Početak odbrambenog boja na Košarama

Tekst priredili:

Nebojša Pavković, general-pukovnik u penziji
Boško Antić, kontraadmiral u penziji

Napad kopnenih snaga agresora na teritoriju SR Jugoslavije počeo je devetog aprila 1999. godine, na frontu između ka raula „Košare“ i „Morina“. Ove karaule nalazile su se u zoni odbrane 53. graničnog bataljona, koja se prostirala, na zapadu od tromeđe na planini Bogićevici do Karaule Liken,  na istoku, u dužini od 70 kilometara. Ovako veliku zonu branile su dve granične čete, sa posadama na devet stalnih karaula: „General P.Ilić“, „Kožnjar“, „Košare“, „Morina“, „M. Bojinović“, „Deva“, „Ćafa Prušit“, „Goden“, „D. Radanović“ i „Liken“, i na tri letnje karaule: „Boško Žilović“, „Đeravica“ i „Maja Čoban“.

Karaula „Košare“ nalazila se na obroncima Juničke planine, na brdsko-planinskom, pošumljenom i ispresecanom, terenu, nepovoljanom za odbranu, i nadvišavali su je visovi na teritoriji Albanije. Sama zgrada nalazila se na nadmorskoj visini od 1.060 metara, udaljena od oko 250 metara od granične linije. Najznačajniji objekat u sistemu odbrane Košara bio je objekat Rasa Košares, najviša trigonometrijska tačka, sa nadmorskom visinom 1.385 metara. U taktičkom smislu, sa ovog objekta se mogla osmatrati kompletna granična linija, u dužini od sedam kilometara, i deo područja na teritoriji Albanije. Takođe sa Raša Košaresa se  mogla vršiti vatrena podrška minobacačima i protivavionskim topovima, jedinicama na objektima Maja Glava i Glava, ali i na bilo kojoj drugoj tački u rejonu odbrane Karaule „Košare“.

U vreme početka agresije na Karauli „Košare“ bilo je 120 vojnika graničara i sedam starešina, a u njihovom sastavu  bilo je osam vojnika iz minobacačkog odeljenja 82 mm iz sastava Drugog motorizavanog bataljona 125. motorizovane brigade. Ljudstvo nije bilo u objektu, već raspoređeno na položajima odbrane u zoni od oko sedam kilometara, kolika je bila zona odbrane Karaule.

Prva borbena grupa jačine 25 graničara, pod komandom starijeg vodnika Mirka Majkića, bila je na desnom krilu u rejonu Šabanove livade. Druga borbena grupa, jačine 15 vojnika sa PAT 20 mm, pod komandom vodnika Dalibora Živkovića bila je na objektu Raša Košares. Treća borbena grupa, jačine 15 vojnika, pod komandom Saše Radojevića, bila je u rejonu objekta Glava. Četvrta borbena grupa, jačine 20 vojnika, pod komandom Ivana Vasojevića Jaguara bila je na objektu Maja Glava. Odeljenje minobacača sa komandirom Vladanom Avramovićem bilo je u rejonu Karaule „Košare“. Peta borbena grupa - jedinica za intervenciju, jačine 30 vojnika, pod komandom komandira Karaule Dejana Agočevića i zastavnika Dragoljuba Stojanova, bila je u potoku Guša, 400 metara od Karaule „Košare“.

Vojnici u svim borbenim grupama bili su naoružani, pored ličnog automatskog oružja, i mitraljezima, zoljama, snajperima i minobacačima 60 mm.

Položaji naših jedinica bili su utvrđeni, sa zaklonima koji su bili povezani rovovima i saobraćajnicama, sa puškarnicama i podgrudobranskim skloništima, za zaštitu ljudstva od dejstva artiljerije i avijacije. Iza položaja bila su izrađena skloništa, za smeštaj, odmor i zaštitu ljudstva, do kojih su vojnici dolazili saobraćajnicama.

Neposredno po napuštanju objakta Karaule „Košare“, vojnici su upoznati sa mogućom agresijom NATO na SR Jugoslaviju i sa zadatkom odbrane državne granice i položaja odbrane.

Raspored jedinica na Karauli „Košare“ pre početka agresije
(Autor: general-pukovnik Nebojša Pavković)

Na osnovu obaveštajnih podataka, prema Karauli „Košare“, neposredno pre napada, bile su raspoređene četiri brigade tzv. Oslobodičake vojske Kosova: 131, 132, 133. i zloglasna 138. brigada „Crni orlovi“, pod komandom Agima Ramadanija, kao i odred mudžahedina sa oko 300 boraca. Ukupno sa oko 5.000-6.000 ljudi.

U drugom ešelonu bile su raspoređene jedinice vojske i policije Albanije, u rejonima oko Tropoje i Bajram Curija, ekvivalenta 3.000-5.000 ljudi.

