Podizanje morala: Iz ratnog dnevnika kontraadmirala Boška Antića „Ratni dani ratne mornarice”

Sedmi rođendan SR Jugoslavije Srbija je proslavila u ratnim uslovima, teško ranjena ali neporažena. Slavlje je dočekala u okolnostima zločinačke agresije. Danas je televizija Tirana priznala da su albanski teroristi sa Kosova i Metohije osudili lidera kosmetskih Albanaca Ibrahima Rugovu na smrt. Iz Brisela je stigao izveštaj o potvrdi da NATO agresor mobiliše i obučava teroriste OVK u Albaniji i Makedoniji za mogući kopneni napad na Jugoslaviju. Tačno onako kako smo predvideli na Komandno-štabnoj vežbi ”Obuka 97”.

Prošle noći agresori su trianesti put gađali Žeželjev most u Novom Sadu i srušili ga sa sedam krstarećih projektila. Psiholozi upozoravaju starije da očuvaju psihičku stabilnost pred decom kako ne bi uplašili decu, to bi ostavilo doživotne traume na njima. U Čačku bebama ne daju imena, čekaju očeve i kumove da se vrate sa položaja.


Raketna fregata «Kotor»

Danas sa grupom umetnika (vajar Kosta Kilibarda, guslar i humorista Petar Sklender - Pele) u obilazak jedinica. Samnom ide i grupa novinara. Svraćamo na brodove koji su vezani u Kotoru - patrolni čamac ”Grmeč” i raketnu fregatu RF-31 “Kotor”, a potom na školskom brodu “Jadran” kratak kuklturno - zabavni program.

U petak, 24. aprila, dat je signal ”Vazdušna opasnost”, kao i svako veče prethodnih dana od kako je počela agresija. Kao i uvek posade na brodovima su zauzele svoja mesta. Tako je bilo i na patrolnom čamcu ”Grmeč”. Upozorenje o mogućnosti pojave aviona iznad njih dobili su oko 21.00 časova. U gradu se čuju sirene. Osmatrač je najavio da se iz pravca Hrvatske kreće bespilotna letelica. Samo nekoliko  dana kasnije iznad broda na visini do 5.000 metara bio je cilj. Bio je ovaj špijun u zoni dejstva i sa broda se dejstvovalo kratkim rafalima. Posada je pokazala punu obučenost, a sve ovo je našim novinarima ispričao komandant broda poručnik korvete Milovan Drpić. Takav postupak ga je obradovao, ali i nas koji smo sa obale gledali rafale kako paraju nebo. Na ovom brodu su i dva dobrovoljca - Vladimir Đurić iz Smedereva i Miloš Ninković iz Novog Sada. Vladimir je služio svoj vojni rok na ovom brodu i stigao je ponovo sa svojim kumom Milošem, koji  se kada su ”zlikovci”, kako on kaže, ”napali, nekoliko dana vrpoljio po stanu. Zovnem kuma, i on se isto pita: hoćemo li kod starih drugova. Kažem ženi: ”znaš ja i kum smo”, a ona će kratko – “znam morate da  idete, samo se javite da znamo kako ste”. Tako su kumovi Vladimir i Miloš ponovo na svom brodu na kome su bili mornari pre šest godina, sprijateljili se i postali kumovi, a danas su glavni izvor morala na ovom našem ratnom brodu, malom, ali sa hrabrom i visokomoralnom posadom.

Kao i sve posade brodova Ratne mornarice i posada raketne fregate RF-31 ”Kotor” nalazi se u punom stepenu borbene gotovosti za izvršenje svih zadataka. Vidljivo je to bilo našim novinarima čim smo stupili nogom na brod u Kotorskom zalivu. Na brodu nema nikakve gužve, svako je na svom mestu. Jedan deo posade se odmara, drugi gleda televiziju. Komandant ovog broda kapetan korvete Ratko Dražić kaže: ”Stalno smo pod nekom uzbunom, svi sistemi protivvazdušne odbrane su zadejstvovani, moral ljudi je na izuzetnom nivou. Kao komandanta posebno me raduje što već u prvom dejstvu agresora na SRJ, a to je bilo ovdje u Boki na Luštici, kod nas na brodu nije bilo nikakvog straha, panike, kao što se, da budem iskren, moglo očekivati. Svi ljudi su sabrano, vojnički i profesionalno reagovali. Ulilo mi je to puno poverenja, dalo vjeru u svakog pojedinca, sigurnost i samopouzdanje još su više učvrstili naše redove”.

