 Frebruary 2006.
 

(13) Medicinski karton, priložen u: Attachment A to the Confidential submissions, filed by Assigned Counsel 6.02.2006
 

(14) Internal Memorandum of 7.03.2006, from J.Hocking, Deputy Registrar; to: Judge Robinson, // DokumentMTBJ: IT-02-54-T, p.45508.

Aleksandar Mezjajev,