Prvi dan pakla: Iz Ratnog dnevnika komandanta Treće armije II

„Držite se“, rekao je na kraju i prekinuo vezu.

Ovo nisu bili konačni podaci, jer su dejstva avijacije još trajala.

I dalje sam razmišljao o Kuršumliji i Komandnom mestu „3“,  koje je pogođeno sa tri krstareće rakete. Nije prošlo ni 24 časa od kada sam doneo odluku o premeštanju Komandnog mesta iz Kuršumlije, a potvrdilo se da sam doneo ispravnu odluku. Ne mogu ni da zamislim šta bi se sve dogodilo da je Komandno mesto bilo posednuto. Za nekoliko sekundi NATO avijacija bi zbrisala Komandu Treće armije. Uništenje  Komande Armije sigurno bi imalo uticaja na dalji tok događaja. Na tom mestu je  trebalo da se nalazim i ja. Nije mi bilo jasno kako je NATO uspeo da precizno locira komandno mesto  koje je bilo dobro maskirano i mali broj ljudi je znao za njega. U svakom slučaju, najvažnije je da sam spasio živote mojih starešina i vojnika.               

Na Komandnom mestu Prištinskog korpusa sve funkcioniše kao sat. Svako radi svoj posao. Čitava zgrada podrhtava od svake eksplozije u Prištini. Mi smo, ne razmišljajući o posledicama, još uvek bili u skloništu Komande Prištinskog korpusa  koje nije pružalo nikakvu zaštitu. Radili smo kao da je u pitanju taktička vežba, a ne agresija najveće vojne sile na svetu. 

General Lazarević daje reč načelniku Obaveštajnog odeljenja,  pukovniku Trajkoviću. Slušam ovoga čoveka  koga poznajem još dok je bio u Bujanovcu. Vrlo sposoban i hrabar čovek. Najveći deo vremena proveo je na samoj graničnoj liniji, prikupljajući informacije o neprijateljskim snagama.

Trenutno je govorio o aktivnostima ŠTS. ''Odmah sa početkom bombardovanja, šiptarski teroristi sinhronizovano i na čitavom prostoru Kosmeta frontalno su napali naše jedinice. Najjači napadi su u rejonima Kosovske Mitrovice, na putu Glogovac–Srbica, na Bajgori, planini Čičavici, na putu Priština–Niš kod Podujeva, oko Mališeva i Orahovca, kod Suve Reke i Kline''.

Generali Pavković i Lazarević i pukovnik Stojanović, u pozadini  stariji  vodnik Tankosić, ađutant komandanta Prištinskog korpusa

„Nema,  gospodine generale, naše snage su postupile po dobijenom signalu“, rekao je i nastavio: „ŠTS su pokušale da iznenadnim napadima na komandna mesta, centre veze,  položaje artiljerijskih jedinica i na jedinice na položajima, nanesu gubitke, izazovu paniku među vojnicima i da krenu u podizanje oružane pobune. Međutim, doživeli su potpuno iznenađenje. Tek tada su shvatili da su u okruženju i da im je manevar potpuno ograničen. Zbog toga su pokušali da grupišu snage, da bi na jednom od pravaca  probili obruč. Međutim,  to je sada više nemoguće. Što se tiče dejstva NATO agresora, imali ste prilike da lično čujete i pročitate izveštaje sa terena“.

„Da, nema potrebe da meni to ponavljate, ali  informišite ostale.“

Dok je on govorio, setio sam se da mi je Lazarević pre neki dan pokazivao na karti svoju „Zamisao za razbijanje ŠTS u rejonima Drenice, Orahovca i Suve Reke“. Sve akcije su planirane u sadejstvu sa jedinicama MUP-a. Komanda Prištinskog korpusa izradila je planska dokumenta, a na osnovu njih komandanti brigada, borbenih grupa i komandanti odreda MUP-a  izradili su svoje zapovesti i karte. Ostavio sam generala Lazarevića da radi sa svojom Komandom, a ja sam otišao u Operativni centar Prištinskog korpusa da pregledam informacije koje su svakog trenutka pristizale iz jedinica, sa Isturenog komandnog mesta Treće armije, Komandnog mesta Treće armije u Nišu i Niškog korpusa. 

Komanda Niškog korpusa izvestila je da su sve jedinice izvršile posedanje položaja i rejona za odbranu u zoni Korpusa, da je izvršeno zatvaranje graničnih prelaza iz Makedonije i Bugarske,  da je Divizion smaohodnih višecevnih lansera raketa 128 mm „Oganj“ premešten u rejon  Vlasotinca i sela Stajkovce i da su preostali delovi 211. oklopne brigade krenuli ka Kosmetu. 

General Nikolić izvestio je o događaju koji se dogodio u popodnevnim časovima, uoči početka agresije  kod Karaule „Cakanovac“. Naši granični organi na Karauli  kod Preševa  zaustastavili su veću kolonu albanskih civila sa Kosova i Metohije  koja je pokušala da van graničnog prelaza pređe na teritoriju Makedonije. Kolona traktora i kola sa civilima je vraćena. Događaj je značajan jer su civili, pre nego što je počela agresija, pokušali da napuste teritoriju Kosova i Metohije  i Srbije. To potvrđuje da su albanski civili znali da će uslediti agresija, ili su po naređenju OVK napustili svoja sela.

Sa državne granice stizali su brojni izveštaji. Komanda 57. graničnog bataljona izvestila je da je  naspram naše Karaule „Globočica“, na makedonskoj teritoriji, primećena koncentrntracija oko 1.000 do 1500 terorista  koji se pripremaju da izvrše napad na našu Karaulu. Preduzete su mere za odbijanje napada i sprečavanje upada na prostor Kosmeta.

Ponoć je odavno prošla. Intenzitet napada NATO avijacije se nije smanjivao. Šiptarske terorističke snage su napadale naše jedinice u rejonu Podujeva, oko sela Bradaš, Obrandža i Lapaštica. Posle višečasovnih borbi  jedinice MUP-a, podržane od strane jedinica Prištinskog korpusa,  uspele su da odbiju sve napade i razbiju veću grupu ŠTS.

U obezbeđenju prohodnosti magistralnog puta od sela Lužana do Donje Lapaštice, u dužini od desetak kilometara, policajci su uništili više desetina bunkera međusobno povezanih dubokim  rovovima koje su teroristi iskopali i koristili za napade.

Sa Komandnog mesta Armije, u okolini Niša, načelnik Štaba Stojimirović,  izvestio je da nije u mogućnosti da pošalje izveštaj Operativnom centru GŠ VJ o učinku prvih NATO udara,  jer nije dobio podatke iz svih jedinica. Predložio je da u dopunskom izveštaju dostavi podatke o  NATO agresiji.



Generali Pavković i Lazarević pred kartama odluke za odbranu