BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Centralna Azija: geopolitika narkotrafika

Centralna Azija: geopolitika narkotrafika
04.11.2010. god.

Glavni događaji tokom poslednjih meseci u Centralnoj Aziji, uključujući i aktivizaciju talibana na severu Avganistana, i eksploziju novog žarišta nestabilnosti u istočnim regionima Tadžikistana, gde već duže od mesec dana traje vojna operacija protiv bojovnika, i najnoviju kirgisku „revoluciju“, umnogome su povezani sa narkobiznisom i narkomaršrutama, koje vode preko ovih teritorija. Preciznije rečeno, sa interesima onih grupa, koje štite severnu maršrutu tranzita narkotika iz Avganistana u Rusiju i Evropu.
 

Razlog, zbog koga severna maršruta narkotrafika privlači sve veću pažnju narkobarona, zapravo je geografija isporuka avganistanskih narkotika. Uprkos različitom mišljenju, veći njihov deo i dan-danas se isporučuje ne u severnom, već u istočnom i zapadnom pravcu. Po podacima direktora agencije za kontrolu narkotika Tadžikistana, generala Rustama Nazarova, više od 59 procenata avganistanskih narkotika odlazi po „balkanskom kanalu“, koji vodi preko severnog Irana i Turske u Evropu, a takođe po „novom putu“, preko Kavkaza, u pravcu Ukrajine i Rusije. Drugi put, po kome prolazi 35 procenata svih narkotika, vodi preko Pakistana i stiže do Australije. Preko Tadžikistana, Kirgizije i Uzbekistana u Rusiju se isporučuje tek 15 procenata ukupne količine narkotika.
 

Zanimljivi su podaci o količini narkotika, koju su zaplanili tadžički milicionari. Od januara do septembra 2010. godine oni su oduzeli 2 tone 651 kilogram i 948 grama narkotičkih sredstava, od čega 646,3 kilograma heroina, 605,4 kilograma sirovog opijuma i preko 1400 kilograma narkotika kanabis-grupe. Zbog umešanosti u narkotrgovinu zadržano je 687 ljudi, od kojih su njih dvadesetorica građani Avganistana. Ukupno je presečeno 116 slučajeva nezakonitog prometa narkotika i otkriveno 35 kriminalnih grupa, kjoje su umešane u tu rabotu. Sve značajniji postaje faktor Avganistana. U saradnji sa avganistanskim kolegama tadžički milicionera i graničari izveli su 43 zajedničke operacije, u toku kojih je obustavljen rad 12 narkolaboratorija, uhapšeno 50 švercera i iz nezakonitog prometa izuzeto 852,6 kilograma narkotika, uključujući 140,1 kilogram heroina i skoro pola tone sirovog opijuma.
 

Na uzajamnu vezu poslednjih događaja u Avganistanu, Tadžikistanu i Kirgiziji sa tranzitom narkotika odnedavno svi obraćaju kudikamo veću pažnju. U nedavnom intervjuu DeutscheWellepotpredsednik evropskog odelenja Međunarodne krizne grupe (InternationalCrisisGroup) Alen Deletro izjavio je, da je najopasniji faktor za region, zapravo, „transport i trgovina narkoticima, proizvedenim u Avganistanu“. Za njihovu distribuciju danas se traže novi putevi, koji vode „preko Pamira u Tadžikistan, i preko juga Kirgizije u Kazahstan, u Rusiju, a potom u Evropsku uniju“. Nedavni događaji u Kirgiziji, po njegovim rečima, pokazuju da su pare od narkotrafika postale „vruće“ za ono što se tamo dogodilo“. Pri tom posledice pojačavanja narkotrafika na sebi osećaju ne samo Kirgizija i Tadžikistan, nego i „moćnije države, kao što je Kazahstan“, koje se takođe „mogu naći u zamci i izgubiti kontrolu nad svojom teritorijom“.
 

Jednom od najopasnijih tendencija A.Deletro smatra mogućnost ponavljanja one situacije u vezi sa narkoticima, koja nastaje u Centralnoj Aziji i Latinskoj Americi. Njegovu zabrinutost izaziva sličnost geografskih parametara zemalja, koje su proizvođači i tranziteri narkotika u tim regionima. Nakon što se Kolumbija pretvorila u centar za proizvodnju narkotika, manje države Centralne Amerike, takve kao što su Gvatemala i Salvador, u punoj su meri osetile na sebi sve posledice njihovog tranzita. Njih nije mogla da izbegne ni tako velika država, kao što je Meksiko. Analog između situacije u Tadžikistanu i Kirgiziji sa državama Centralne Amerike, a u Meksiku – sa Kazahstanom, nameće se sam po sebi.
 

Aktivizaciju talibana u severnim provincijama Avganistana, borbe protiv gerile u Raštskoj dolini Tadžikistana i „drugu kirgisku revoluciju“ možemo tretirati kao karike u istom lancu, koje služe za stvaranje optimalnih uslova za tranzit avganistanskih narkotika. Na primer, i u Avganistanu, i u Tadžikistanu, deluje Islamski pokret Uzbekistana (IPU), koji se odavno sumnjiči za organizaciju narkotrafika. Što se Kirgizije tiče, maršrutu preko nje IPU je osvojio još u vreme „Batkenskog rata“ 1999-2000. godine, kada su pripadnici ovog pokreta upali iz Tadžikistana u Batkenski region susedne Kirgizije. Nakon svrgavanja K.Bakijeva obimi proizvodnje i tranzita narkotika u Kirgiziji značajno su porasli.
 

Ključni položaj u geopolitici narkotrafika poprima Tadžikistan. Raspolažući sa 1400-kilometarskom i slabo čuvanom granicom sa Avganistanom, on predstavlja barijeru koja za sada još uvek odoleva pritisku armije narkobarona na Centralnu Aziju i Rusiju. Preko Tadžikistana prolazi jedna od maršruta severne mreže za snabdevanje vojske NATO u Avganistanu. (Druga linija snabdevanja natovaca vodi preko Pakistana).
 

Situacija u Tadžikistanu izaziva sve veću zabrinutost u Moskvi. Kako je saopšteno, za vreme previđene posete Dušambeu premijera Ruske Federacije Vladimira Putina u novembru, koja će se održati u okviru samita šefova vlada Šangajske organizacije za saradnju, pretpostavlja se da će biti razmotreno pitanje povratka u Tadžikistan ruskih graničara i iznajmljivanje Rusiji vojnog aerodroma Ajni u predgrađu tadžičke prestonice.

Aleksandar Šustov,



  • Izvor
  • Fond strateške kulture, srb.fondsk.ru, foto: EPA/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.


Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Ostale novosti iz rubrike »