Bio sam na ovom brodu i stekao utisak da je moral posade na visokom nivou, da je komandant pun samopouzdanja i da se ničim ne može uočiti da je ovaj brod veoma rentabilan cilj mnogobrojnim neprijateljskim borbenim sistemima, a da i nema baš odgovarajući zaštitu. Junaci su ovi naši momci. Kad je 22. aprila bočno od njih naleteo avion i probio zvučni zid imali su ga u zahvatu, ali vatru nisu otvorili da ne bi doveli u pitanje bezbednost drevnog grada Kotora.  Teško je uočiti unutrašnje osećanje ovih mladih ljudi, a svako od njih ima svoje misli - komandir odelenja topova 20. i 30 mm Vladislav Živanović ima samo 21 godinu i brine se za oca, majku i sestru u Sremskoj Mitrovici, Nenad Petrović iz Majdanpeka i Nenad Pavlović iz Negotina bi već bili kod kuće da nije bilo agresije, ali oba kažu: ”Da smo i stigli kući, vratili bi se sigurno da pomognemo drugovima, da zajedno branimo svoju zemlju, svoje more”. Tu je i zastavnik Predrag Ćirić, koji ima staža koliko dva Nenada godina života zajedno, a on kaže: “Ja sam najstariji na brodu, a to baš i nije pohvalno (naravno šali se). Sve svoje iskustvo, koje i nije malo, prenosim na ove momke i nastojim da budu bolji i precizniji nego što sam ja. Ovo je agresija na jednu malu zemlju, na njen narod, ovo je sramno što čine. Puno je civilnih razaranja, to je njihova humana strategija. Gde im je vojnička čast?”. Zastavniku je porodica u Pirotu i naravno misli su mu sa suprugom i dvoje dece. Brine za njih.

Dok sa komandantom broda, komandantom diviziona raketnih fregata  kapetanom bojnog broda Dragišom Lekićem i komandantom brigade raketnih brodova kapetanom bojnog broda Jovanom Grbacem pijem kafu i, naravno, domaću lozu kao u svakoj domaćinskoj kući, komandant broda novinarima kaže: ”Posećuju nas mnogi. Mnoge vidimo prvi put, a oni nam kažu ”Vi ste naša, narodna vojska, koga ćemo drugo posjetiti”. Dragiša i Jovan su moji slušaoci iz Generalnštabne škole i Škole nacionalne odbrane, pa koristimo priliku da se malo podsetimo na te dane, posebno na naša putovanja i da se međusobno informišemo gde su im danas klasni drugovi.

 Jovan Grbavac (u vreme agresije NATO - a kapetan bojnog broda), komandant Brigade raketnih brodova

Potom odlazimo na Vrmac, gde je kulturno - zabavni program doživljaj svoje vrste i za mene, a pogotovo za vojsku na položajima. Vrmac visoko nadkriljuje Boku Kotorsku i sa njega se pruža divan pogled na Grbalj i celi Tivatski zaliv sve do Kumbora, a na severu i na Kotorski zaliv. Program je dat na jednom kružno ograđenom platou - guvno kako se to u Crnoj Gori zove. Vojska je posedala u krug, raspoloženi su i ni malo zabrinutosti na licima ovih mladih ljudi.  

Kad smo se vratili u Klub Vojske u Herceg Novi stigla je i ekipa koja je bila u poseti 108. obalskoj raketnoj brigadi. Milenko Vico je odmah počeo da piše tekst pod naslovom ”Bojeva dobrodošlica agresoru”:

”Od prvog dana agresije na našu zemlju”, piše Milenko, ”pripadnici Obalske raketne brigade, kojom kamanduje kapetan bojnog broda Dane Krasić, u potpunom saglasju sa urođenom hrabrošću svojih predaka, zavidnom performansom savremenih oruđa, dopunjeni vlastitim vojničkim izkustvom, osmatraju pučinu, ”bruse” nišanske sprave, doteruju vatrene položaje. Čekaju agresorske brodove. Ali njih nema. Kriju se u bezbjednoj zavjetrini, iza kukavičkih ”leđa”  NATO avijacije”.

