Scenario za katastrofu

Jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova, koju je pre nekoliko dana najavljivao Agim Čeku i kojim je pred povratak kući po ko zna koji put juče zapretio i odlazeći ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Majkl Polt, opcija je koje se najviše boje čak i one zemlje Evropske unije koje se zalažu za nezavisnost Kosova. Ovaj scenario, koji Amerikanci koriste kao jedini odgovor na odbijanje Rusije da u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija prihvati novi predlog rezolucije zapadnih zemalja koji srpskoj pokrajini daje nezavisnost, u EU doživljava se pre kao scenario za katastrofu nego kao rešenje za krizu, smatraju domaći i strani analitičari.

Ovakve pretnje američke politike, međutim, pribojavaju se i u samom vrhu komande NATO-a.

Izvor „Politike” iz vrha srpske vlasti tvrdi da je nedavno u jednom neformalnom razgovoru veliku bojazan ishodom jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova izrazio i komandant južnog krila NATO-a i američkih mornaričkih snaga u Evropi admiral Hari Ulrih. On je srpskim zvaničnicima priznao da se pribojava haosa koji bi u snagama NATO-a na Kosovu stvorila situacija u kojoj bi, bez mandata Saveta bezbednosti UN, Amerika i neke zemlje EU priznale nezavisnost. To bi, kako je objasnio američki admiral, najverovatnije dovelo do toga da zemlje koje ne priznaju nezavisnost povuku svoje snage sa Kosova i da tamo ostave vojnike onih zemalja koje bi pristale na nelegalno otcepljenje srpske teritorije. To bi, pribojava se admiral, bila opasna situacija.

Otuda pretnja odlazećeg američkog ambasadora da će posle 120 dana pregovora SAD, sa Rusijom ili bez nje, „naći rešenje za status Kosova koje će dovesti do nadgledane nezavisnosti” deluje nelogično iz nekoliko razloga. Naime, jedino rešenje koje SAD mogu da nađu bez Rusije je ono mimo Saveta bezbednosti, kako sada stvari stoje. U tom slučaju to bi bilo jednostrano priznanje. A u slučaju jednostranog priznanja nema nadgledane nezavisnosti, koja se pominje u Ahtisarijevom planu. Takvu nezavisnost, naime, ne bi imao ko da nadgleda. EU za sada ne želi da šalje svoje snage na Kosovo bez odluke Saveta bezbednosti. A po svemu sudeći, kako to sluti i pribojava se i američki admiral, u slučaju jednostranog priznanja svoje snage će dobrim delom sa Kosova povući i neke zemlje koje se sada nalaze tamo. Šta iz toga može proizaći ne usuđuju se da prognoziraju ni najsmeliji.

Prvi neformalni predlozi

Za to vreme, osim vesti iz Brisela da su sve članice Kontakt grupe mišljenja da konačno rešenje za status Kosova treba da donese Savet bezbednosti, kako prenose ruske agencije, nema informacija o nekom napretku. Nezvanične informacije o tome da su dogovoreni predstavnici SAD, Rusije i EU koji će se angažovati u pregovorima i spekulacija imenima među kojima se pominje i američki izaslanik za Kosovo Frank Vizner, ne traju ni dan jer ih ubrzo sustižu demanti što sa ruske, što sa američke strane da nikakvih dogovora još nema.

Bivši koordinator državnog pregovaračkog tima Leon Kojen u intervjuu za nedeljnik NIN izjavio je da smatra da će pregovori o Kosovu početi raznim predlozima s evropske strane, prvo sigurno neformalnim, da se ne odustane od nezavisnosti Kosova, ali da se ona „rastegne” na više faza, koje bi trajale tri do pet godina, s tim da se istovremeno ubrza proces približavanja Srbije Evropskoj uniji. „Takvih ideja već ima (setimo se izveštaja Balkanske komisije) i Evropljani će prirodno početi od njih, istovremeno uveravajući delove vladajuće političke koalicije u Srbiji da je Kosovo ′ipak izgubljeno′, da je ono ′kamen o vratu Srbije′, da Albanci ′nikad neće pristati′ ni na šta osim nezavisnosti, itd”, rekao je Kojen za NIN. „Ako naša strana ostane ravnodušna na te argumente i na njih odgovori razložnim protivpredlozima, uz jasno očuvano jedinstvo sadašnje koalicione vlade, stvari će ući u osetljiviju i za nas izgledniju fazu”, rekao je Kojen.

Kojen je rekao i da bi nametnuta nezavisnost Kosova, koju bi mimo Saveta bezbednosti UN priznale Amerika i EU, izazvala ogromnu političku nestabilnost u celom regionu i zaustavila za duže vreme evropsku integraciju zapadnog Balkana.

Još je važnije, dodaje Kojen, što „u tom slučaju sama Srbija više ne bi imala ni ustavnih ni političkih mogućnosti za nastavak procesa priključenja Evropskoj uniji”. Svega toga svesni su i u Briselu i pored ostalog i zato u ovom trenutku gledaju nešto drukčije od Amerikanaca na kosovski problem, rekao je Kojen za NIN.

