Unutarpolitička kriza u Prištini: votum nepoverenja Tačijevoj vladi

Odluka Skupštine Kosova da smeni vladu Hašima Tačija (66 glasova „za“, uz jedan „protiv“ i dva uzdržana) predstavlja još jedan, ali nipošto i poslednji čin u permanentnoj unutarpolitičkoj krizi, koja je zahvatila Kosovo krajem septembra. Naime, tada je ostavku podneo predsednik Fatmir Sejdiju, koji se na toj funkciji nalazio od februara 2006. godine. On je tako reagovao na odluku Ustavnog suda, koji je konstatovao, da je obavljanjem funkcije predsednika i rukovodioca „Demokratske lige Kosova“, koja je u to vreme činila vladajuću koaliciju, prekršen osnovni zakon. Odgovarajući zahtev uputili su Ustavnom sudu predstavnici sada već bivšeg koalicionog partnera „Lige“ – Tačijeve Demokratske partije Kosova.
 

Konflikt dve vodeće političke snage u pokrajini sazrevao je tokom svih poslednjih meseci, pa nije ni čudno što su se kasniji događaji razvijali po principu lančane reakcije. Već 18. oktobra Demokratska liga Kosova objavila je da istupa iz vladajuće koalicije, i bilo je jasno da će se predstojeći izbori – prvi posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine – pretvoriti u borbu svih protiv svih. Bivši koalicioni partneri, sada konkurenti, aktivno koriste čak i spoljnopolitičke adute. Pored ostalog, zamenik šefa Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi optužio je „Demokratsku ligu Kosova“ da je njen ministar inostranih poslova Skender Hiseni iz nepoznatih razloga „svesno blokirao 15 priznavanja nezavisnosti Kosova“ od jula ove godine. Do ovog trenutka jednostrani akt Prištine priznala je 71 država, a pri tom su to u poslednjih pola godine učinile svega dve zemlje – Honduras i Kiribati.
 

Niz poslanika Skupštine Kosova iz partije Fatmira Sejdijua pokušalo je da maksimalno približi datum izbora. Oni su potpisali zahtev o votumu nepoverenja Tačijevom kabinetu, koji su inicirali „Alijansa za novo Kosovo“ i druge opozicione partije, iako se formalno Demokratska liga Kosova distancirala od tog zahteva. I u rezultatu je prikupljeno potrebnih 40 potpisa – trećina od ukupnog broja poslanika (120 ljudi). I sada je već jasno da će se umesto 13. februara 2011. godine vanredni parlamentarni izbori na Kosovu održati 12. decembra ove godine.
 

„Alijansa za novo Kosovo“ je u obrazloženju svoje inicijative istakla, da se „rukovodi isključivo interesima građana“, jer je „Kosovo ostalo bez institucija vlasti“. „Mi treba da sprečimo dalje produbljivanje krize“ – podvukao je jedan od njenih poslanika, Ibrahim Makoli. Međutim, na današnjem Kosovu ni za koga nije tajna, da opozicioni lideri nameravaju da iskoriste konflikt između dve vodeće albanske snage u pokrajini, kako bi na talasu nezadovoljstva ojačali sopstvene pozicije. Produbljujuća socijalno-ekonomska kriza u pokrajini, sa nivoom nezaposlenosti skoro 50 procenata, daje opoziciji dodatne adute.
 

Doduše, „Alijansa za novo Kosovo“ izgleda sasvim umerenom u kontekstu drugih snaga koje se bore za vlast, poput „Alijanse za budućnost Kosova“ ili pokreta „Samoopredelenje“. Na čelu prve nalazi se bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj, protiv koga je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u junu 2010. godine pokrenuo već ponovljenu optužnicu za izvršenje ratnih zločina protiv kosovskih Srba u vreme dok je bio terenski komandir „Oslobodilačke vojske Kosova“. Upravo „Alijansa za budućnost Kosova“ tokom svih poslednjih meseci nezadrživo stiče popularnost na talasu kritike aktuelnih kosovskih vlasti. Član njenog predsedništva Besnik Tahiri ovih je dana podvrgnuo Tačijev kabinet žestokoj, dosad nezabeleženoj kritici, nazvavši ga „sramotom za Kosovo“ i stavivši mu u krivicu činjenicu, da je međunarodna organizacija „Transparensi internešnl“ u svom poslednjem izveštaju označila Kosovo kao „najkorumpiraniju zemlju“ balkanskog regiona.
 