Komandant 125. motorizovane brigade, pukovnik  Dragan Živanović je u 5.15 časova, 9. aprila, referisao komandantu Prištinskog korpusa, generalu Vladimiru Lazareviću, a ovaj komandantu Treće armije, generalu Nebojši Pavkoviću, da je u 4.00 časova sa teritorije Albanije, iz pravca Tropoje, otpočeo napad kopnenih snaga kome je prethodila jaka artiljerijska priprema od strane Oružanih snaga Albanije i da su artiljerijske vatre navodili helikopteri NATO-a.

Jaka artiljerijska priprema prvo je počela po rejonu Karaule »Morina», u 3.00 časa i trajala je do 4.00 časa. Za to vreme, u rejonu Karaule «Košare»  vatra je otvarana povremeno, zbog čega su jedinice 53.graničnog bataljona i Borbene grupe 3/ 125. motorizovane brigade odmah posele polažaje za odbranu.

U to vreme glavne snage 125.motorizovane brigade intenzivno su, posle završenih protivterorističkih borbi, vršile dovođenje i posedanje dodeljnog rejona odbrane.

Za to vreme komandovanje jedinicama u rejonu Košara i Morine, po naređenju komandanta Korpusa generala Lazarevića vršila je Komandna grupa Prištinskog korpusa, koja se iz Đakovice prebacila u selo Batuša. Potpukovnik Goran Jevtović uspeo je da, nakon ranjavanja pukovnika Siniše Trajkovića, da održava vezu na simpleksnom kanalu "15" (sve druge radio i ostale veze su potpuno ometana od strane  NATO) sa komandom 53. graničnog bataljona i preko zamenika komandanta, majora Dragutina Dimčevksog, ali i komandira borbenih grupa 53. graničnog bataljona, razmenjivao informacije o stanju na državnoj granici, komandovao jedinicama tokom borbi i izveštavao komandu Prištinskog korpusa.

Vojnici graničari u zasedi na objektu Glava, uočili su pokret jačih pešadijskih jedinica prema Karauli „Košare“, kamenu C-4 i objektu Raša Košares i o tome izvestili predpostavljenu komandu.

Ustvari, dok je trajala vatra  po Karauli «Morina», Šiptarske terorističke snage su  izvršile  podilaženje prema Karauli «Košare“ i tako pokušale da zavaraju naše jedinice.

Glavne snage agresor je usmerio na pravcu Tropoja - selo Geraj - Košare, umesto kako je Komanda Prištinskog korpusa procenjivala na pravcu Tropoja – Morina - selo Ponoševac. Time je postiguto iznenađenje na taktičkom nivou, jer je agresor na pravcu Morine izvodio demonstrativni napad, u cilju obmanjivanja naših snaga, a glavne snage angažovao na pomoćnom pravcu.

Nakon dejstva u rejonu karaule Morina, agresor je, bez artiljerijske podrške, napao naše graničare na objektu Maja Glava i kod graničnog kamena C4, a dejstvovao po objektu Rasa Košares i tt. 1.385 žestokom minobacačkom i vatrom artiljerije sa teritorije Albanije.

Na Maja Glavi kod, graničnog kamena C4, graničari pod komandom komandira vodnika Ivana Vasojevića hrabro su prihvatili prvi nalet terorista i naneli im velike gubitke.


Pravci napada agresora

Položaji na Rasa Košaresu neprekidno su gađani jakom artiljerijskom i preciznom minobacačkom vatrom. Tom prilikom uništen je protivavionski top 20 mm i minobacač 60 mm i ranjen vojnik Srđan Planić.

Nakon prekida minobacačke vatre teroristi su krenuli u napad, pozivajući naše borce da se predaju, garantujući im život.

Na objektu Glava, od graničnih kamena C3/4 do C3/6,  graničari Borbene grupe, kojom je komandovao vodnik Saša Radojević, na dobro utvrđenim i maskiranim položajima, spremno  su dočekali prvi napad terorista i naneli im velike gubitke. Grupa graničara, sa desetarom Šarcem, iznenadili su teroriste, koji nisu znali za njihov položaj, i vatrom, sa bliskih odstojanja, odbili prvi napad pomahnitalih terorista i prihvatili borbu, nanoseći im velike gubitke.

Borbena grupa za intervenciju, koju je posle ranjavanja zastavnika Dragoljuba Stojanova preuzeo desetar Milan Pantović, sa Karaule „Košare“, iz rejona potoka Guša, prebacila se na položaj kod stare Karaule „Boro Vukmirović”, a minobacačko odeljenje 82 mm bilo je na vatrenim položajima u neposrednoj blizini Karaule, pod komandom vodnika Vladana Avramovića. Ovo odeljenje podržavalo je graničare kod graničnog kamena C-4 i u rejonu objekta Glava. U blizini Karaule nalazila se i mitraljeska grupa vojnika Željka Miljkovića.

