Sa Rusijom do 2050. godine i... dalje?

Nekoliko zanimljivih izjava dali su u poslednje vreme evropski činovnici. Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger predložio je ruskim stručnjacima da učestvuju u razradi evropske energetske strategije do 2050. godine i podvukao je da ova strategija treba da uvažava interese strana, kao i dugogodišnje iskustvo RF u sferi energetike. A nešto pre toga Generalni sekretar Evropske Energetske povelje Andre Mernje izjasnio se za neophodnost revidiranja dokumenta uz uvažavanje predloga Rusije. Čudo, pa to ti je! Očigledno da se nešto menja u evropskoj svesti, primećuje jedan od dugogodišnjih pregovarača u ime Rusije sa partnerima iz EU u usaglašavanju tranzitnog Protokola prema Energetskoj povelji, direktor Instituta za energetiku i finansije Vladimir Fejgin. On podseća da je još 1991. godine Rusija potpisala dokument koji određuje pravila igre na evropskim tržištima energenata. Ali Državna duma ga nije ratifikovala, računajući da se Rusija nalazi u neravnopravnim uslovima u poređenju sa njenim parnterima. Potpis Rusija nije opozvala, a Povelja je važila kod nas u režimu privremene primene. Ali danas je i ona prestala da važi. Zašto? Vladimir Fejgin:
 

Ruska strana ima čitav niz primedbi vezanih za tekst Evropske Energetske povelje. Dogovor uz nju nije tako jasno sastavljen dokument, moguće su interpretacije čitavog niza članova. Mi smo govorili: hajde da uklonimo neodređenosti, da pregovaramo, da adaptiramo dogovor savremenim realijama. Uporno su nas odbijali. Suzili smo primedbe do Protokola o tranizitu koji se prilaže uz Povelju. Dokument je prilično lukav. Na primer, on traži od nas da izjednačimo unutrašnje tarife za transport sa tarifama za tranzit i izvoz. Mi već želimo da imamo veću slobodu u određivanju unutrašnjih tarifa, što nam je ekonomski korisno. Dalje pitanje primene Protokola. Ispalo je da faktički on treba da deluje samo na ruskoj teritoriji, osim specijalno dogovorenih slučajeva. Postavlja se logično pitanje: čemu uopšte takav dokument? Na kraju se o tranzitu nismo dogovorili de fakto i istupili smo iz Povelje.
 

A ko više gubi u nastaloj situaciji: EU ili Rusija?
 

Rusija je prestala aktivno da učestvuje u Energetskoj povelji. Na kraju je uloga povelje oslabila. Naša zemlja je najveći isporučilac energenata u Evropu. Za partnere je krajnje važno: da li mi preuzimamo na sebe obaveze, zapisane u Povelji ili ne. Pri čemu važno je iz razloga energetske bezbednosti. Setimo se 2009. godine, prekida isporuka ruskog gasa u Evropu krivicom tadašnjeg ukrajinskog rukovodstva. Niko ne želi da se presedan ponovi. Evo zašto sada EU pokušava da vrati vitalnost Povelji kao efektivnom instrumentu saradnje na tržištu. Da, danas se ono menja. Tamo sve više stiže komprimovani gas. Na redu su nalazišta gasa iz škriljaca. Ipak, svoje uvećane potrebe za plavim gorivom Evropa i dalje namerava da podmiruje na račun gasa iz cevovoda. A to znači pretežno ruskog. Odatle i želja da se uspostavi dijalog sa Rusijom. Što se tiče našeg neučestvovanja u povelji... Naravno, nije loše imati stabilna višestrana pravila igre. Ko poriče? Ali i sada smo mi takoreći van igre. Radimo sa potrošačima na osnovu bilateralnih dogovora koji nam sasvim odgovaraju. Treba uzeti u obzir još jedan momenat. Dugoročni sporazum o partnerstvu i saradnji sa EU o čijem se sklapanju pregovara sasvim može da uključi u sebe kompleks saradnje u energetici. Jednom reči, nikakve pat situacije po nas danas nema.
 

Vladimir Fejgin je ubeđen: ako na kraju Energetska povelja ipak bude modernizovana uzimajući u obzir ruske predloge, očekuje je srećna sudbina. Državna duma će takav dokument verovatno ratifikovati. Druga je stvar što je nekome u Evropi korisna upravo današnja situacija vakuuma dogovora. Uvek se može reći: Rusija je inati, ne ratifikuje povelju, zato što ne želi da otvori svoj cevovod za slobodni tranzit gasa u Evropu. Nema dogovora, znači, uvoz ruskog gasa nije garantovan, isporuke mogu biti prekinute u svakom trenutku. I treba smanjiti zavisnost od Rusije, usmeravati investicije na razvoj alterantivnih cevovoda...
 

Međunarodni sporazum o energetici, ubeđen je naš ekspert, složeno je klupko političkih i biznis-interesa. I treba se samo radovati ako energetski dijalog između Rusije i EU dovede do konsenzusa.