Što se tiče „Samoopredelenja“, na njegovom čelu je popularni omladinski lider Albin Kurti. Njegove pristalice redovno napadaju na kancelarije međunarodnih predstavništava u Prištini, zahtevajući hitni odlazak sa Kosova „okupacionih snaga“ u liku misije OUN i Evropske unije. Sam gospodin Kurti se identifikuje kao pristalica „aktivnog nenasilnog otpora“, ali stalno optužuje međunarodne organizacije da su pretvorile Kosovo u svoj „protektorat“. Lider „Samoopredelenja“ drži se i beskompromisnog stava po pitanju pregovora između Prištine i Beograda – na čijem započinjanju insistira Evropska unija. Prema saopštenju prištinskog albansko jezičkog lista „Zeri“, Albin Kurti je obelodanio podugački spisak zahteva Srbiji, pre ispunjenja kojih on smatra „apsurdnim“ bilo kakve pregovore sa Beogradom. U taj spisak uvršteno je priznavanje nezavisnosti Kosova, promena ustava Srbije (po kome je pokrajina Kosovo „sastavni deo“ njene teritorije), „izvinjenje za izvršene zločine“, izručenje ratnih zločinaca i predaja ostataka nestalih lica, povratak Prištini katastarskih knjiga i penzionih fondova, „isplata kompenzacija za pričinjenu ratnu štetu“ i obustavljanje finansijske podrške kosovskim Srbima. (1). Dobro su poznati i pozivi gospodina Kurtija na „održavanje dva referenduma u Albaniji i na Kosovu, radi „rešavanja opštealbanskih pitanja – u prvom redu, u Makedoniji, Istočnom Kosovu (tako albanski nacionalisti nazivaju opštine Južne Srbije sa mešovitim srpsko-albanskim življem – P.I.), Crne Gore i Grčke“.
 

Prve izjave albanskih lidera Kosova, koje su se čule „po vrućim tragovima“ glasanja o votumu nepoverenja, svedoče o određenoj panici, koja je zahvatila lokalnu političku scenu. Vodeći prištinski albansko jezički list „Koha ditore“ piše, da je Tačijeva vlada postala arhitekta sopstvenog pada. „Nigde u svetu vlada ne svrgava samu sebe, tako što sama poziva na promene...To je moguće jedino na Kosovu“ – ističe izdanje. (2). A list „Ekspres“ konkretizuje scenarij, koji je napisao lider Demokratske partije Kosova: „To je onaj put, koji je i hteo Hašim Tači“, jer je upravo premijer „lično insistirao na glasanju o ostavci vlade“ (3). Kao potvrdau takvog zaključka list navodi podatke, da su sami poslanici Demokratske partije Kosova glasali protiv sopstvene vlade, u vreme dok su parlamentarci iz „Demokratske lige Kosova“ i „Alijanse za budućnost Kosova“ bojkotovali glasanje. Sam Tači je izjavio „po vrućim tragovima“ da je „glasanje članova parlamenta postalo glasanje za budućnost Kosova. To je odgovorna odluka, koja će označiti novi početak za državu Kosovo“.
 

U ovakvoj podeli nazire se i odgovor na glavno pitanje – koje su to tajne opruge unutarpolitičke krize, koja i dalje traje na Kosovu, i koje ciljeve prate njegovi osnovni igrači. Glavna opruga – to je namera vodećih albanskih snaga pokrajine da pristupe promeni ovlašćenja vlasti i finansijskih sfera uticaja, uključujući kriminalna tržišta već ne na osnovu nametnutih od strane Zapada koalicija, već u okvirima za njih uobičajenijeg samostalnog delovanja svih protiv svih. Demokratska partija Kosova bori se za apsolutnu vlast, takve ciljeve imaju i njeni osnovni oponenti, istovremeno samim tim povećavajući rejting radikalnijim liderima - Ramušu Haradinaju i Albinu Kurtiju. Prema raspoloživim informacijama, upravo je Kurti danas najpopularniji kosovski političar – i istovremeno najpoželjniji za Zapad u liku NATO i Evropske unije. Prema tome, obećani od strane Hašima Tačija „novi početak“ u kosovskoj politici na delu će postati najnepredvidiviji i potencijalno najopasniji za sve njegove aktere. A glavnog gubitnika možemo označiti već danas – to je Zapad, koji je tako dugo odgajao i prihranjivao albansku elitu Kosova, da nije ni primetio da su se njegovi štićenici oteli kontroli.
 

_____________________

Napomene:
 

[1] Zeri, 01.11.2010
 

[2] Koha Ditore, 03.11.2010.
 

[3] Express, 03.11.2010.

Petar Ahmedovič ISKENDEROV - stariji naučni saradnikInstituta slavistike RAN, magistar istorijskih nauka, međunarodni komentator lista«Vremjanovostjej» i radiostanice«Glas Rusije».