Na Frontu napada, širine oko 10 kilometara, u prvom ešelonu agresor je angažovao oko dve brigade Šiptarskih terorističkih snaga, oko 3.000 do 5.000 terorista, a po dubini u rejonu selo Papaj – Tropoja - selo Vice Dolji uočena je  veća grupacija terorista. 

Na rejon  Karaule «Košare», na frontu širine oko sedam kolometra, od objekta Maja Glava – granični kamen C-4 - Karaula «Košare» - granični kamen C-3/4 i Raša Košares (tt 1.385), agresor je angažovano oko 1.500 - 2.000 terorista, među kojima je bilo i oko 300 mudžahedina. U drugom ešelonu bilo je oko 3.000 do 4.000.

Najjače napade agresor je usmerio na pravcima selo Ljukaj - Maja Glava - objekat Škoza, oko 500 do 1.000, selo Padež - Karaula „Košare“ -  Opljaz - selo Košare, oko 500 do 800, i selo Padež - Raša Košares, oko 1.000 do 1.500 ljudi.

Za vreme napada avijacija je gađala i jedinice po dubini, na položajima oko sela Junika i Ponoševca i objekta Čabrat.

Pravac, preko Košara, na kome su napadale glavne snage agresora, bio je ograničenog kapaciteta, na kome je otežano kretanje zbog strmih i pošumljenih padina Juničke planine i zbog snega koji je dostizao i do jednog metra. Zbog toga je došlo do velike koncentracije terorista, koji  nisu mogli da ostvare dublje prodore na teritoriju Kosmeta i da izvode manevrisanje po frontu, pa su se nagomilali ispred prednjeg kraja naše odbrane.

Granične jedinice 53. graničnog bataljona, su pored zadatka odbrane državne granice, bile i u ulozi Prednjeg odreda 125. motorizovane brigade nisu bile iznenađene izvedenim napadom, već saznanjem da je agresor  najjače snage angažovao u rejonu Karaule „Košare“.   

Oko 08,00 časova sa komandnog mesta Komandne grupe Prištinskog korpusa u Đakovici na Karaulu Košare krenuli su pukovnik Siniša Trajković i potpukovnik Dragan Tomić i uspeli da se probiju na samu graničnu liniju. Odmah po dolasku ranjen je pukovnik Siniša Trajković, pomoćnik komandanta Prištinskog korpusa za obaveštajne poslove, koji je prilikom transporta u sanitetsku stanicu izgubio pištolj i radio uređaj, koga su se ubrzo zatim dočepali teroristi.

Na objektu Maja Glava, kod graničnog kamena C-4, graničari sa komandirom Ivanom Vasojevićem uspeli su da u prvom naletu,odbrane položaje i vrate teroriste na polazne položaje. Međutim usledili su još jači napadi i koncentrično dejstvo artiljerije.

U tom trenutku procenjeno je da se u šumama Juničke planine nalazilo oko 100 do 150 terorista, opremljenih bestrzajnim topom, i protivoklopnim oruđima „Ambrust“ koji su ugrožavali bezbednost komunikacije. Zbog ugroženosti puta, od sela Batuša do Karaule „Košare», major Dragutin Dimčevski odlučio je da obezbedi prohodnost i taj zadatak poverio komandiru čete, kapetanu Mikici Kovačeviću.

Posle povlačenja naših vojnika sa objekta Raša Košares, po njemu je dejstvovala naša artiljerija i nanela velike gubitke teroristima, koji, su pobegli sa nekih pozicija, sa kojih su ugrožavali naše jedinice, na objektima Maja Glava i Opljaz. Međutim još uvek su držali dominantne položaje na ovom značajnom objektu. 

U toku ovog dana ranjen je i pukovnik Siniša Trajković, pomoćnik komandanta Prištinskog korpusa za obaveštajne poslove, koji je došao sa Isturenog komandnog mesta Prištinskog korpusa u Đakovici, da pomogne u stabilizaciji stanja na državnoj granici.     

Prvi izveštaj o događajima na državnoj granici kod karaule Košare poslao je potpukovnik Goran Jevtović sa Isturenog komandnog mesta Prištinskog korpusa u Đakovici. Pored ostalog u izveštaju je bilo napisano: „Borbeni moral na visokom nivou. Granicu ćemo odbraniti“. 

O početku agresije kopnenim snagama, komanda Prištinskog korpusa je izvestila komandu 3.Armije.  


Plan protivnapada

Odmah po formiranju Isturenog komandnog mesta u selu Batuša, grupa, operativaca pod komandom potpukovnika Gorana Jevtovića, pristupla jee pripreme pripremi za izradu „Odluke za izvršenje protivnapada“ u cilju izbacivanja terorista sa naše teritorije.

Do ponoći, napadi Šiptarskih terorističkih snaga su prestali, a situacija u rejonu Košara se stabilizovala. Zauzeti položaji na objekatima Raša Košares i Maja Glava bili su u rukama terorista.