U to da će Evropska unija nastaviti proces pregovora sa rezervom i da neće pristati na jednostrano rešenje, veruje i Miloš Jovanović, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

„Šta god da uradi Kontakt grupa i šta god da odluči to će morati da ide preko Saveta bezbednosti, jer je rezolucija 1244 obavezujuća. Sve mimo toga bi vodilo drastičnom kršenju svih međunarodnih normi, što je, doduše, urađeno kada je doneta odluka o bombardovanju 1999. godine. Jasno je da je Zapad potcenio ruski stav, zbog čega su požurili sa rezolucijama u Savetu bezbednosti, ali je posle šestog ruskog odbijanja postalo jasno da se proces mora izmestiti u Kontakt grupu da bi se pregovori nastavili. Ali, Savet bezbednosti je i dalje glavni igrač”, kaže Jovanović.

Jednostrano priznavanje nezavisnosti, potvrđuje Jovanović, stvorilo bi veoma komplikovanu situaciju na terenu koja ne bi odgovarala nikome. Takav potez značio bi, dodaje on, poziv na nasilje. A toga se svi pribojavaju.

„Šta bi bilo da Albanci proglase nezavisnost? I tada bi to bila podeljena teritorija nad kojom ne bi imali punu kontrolu”, procenjuje Jovanović.

Proglašenje nezavisnosti, kojom je pretio Čeku, kada bi se kojim slučajem za tako nešto Albanci odlučili uprkos upozorenju Kondolize Rajs da to ne čine, za Albance bi bilo dvostruko loše. Prvo zato što bez SAD nemaju podršku ni onog dela EU koji se sada zalaže za nezavisnost, a drugo jer u tom slučaju ne bi imali kontrolu nad celom teritorijom, tačnije nad severom Kosova i drugim srpskim enklavama. Teško je poverovati da bi uspostavljanje kontrole nad tim teritorijama moglo da se sprovede bez nasilja.

Ipak, Jovanović smatra da do samoproglašenja nezavisnosti skoro sigurno neće doći, jer Albanci se na to neće odlučiti bez Amerike, a Amerika još nije spremna da preuzme rizik koji na globalnom planu nosi jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova.

„Da je to sve tako lako i jednostavno, do sada bi to uradili. Trenutno su naše pozicije bolje od albanskih. Imam utisak da je za nas najgore prošlo i spreman sam da tvrdim da Kosovo neće sigurno biti nezavisno”, uveren je naš sagovornik.

Ove svoje tvrdnje Jovanović zasniva i na činjenici da je ruski stav, što je juče još jednom potvrdio i predsednik Rusije Vladimir Putin, i dalje vrlo tvrd po pitanju Kosova, kao i na činjenici da „SAD nemaju šta da ponude Rusima” da bi odustali od Kosova. Odustajanje od raketnog štita i širenja NATO-a na bivše republike Sovjetskog Saveza je, smatra Jovanović, ipak je prevelika cena za Amerikance da bi održali obećanje dato kosovskim Albancima pre dvadesetak godina da će dobiti svoju državu.

Loše stanje na terenu

Stav Rusije i njeno mešanje u problem Kosova, treba reći, moglo bi da utiče povoljno po Srbe i na stav EU.

Prema jednoj školi mišljenja, koja ističe da je Kosovo najbezbedniji poligon za povratak Rusije na svetsku scenu kao sile kakva je bila pre pada Berlinskog zida, ova situacija može biti i idealna prilika za EU da poveća svoj uticaj i slogu među članicama razbijenu tokom vojnih intervencija sa američkim saveznicima po svetu, ali i odbijanjem pojedinih zemalja da usvoje ustav EU. Jačanje Rusije, prema ovim spekulacijama doprinosi i uticaju EU bez koje sada Amerika ne može da obezbedi legitimitet za svoje intervencije u svetu.

Ovakva situacija ide „naruku” Srbiji u pregovorima o Kosovu, ali pod uslovom, upozoravaju izvori „Politike” iz vrha vlasti, da se održi jedinstvo na koje je srpsku stranu do sada morao da opominje i Putin.

„Što se pregovora tiče bolje stojimo od Albanaca , ali je na terenu stanje loše”, kaže ovaj visoki srpski funkcioner.

Privatizacija na Kosovu je, ističe ovaj funkcioner, prošla bez srpskog kapitala, što nam se u budućnosti može „obiti o glavu”. Srpski bogataši neće da ulažu na Kosovu, tvrdi naš izvor i dodaje da su u neformalnim razgovorima neki političari dolazili na ideju da se srpskim tajkunima koji su stekli novac u vreme Miloševićevog režima zatraži da deo sumnjivo stečenog bogatstva ulože na Kosovu. To, međutim, kako kaže, nije imao ko da predloži.