Prvi na Veneri: Pet fenomenalnih dostignuća Rusa u kosmosu o kojima se malo zna

Prvi let oko Meseca

 

Alexander Mokletsov/Sputnik

Sovjetskom Savezu prvom je pošlo za rukom da se nađe u blizini Meseca, mada, ruku na srce, bio je planiran daleko veći poduhvat. Kosmička letelica teška 1472 kilograma trebalo je da udari u Mesec, a ne da ga promaši, što se zapravo dogodilo, zbog greške u proračunu, odnosno ne uzimanja u obzir vremena potrebnog signalu za put od kontrolnog punkta do stanice.

Ipak, sonda „Luna 1“ lansirana u najstrožoj tajnosti bila je prva letelica u svetu koja je uspela da savlada gravitaciju, proleti na rastojanju od 6000 kilometara od površine Meseca i uđe u sunčevu orbitu. Bilo je to u januaru 1959. godine, samo dve godine pre nego što će prvi čovek poleteti u kosmos.

Prva fotografija druge strane Meseca

 

Public domain

Doći do saznanja o izgledu druge strane Meseca koja nije vidljiva sa Zemlje predstavljalo je poseban izazov u kosmičkoj trci. Amerikanci su prvi napravili takav pokušaj 1958. godine, međutim ni jedna raketa nosač sa sondom nije uspela da izađe na zadatu putanju. Sovjetski Savez je znao za te pokušaje, i spremao se da nadmaši Ameriku koristeći, zapravo, njihovu malu „pomoć“. Tačnije, fotografski film.

Upravo tu je bio ključni problem, jer u Sovjetskom Savezu nije postojao fotografski film koji bi odgovarao toj svrsi. Međutim, u drugoj polovini pedesetih godina prošlog veka iznad Sovjetskog Saveza intenzivno su leteli američki izviđački aerostati opremljeni fotografskom aparaturom za snimanje sovjetske teritorije. Neki od njih oboreni, a film uzet i prosleđen na skladištenje u vojno-kosmičku akademiju.
Letelica „Luna 3“ sa kamerom lansirana je u oktobru 1959. godine. Sonda je za tri dana napravila 40 fotografija i poslala ih na Zemlju. Iz brojnih razloga kvalitet fotografija bio je osrednji, ali na 17 od 40 ponešto je ipak moglo da se razabere.

Prvi let oko još jedne planete

 

Alexander Mokletsov/Sputnik

Bila je to Venera. Kao u slučaju sa Mesecom plan je bio da se kosmička letelica spusti na planetu, kako se tada mislilo, na površinu okeana, pošto se verovalo da tamo postoji voda u tečnom stanju. „Venera 1“ poslata je u u misiju smišljenog sudara sa Venerom u februaru 1961. godine.

Međutim, i ovoga puta kao i u slučaju sa Mesecom, sonda je promašila. Pošto je izgubila vezu nije bila u stanju da koriguje kurs i plutala je kroz kosmos, proletevši pored Venere na udaljenosti od sto hiljada kilometara. U kosmičkim relacijama to i nije toliko mnogo. Tim pre što niko u istoriji nije bio tako blizu Venere.

Kontakt sa sondom definitivno je izgubljen na udaljenosti od dva miliona kilometara od Zemlje.

Prvo sletanje na Veneru

 

Nikolaj Akimov /TASS

Mukotrpna misija „osvajanja“ Venere, planete koja je najbliža Zemlji trajala je deceniju. Kosmički aparat je na njenu površinu konačno spušten 1971. godine. Bila je to „Venera 7“, mada bez obzira na oznaku, ukupno lansiranja nije bilo sedam, već sedamnaest. U Sovjetskom Savezu se o neuspesima radije nije javno govorilo.

Recimo, čak „Venera 7“ nije lansirana sama. Lansiranje još jedne sonde, apsolutno identične dogodilo se pet dana posle prve, koja je ipak stigla do Venere. Njena dublerka nije mogla da napusti Zemljinu orbitu zbog eksplozije motora.

U stvari šansi da nešto pođe naopako bilo je toliko, da je sletanje „Venere 7“ izgledalo kao čudo. Naročito kada se posle ulaska u atmosveru padobran letelice raspao i modul se spuštao brže nego što je trebalo. Neko vreme se smatralo da je posle takvog spuštanja on, svakako, morao da se pokvari. Ali, kasnija analiza podataka pokazala je da je sonda još 23 minuta slala podatke sa površine planete.

 

Akademija nauka SSSR

Prva letelica na Marsu i prva fotografija planete
Gotovo u istom sledu u kome su Amerikanci 2012. godine spustili na Mars rover Kjurioziti Sovjetski Savez je to učinio 1971. godine (da, iste godine kada je spustio i „Veneru“)
Pritom je u tom trenutku prema Marsu leteo je i američki „Mariner 9”, on je ušao u orbitu Marsa dve nedelje pre sovjetske sonde, ali u prikupljanju podataka omela ga je oluja koja je zahvatila planetu.

Sovjetski „Mars 3“ ipak je odlučio da se spusti i to je uradio uspešno, antene su se otvorile i počelo je slanje. Trajalo je samo 14 sekundi, posle čega se definitivno prekinulo, ostavljajući konstruktore da nagađaju o mogućim razlozima. Ali i ostavljajući im i prvu u istoriji fotografiju Marsa, apsolutno mutnu zbog snažne oluje.

Bila je to pre svega psihološka pobeda. Nikakva super važna informacija nije poslata, rover je ostao pričvršćen za gornji deo aparata i nije kročio na tlo. Ali čak meko sletanje, koje je izveo Mars 3 stručnjaci iz SAD ponovili su tek 1976. godine.

Russia beyond