Revidiranje rezultata Drugog svetskog rata nemoguće

Prva u istoriji poseta predsednika Rusije ostrvu Kunašir  početkom ove nedelje je izazvala naravno i bez presedana neadekvatno reagovanje Tokija. Japan smatra neka  Kurilska ostrva, uključujući Kunašir, svojom teritorijom. On je opozvao svog ambasadora iz Moskve radi konsultacija. Verovatno se neće vratiti u Rusiju dok se ne završi samit organizacije ATES, koji će biti održan u Jokohami 13. i 14. novembra.
 

Opozivanje ambasadora nije obeshrabrilo ruske vlasti. Šef MIP RF Sergej Lavrov je rekao da mada reagovanje Tokija izaziva nedoumicu,  opozivanje ambasadora je unutrašnja stvar Japana. Što više, izvor u Kremlju je objavio da Dmitrij Medvedev uskoro može da poseti i druga Kurilska ostrva. Ona su pripala Sovjetskom Savezu prema rezultatima Drugog svetskog rata. I to cilj eventualne nove posete predsednika RF ostaje pređašnji – neophodno je da se on detaljnije upozna s problemima tog regiona. Na Kunaširu, između ostalog, predsednik nije samo uživao u lepoti ruske prirode, o čemu je napisao u svom Tviteru. On je došao do zaključka o nedovoljnom za Kurile finansiranju u okviru namenskog programa razvoja ruskog Dalekog Istoka.
 

 Konvulzivnim je nazvao reagovanje Tokija na posetu  Kurila od strane predsednika Rusije ekspert Centra istraživanja Japana Instituta dalekog Istoka RAN Viktor Pavljatenko.
 

Takav korak uoči susreta ATES, kada se šefovi zemalja Azijsko-Pacifičkog regiona okupljaju radi razmatranja problema, za koje su svi oni zainteresovani,  na kraju krajeva potkopava autoritet Japana u tom regionu, tim pre što on ima i prethodne kolizije s kineskom stranom takođe u vezi sa ostrvima. Što se tiče perspektiva bilateralnih odnosa, čini mi se da one neće biti ugrožene jer postoje objektivne stvari, ekonomski interesi, koji zapravo i određuju pravac bilateralnih odnosa.
 

Današnje zaoštravanje odnosa između Tokija i Moskve neće biti trajno, - smatra zamenik direktora IMEMO RAN Vasilij Mihejev.
 

Međutim, to je povod da razmislimo o tome da bi podstakli odnose Rusije i Japana van okvira bilateralnih veza, naprimer, u kontekstu trostranih odnosa između Rusije, Japana i SAD u planu  zajedničkog stvaranja mera poverenja, ili u okviru Rusija, Kina i Japan. I tu ima mnogo problema, povezanih s zajedničkim osvajanjem resursa, osiguranjem bezbednosti na morima. Ako postavimo pitanje tih pravaca, onda privremeno zaoštravanje u odnosima principielno neće imati neke realne posledice.
 

Taj stav deli šef Centra japanskih istraživanja Instituta orijentalistike RAN Elgena Molodjakova. Pored toga ona smatra da demarš zvaničnog Tokija i odlazak ambasadora iz Moskve svodoče o bankrotiranju japanske diplomatije u ruskom pravcu. Takve demarševe nismo imali u bilateralnim odnosima, mada su bile različite situacije, među njima i ratovi.
 

To je čisti diletantizam, svedočanstvo toga kako je nisko pala diplomatska veština Japana, - slaže se s njom Aleksandar Panov. On je bio ambasador u Tokiju, kurirao azijski pravac u MIP-u. On smatra da u Tokiju moraju striktno i jasno da shvate - revidiranje rezultata Drugog svetskog rata  je nemoguće. Rusija je više puta izjavila o spremnosti da počne pregovore na osnovi sovjetsko-japanske Povelje iz 1956. godine, - podsetio je diplomata. Jaran je to dosledno odbijao, te zauzima takav stav sve do sada.  Drugi svetski rat je promenio granice ne samo na Dalekom Istoku, već i u čitavom svetu. Niko ne namerava da ih revidira, - istakao je Aleksandar Panov. On je uveren da upravo poseta predsednika Dmitrija Medvedeva Kunaširu striktno pokazala da nikakvi ustupci Japancima nisu mogući.