 Lekić Dragiša (u to vreme kapetan bojnog broda),  komandant Diviziona raketnih fregata 

 

Međutim, ja sam pre nekoliko dana bio u ovoj jedinici. Krasića poznajem sa prijemnog ispita za 44. klasu Generalštabne škole. Tada je imponovao svojom ozbiljnošću, staloženošću i pedantnošću. Povremeno sam, već kao načelnik Škole nacionalne odbrane, držao časove u toj klasi i svoje mišljenje o njemu zadržao do danas. Takav je i danas na ratnom položaju. Na svakom koraku red i rad u jedinici, ali i mir. Iako znaju da su jedan od glavnih ciljeva neprijateljske avijacije, posade raketnih obalskih sistema s mirnoćom menjaju položaje, maskiraju se i motre na more. Nikakvih problema u ovoj jedinici nema. Ovu jedinicu najviše posećuje narod, pa ona je u slobodarskom Grblju. Krasić nam sa zadovoljstvom nabraja posete meštana, koji nude svoje kuće i ugostiteljske objekte, donose poklone vojnicima. Kakva razlika između ovog divnog naroda i njihovih čelnih ljudi u Republici i opštinama?  Ako se igde vlast odrodila od svog naroda onda je to ovde u Crnoj Gori. Nije lako Vojsci koja zna da je vlast u zoni koju brani protiv nje, ali je moralno čvrsta kad zna da je narod uz nju, a narodu još lakše kada zna da je njegova Vojska tu.

31

Raketni sistem "obala - more" (snimio Đorđe Pražić 1996. godine)

Danas je Dan državnosti SR Jugoslavije, pa je javnosti upućeno saopštenje:

INFORMATIVNA SLUŽBA RATNE MORNARICE

VRIJEME ZA PATRIOTIZAM

Povodom Dana državnosti Savezne Republike Jugoslavije, Komandant Ratne mornarice viceadmiral Milan Zec uputio je čestitku pripadnicima Ratne mornarice.

Svim pripadnicima Ratne mornarice i svim građanima Savezne Republike Jugoslavije ČESTITAM DAN DRŽAVNOSTI SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLA VIJE.

Pripadnici Ratne mornarice, zajedno sa svim pripadnicima Vojske Jugoslavije i građanima naše otadžbine, proslavljaju, 27. april - dan kada su bratske republike Srbija i Crna Gora stupile u zajedničku državu Saveznu Republiku Jugoslaviju. Naša otadžbina je nastala u vrtlogu rata koji nam je nametnut kao dio scenarija stvaranja ”novog svjetskog poretka”. Ona je rezultat vjekovnog bratstva između Srbije i Crne Gore.

Prethodnu Jugoslaviju su srušile, uz pomoć NATO-a, republike i narodi kojima nikada nije ni bilo stalo do nje. Saveznu Republiku Jugoslaviju stvorile su republike čiji su narodi stvorili i prethodne države nakon herojske borbe u Prvom i Drugom svetskom ratu. Zajedničke države stvorene su kao izraz volje svih građana.

Danas sedam godina nakon stvaranja, naši neprijatelji nastoje da nam sruše i tu državu i nastave sa komadanjem Balkana na male državice u kojima će oni imati politički, posebno ekonomski, uticaj. Zbog toga i podstiču i podržavaju nastojanje secesionističkih snaga da se odvoje i na vjekovnoj srbskoj zemlji formiraju šiptarsku državu. Nikada njima nije stalo ni do šiptarske države, ni do Šiptara, ni do ljudskih prava već im je cilj da stvore odskočnu dasku ka Istoku ka velikim sirovinskim rezervama nafte.

Suočeni sa zločinačkom agresijom, naš narod i njegova Vojska su pružili snažan otpor tehnički nadmoćnijem agresoru, nanijevši mu neočekivano visoke gubitke i u živoj sili i u tehnici. Pri tom Vojska je sačuvala svoje ljudstvo i borbenu gotovost, pa je spremna da se bori do konačne pobede.

Ratna mornarica, kao nerazdvojni dio Vojske Jugoslavije i svog naroda, izvršava sve svoje zadatke u odbrani teritorijalnog mora, naše obale i primorja. Spremni smo da izvršimo svoje zadatke. Uspeli smo da, i pored nastojanja da nas pojedine snage ometu u tome, okupimo oko sebe sve patriotski raspoložive snage i narod je uz nas.

Zna to i agresor, a znaju i oni koji bi zarad svojih političkih i materijalnih interesa zanemarili odbranu otadžbine i ustavne odredbe podveli svojim zakonima i uredbama.

