Samit u Seulu – provera čvrstine

Jedan od glavnih zadataka učesnika na samitu «G20», koji će se u četvrtak okupiti u Seulu je čuvanje globalne ekonomije od deviznih ratova. Međutim, stručnjaci se plaše da stvar neće ići dalje od deklarativnih izjava – lideri vodećih svetskih ekonomija susretu „dvadesetorke“ prilaze s različitim viđenjima puteva za izlazak iz krize.
 

 „Klub dvadesetorke“, koji se još nedavno smatrao najboljim mehanizom za borbu s finansijskom krizom, sad gubi svoj autoritet. Uzroci se vide na površini. U traganju za sopstvenom korišću zemlje ne ispunjavaju obaveze preuzete u okviru «G20». Pre svega, to se tiče dogovora da se ne manipuliše kursevima nacionalnih valuta. Veštački uticaj na vrednost valuta negativno se održava na perspektive razvoja svetskog deviznog sistema u celini, naveo je u intervjuu za „Glas Rusije“ stručnjak IMEMO RAN Dmitrij Smislov.
 

Zemlje pokušavaju da na ovaj ili onaj način snize vrednost svojih valuta u odnosu na valute drugih zemalja. Ovo stvara prednosti za izvoznike. S druge strane, inostrana roba postaje skuplja za lokalne proizvođače, što stimuliše razvoj nacionalne industrije. Međutim, to je vrlo opasna situacija, posebno ako se u nju uvlače zemlje sa svetskim rezervnim valutama. Nastaje „pukotina“, koja usisava veliki broj zemalja. One počinju sve više i više da obezvređuju svoju valutu. To pospešuje razvoj inflacije, uništava sistem međunarodne razmene uopšte. Usled toga pojavljuje se pretnja da zemlje počnu da prelaze od deviznih ratova na trgovačke, odnosno da uvode protekcionističke mere. Ovo je posebno opasna pojava u uslovima globalizacije.
 

Izlazak iz ove situacije može predstavljati kompleks mera, koje računaju na dugoročnu i kratkoročnu perspektivu, smatra Dmitrij Smislov.
 

U dugoročnom smislu postoji projekat zamene dolara jedinstvenom svetskom valutom. Međutim, to je vrlo dugotrajan proces. I tome se protive SAD. Druga inicijativa je povratak na zlatni standard, odnosno na vezivanje valuta za zlato. Potoji još jedna varijanta – da se međunarodnom univerzalnom valutom učine specijalna prava pozajmica, koja daje MMF. Ovaj predlog je Rusija iznela još na Londonskom samitu „dvadesetorke“. Međutim, protiv toga se zalažu SAD, a bez njih nije moguće ovo ostvariti. U kratkoročnoj perspektivi postoje dva osnovna pravca. Prvi se sastoji u tome da zemlje čvrsto poštuju obavezu da se ne mešaju u funkcionisanje deviznog tržišta i da ne dozvoljavaju svesno obezvređivanje valuta. Drugi pravac je da zemlje koordinišu svoju makroekonomsku politiku.
 

Ovo je tim složenije što jasnije raste ekonomski egoizam. Federalni rezervni sistem (FRS) SAD je ovih dana doneo odluku da „pusti u pogon štampariju“. Istovremeno, Vašington od Pekinga zahteva da „obori“ kurs juana. Angela Markel se već ponudila da pomiri SAD i Kinu. Kancelar Nemačke takođe nije oduševljena namerom Amerikanaca da na tržište emituju na stotine milijardi dolara, koje nisu obezbeđene aktivom. Ipak, Markel je uverena da će „duh saradnje“, koji tradicionalno prati sednice „kluba dvadesetorke“ pomoći da se obave plodne diskusije o kursevima valuta i da se dođe do odluke, koja će odstraniti pretnji svetskih deviznih ratova.
 

Posmatrači nisu tolike optimiste. Većina stručnjaka smatra da je samit u Seulu ozbiljna provera čvrstine i efikasnosti «G20».