Pripadnici Ratne mornarice nemaju nikakvu dilemu. Dugo smo se pripremali za odbranu otadžbine. Sada je vrijeme da na djelu dokažemo svoj patriotizam i opravdamo povjerenje koje u nas ima naš narod i tako se priključimo stroju hrabrih koji već više od mjesec dana brane kolijevku srbskog naroda - Kosovo i Metohiju i slobodno nebo iznad naše otadžbine.

Sa željom da odbranimo ono što nam je narod povjerio, sa punim povjerenjem u Vas i sa saznanjem da je narod uz nas, svima Vam želim uspješno izvršavanje zadataka i da sedmi rođendan Savezne Republike Jugoslavije proslavimo u slobodi, angažujući se na otklanjanju posledica krvavog pira agresora.

* Čestitka objavljena u časopisu “Dan” 28. aprila 1999.

Pre nekoliko dana napisao sam tekst namenjen oficirima za informisanje, koji bi trebali da koriste u nastupanju pred jedinicama i javnosti. Upućen je u jedinice danas. On glasi:


POZIV CRNOGORCIMA NA ODBRANU OTADŽBINE


Nema veće časti i ponosa od odbrane Otadžbine, a ni veće sramote od izdaje svog naroda.

Danas je ugrožena sloboda našeg naroda, nemilosrdni agresor ruši sela i gradove po Srbiji, a i u Crnoj Gori. Želi da uništi ceo jedan narod. Vreme je da delima dokažemo naš patriotizam. Crnogorci su to uvek činili kroz istoriju - nikome se nisu pokorili. Vreme je za čojstvo i junaštvo.

Došlo je vreme da Crnogorci, kao nekada za vreme Petra Cetinjskog, pruže otpor svakoj agresiji. Neprijatelj napada, pored vojnih, i industrijske objekte, škole, bolnice, kulturne i verske ustanove. Napadnute su najveće svetinje srbskog naroda - Pećka patrijaršija, Dečani, Gračanica...

Vas, hrabre i slobodoljubive Crnogorce, nema potrebe da ubeđujem da je neophodno da se svi suprostavimo agresoru, jer znam da u svakom od vas kuca srce vaših predaka, koji su s puškom živeli i umirali, za slobodu svog krša davali živote i stvorili mit o Crnogorcu junaku. Njihovi potomci ne smeju okaljati to svetlo ime.

U životu postoji samo jedan greh - izgubiti hrabrost, hrabrosti nam nikada nije nedostajalo. I danas je imamo, jer se Vojska Jugoslavije uspešno suprostavlja tehnički nadmoćnijem neprijatelju i nanosi mu gubitke koji su ga razbesneli. U svim dosadašnjim ratovima u istoriji pobedio je onaj koji ima veću volju, onaj koji ima motiv. Mi znamo za što se borimo, neprijateljski vojnici to ne znaju. Krenuli su u avanturu u koju ih guraju bolesni umovi s njihovog političkog vrha. Njihov moral je narušen, jer izbegavaju da dejstvuju, izmišljaju loše vremenske uslove, a ustvari se plaše od naših protivavionskih sistema, koji ruše njihove moćne lovce i bomabrdere narušavajući sve epitete koje su oni stavili ispred njih. Naši protivavionci vide i nevidljive, koji završavaju u oranicama naših polja i u gudurama naših planina.

Neprijatelj nas može tući, može rušiti, može uništavati deo naše baštine, ali nas nikada neće pobediti ni pokoriti. Srušiće oni mnogo toga, mi ćemo izgraditi sve to ponovo - kad je narod nepokoran, učiniće sve.

Neprijatelj je razjaren, jer dok su pobeđivali, po njihovim merilima, bili su kao vuci. Danas znaju da nisu izvršili zadatak, da nisu ostvarili postavljeni cilj, pa su razjareni kao tigar - svet im nikada neće oprostiti zločine koje čine nad našim narodom. Od sada će svi znati s kim imaju posla i kakvu demokratiju donose, kakav novi svetski poredak donose - to je svetski haos.

Sveti Petar Cetinjski je rekao posvađanim crnogorskim plemenima: ”Vi radite što znate, no ne znate šta radite!”. Danas bi on to isto ponovio neprijatelju koji sumanuto ubija narod, jer radi ono što zna, a ne zna šta radi i da time što radi unesrećuje slobodan, pošten i hrabar narod. Treba nam snage da promenimo ono što se promeniti može, hrabrosti da podnesemo ono što se promeniti ne može i mudrosti da razlikujemo to dvoje.

Priredio kontraadmiral Boško Antić,
Tekst objavio Radio “Svetigora” više puta